Sledi nam katastrofa: Ova globalna pretnja već ubila tri miliona dece

Najvećem riziku izložena su deca u Africi i jugoistočnoj Aziji, po istraživanju.

Antimikrobna otpornost razvija se kada mikrobi koji izazivaju infekcije evoluiraju tako da antibiotici na njih više ne deluju.

Utvrđeno je da je to jedna od najvećih javnozdravstvenih pretnji u svetu.

Novo istraživanje pokazalo je koliki deca plaćaju danak zbog otpornosti mikroba na antibiotike.

• Preti nam nova pandemija
• Da li se grip i respiratorne infekcije leče antibioticima? VIDEO
• Ljudi u Srbiji masovno zovu Hitnu pomoć, na jedno se najviše žale: Doktorka uputila apel VIDEO

Koristeći se podacima iz nekoliko izvora, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) i Svetsku banku (WB), autori istraživanja izračunali su da je 2022. više od tri miliona dece u svetu umrlo zbog otpornosti na antibiotike.

Stručnjaci su istakli da je to više nego deseterostruko povećanje broja infekcija otpornih na antibiotike kod dece u samo tri godine.

Brojka je možda veća zbog posledica pandemije koronavirusa, ističe se.

Shutterstock/ Pic Media Aus

Glavni autori istraživanja skrenuli su pažnju na značajno povećanje korišćenja antibiotika koje bi trebalo koristiti samo za najteže infekcije.

Od 2019. do 2021. korišćenje antibiotika sa visokim rizikom od rezistencije povećalo se 160 odsto u jugoistočnoj Aziji i 126 odsto u Africi.

U istom razdoblju, korišćenje antibiotika namenjenih krajnjoj nuždi, za teške infekcije otporne na više lekova, poraslo je za 45 odsto u jugoistočnoj Aziji i 125 odsto u Africi, po istraživanju.

Autori su upozorili da će, ako bakterije razviju otpornost na te antibiotike, biti vrlo malo, ako uopšte i bude, alternativa za lečenje.

Profesor Harvel, jedan od autora istraživanja, upozorio je da ne postoje laka rešenja.

"To je višedimenzionalan problem koji zahvata sve aspekte medicine i ljudskog života", rekao je.

Najbolji način da se izbegne infekcija otporna na antibiotike jeste da se izbegne sama infekciju, što znači veći nivo imunizacije, bolju opremljenost vodom kao i bolja higijena, rekao je.

"Antibiotici će se koristiti više jer ih više ljudi treba, ali moramo se pobrinuti da se koriste na primeren način i da se koriste ispravni lekovi."

Lindzi Edvards, profesorika mikrobiologije sa Kraljevskog koledža u Londonu, rekla je da je novo istraživanje poziv na buđenje.

"Bez odlučnog delovanja, antimikrobna otpornost mogla bi potkopati decenije napretka na području dečjeg zdravlja, posebno u najranjivijim regijama sveta."