Srbi masovno imaju ovu ozbiljnu bolest, a da je nisu ni svesni

Primetan je ogroman porast broja dijabetičara u Beogradu, a ono što najviše zabrinjava jeste da se ljudi iznenade kada čuju dijagnozu, otkrila je dr Danijela Jevtić iz Hitne pomoći.

Praktično mnogi saznaju da imaju ovu ozbiljnu bolest kada im pozli i zatreba im urgentna pomoć.

Broj obolelih od dijabetesa se u Srbiji konstantno povećava i ovo oboljenje ne bira godine i pol, već pogađa i staro i mlado, i žensku i mušku populaciju, što je dovelo do toga da u Srbiji od šećerne bolesti boluje više od 800.000 ljudi, ali je dijabetičara mnogo više, jer još barem polovina od tog broja uopšte ne zna da je obolela.

"Ljudi se iznenade, ne znaju da imaju ovu bolest"

"Imamo značajan porast dijabetičara! Ljudi se iznenade, jer ne znaju da imaju ovu bolest", istakla je za Radio-televiziju Srbije dr Danijela Jevtić.

Mnogima nije jasno kako je moguće ne prepoznati dijabetes, međutim, ovo opako neizlečivo oboljenje nosi brojne zdravstvene komplikacije i poput "tihog ubice" dolazi bez simptoma, a kada se oni pojave i prepoznaju, najčešće je već kasno, odnosno, bolest je prisutna.

• Popularan začin može znatno da smanji šećer u krvi, ali donosi i potencijalne rizike
• Dijabetička ketoacidoza može da bude opasno po život: Prepoznajte njene simptome
• Hitna pomoć u haosu, ovi pacijenti su masovno tražili pomoć: "Terapija im nije dobra"

Nažalost, veliki broj Beograđana uopšte ne pridaje značaj simptomima i ne povezuju ih sa ovom bolešću.

Neprepoznatljiv tip dijabetesa i najčešći simptomi

Profesor dr Katarina Lalić, endokrinolog, rekla je za "Blic" da je najveći problem to što ljudi ne idu kod lekara i ne kontrolišu svoje zdravstveno stanje, a to bi trebalo da rade najmanje jednom godišnje.

"Tip dva dijabetesa, koji se ne prepoznaje, se obično javlja i u srednjem i starijem životnom dobu. Problem je što on ne nastaje naglo, preko noći, nego je to vrsta dijabetesa koja se razvija, ne samo mesecima, nego i godinama. Počinje sa blagim porastom šećera u krvi i veliki problem je što te vrednosti ne daju nikakve tegobe. Tegobe će dati šećer tek kada vrednosti odmaknu i budu jako visoke, preko 15, i kada kreću da se javljaju i drugi metabolički poremećaji zbog kojih će pacijenti osetiti najčešće simptome", napominje dr Katarina Lalić.

Najčešći simptomi koji se javljaju u slučaju dijabetesa su:

• osećaj jake žeđi;
• često uriniranje;
• malaksalost;
• gubitak težine i pored velikog apetita.

"Gube na težini i pored apetita zato što se višak šećera izlučuje mokraćom i kao da gube kalorije na taj način", kaže dr Katarina Lalić.

Zašto nastaje dijabetes tip II?

Prema rečima endokrinologa, doktorke Lalić, dijabetes nastaje najčešće kao posledica genetske predispozicije. Nastaje zbog gojaznosti, koja je jedan od najjačih okidača, i ne mora da bude velika i ekstremna, zatim zbog nepravilne ishrane i svega što onemogućava da insulin radi kako treba.

Shutterstock/DC Studio

Kod dijabetesa tipa II simptomi se dugo ne osećaju

"Nastaje stanje koje se zove insulinska rezistencija, a definicija toga je da insulin ne može da obavlja svoje biološko dejstvo, odnosno, ne radi kako treba i ne dovodi do toga da se šećer koji unesemo iskoristi za energiju u ćelijama, nego ostaje u cirkulaciji i postepeno počinje da raste. Vrednosti 7, 8, i čak do 10, pacijent uopšte ne oseća i ako ne ide na redovne kontrole, na sistematske preglede, ne mora ni da zna da ima dijabetes, međutim to stanje je progresivno i nivo šećera raste, produbljuje se i doći će u nekom momentu do glikemije, kada počinje da ima tegobe", objašnjava dr Katarina Lalić.

Mračna statistika opakog oboljenja

Napominje da je procenjeno da u Srbiji oko 10 odsto stanovništva ima dijabetes, računa se da je to oko 800.000 ljudi, međutim, procene i mračna statistika ukazuju da na taj broj treba dodati bar još pola, 50 odsto pacijenata koji ne znaju da imaju dijabetes.

• U Srbiju stigao pik zaraze koja kosi sve pred sobom
• Preti nam nova pandemija
• Srbi ga jedu uz pečenje, a pomaže kod upala i ćelijskih oštećenja

"Možemo računati da u Srbiji postoji armija od preko milion ljudi sa nedijagnostifikovanim i dijagnostifikovanim dijabetesom, što je zaista ogromno i takav trend je i u svetu i u Evropi. I pored brojnih saznanja kako nastaje dijabetes i novih lekova koji postoje, nismo uspeli kao civilizacija da obuzdamo epidemiju dijabetesa. Velikim delom je posledica nepravilne ishrane, gojaznosti, fizičke neaktivnosti, stresa, a sve to će na genetsku osnovu razviti dijabetes", kaže dr Katarina Lalić.

Dijabetes, krvni sudovi i prevencija

Podseća da je insulin važan regulator metabolizma masnoća, holesterola i triglicerida i kada insulin ne radi kako treba, onda će doći i do povišenog nivoa masti, odnosno lipida, što je jako pogubno za krvne sudove.

Dr Katarina Lalić kaže da se dešava da se pacijentu otkrije dijabetes tek u koronarnoj jedinici, kada je već doživeo infarkt.

"Zato imamo situaciju da se pacijentu otkrije dijabetes tek u koronarnoj jedinici, kada je već doživeo infarkt, što se moglo sprečiti jednim vađenjem krvi, jednim sistematskim pregledom. Zbog toga postoji prevencija dijabetesa, jer kod onih koji su predisponirani, s obzirom da se to postepeno razvija, jako je važno uhvatiti ljude u stanju predijabetesa, kada se još nije razvio, a postoje minimalni znaci poremećaja metabolizma šećera. Ako se tada otkrije, može vrlo uspešno da se prevenira da ne dođe do razvoja bolesti", kaže doktorka Lalić.

Tada je ključna izmena načina ishrane, određeni lekovi, fizička aktivnost, odnosno, edukacija o promeni života. Zato je dobra vest da je dijabetes moguće sprečiiti, ali ga treba otkriti.

Postoje razni programi, uključujući nacionalni program prevencije dijabetesa, koji je uspostavljen još pre više od 10 do 15 godina, a tome služe i preventivni centri pri domovima zdravlja, savetovališta za dijabetes koja bi trebalo da organizuju preventivne preglede, ali sistematično kod osoba koje imaju povećani rizik za razvoj dijabetesa.

Dijabetes tip I nastaje naglo

Ova vrsta dijabetesa je veoma zastupljena, od svih obolelih u Srbiji oko 10 odsto ima tip I. U pitanju su mlađe osobe i ta vrsta nastaje zbog autoimunskog procesa u pankreasu, kada prestaje da se luči insulin, uopšte ga nema.

"Tip I nastaje naglo, vrlo brzo se razvija, govorim o danima i nedeljama, kada dođe do ispoljavanja vrlo visokih vrednosti šećera i kada pacijent mora da ide do Urgentnog centra ili Hitne pomoći da interveniše. To su obično mlađi ljudi, oko tridesetak godina. Razni su okidači i ne znamo tačno zašto taj dijabetes nastane. Nije nasledan, ali takva osoba relativno brzo stigne do doktora, jer se simptomi brzo razviju, suprotno od tipa II, koji može da ih razvija mesecima i godinama, a da ljudi ne znaju da imaju dijabetes", kaže za "Blic" dr Katarina Lalić.

Apeluje na sugrađane i sve druge građane da urade sistematske preglede i barem jednom godišnje urade osnovne laboratorijske analize.

Način života i brza hrana dižu šećer u krvi

Na pitanje šta je najčešći uzrok dijabetesa u Beogradu, kaže da je, kao i svuda u svetu, iako se ne zna tačno, to – način života.

"Civilizacijski pomak u načinu ishrane, premnogo hrane koja nam je lako dostupna, za koju ne moramo da se fizički pomučimo uopšte, preterana količina koja lako podigne šećer i lako dovodi do gojaznosti, a to je velika količina ugljenih hidrata i masti u ishrani, pre svega, mislim na ogroman broj pekara i brze hrane kojima su izloženi svi, pogotovo mlad svet", zaključuje doktorka Lalić.