Ovo su trikovi za dobre lozinke koje ćete lako da pamtite

Ukinuti lozinke – za mnoge korisnike interneta bi to bilo pravo rešenje. Ali, to nije tako jednostavno. Kombinacija korisničkog imena i lozinke je na internetu najrasprostranjenija metoda prijavljivanja na razne društvene mreže, portale za šoping ili forume.

Mnogi korisnici olakšavaju hakerima stvar tako što primenjuju lozinke koje to – nisu. Tako "12345678" i "password" još uvek spadaju u najomiljenije šifre, navodi Univerzitet u Potsdamu u jednoj analizi.

To ima svoj razlog, jer se mnogi pitaju: kako da uopšte zapamtim toliko različitih lozinki? No, i to je moguće – uz tehničku pomoć.

Evo najboljih metoda, njihovih prednosti i mana.

Menadžer lozinki

Password-manager pamti sve naše lozinke i učitava ih kada se ukaže potreba. Na računaru su login-podaci tako uvek spremni. Dobri programi za menadžment lozinki u stanju su i da smišljaju lozinke koje je vrlo teško "provaliti".

U Eplovim aparatima već postoji takav menadžer lozinki, a njih nude i internet-pregledači Gugl Krom i Mozila Fajerfoks. Doduše, takvi menadžeri onda funkcionišu samo u okviru tih pregledača.

To može biti mana, kaže Jan Šisler, urednik računarskog magazin "ct": "Kada koristim više pregledača, ili radim sa aparatima koji nemaju dati pregledač, onda imam problem, jer u takvim slučajevima nemam pri ruci lozinku."

U takvim slučajevima pomaže "pravi" menadžer lozinki. Onaj ko hoće da koristi takav program nekog komercijalnog ponuđača, mora da se pretplati i računa sa troškom od 10 do 40 evra godišnje. Prednost takvog menadžera je što je za pristup svim lozinkama dovoljno jednom ukucati glavnu, tzv. master-lozinku. A ona mora biti posebno dobro odabrana, jer onaj ko nju "prođe" ima pristup svim lozinkama na svim nalozima jednog korisnika. Odnosno, njegovom kompletnom digitalnom životu.

Takav menadžer lozinki ima i manu: da bismo koristili lozinke na različitim platformama kao što su računar, pametni telefon ili tablet, one se moraju prenositi iz aparata u aparat preko interneta. Naravno da je taj prenos šifrovan, ali i pored toga postoji određen rizik.

"Moramo imati poverenje u firmu koja nam je prodala menadžera lozinki, to jest, moramo biti uvereni da se memorisanje i prenošenje lozinki vrši po dovoljno dobrim standardima", kaže o tome Šisler.

USB-stik

Oni koje plaši prenos lozinki preko interneta, mogu da ih učitaju na USB-stik ili memorijsku karticu, pri čemu ovi moraju imati dobar sistem obezbeđenja.

Tako ima stikova sa tastaturom, koji funkcionišu tek kada se ukuca određena kombinacija brojeva. A tu su i memorijske kartice koje se bežičnim putem povezuju sa mobilnim telefonima i funkcionišu samo kada je određen telefon u blizini kartice.

Mana te metode: nosač podataka se mora uvek imati pri ruci.

Biometrijski postupak

Mnogi smatraju da je ovo posebno sigurno rešenje, jer ne mora da se pamti nijedna lozinka – pa ni ona "glavna". Za pristup je dovoljan otisak prsta ili prepoznavanje lica. Time se već služe mnogi proizvođači telefona. Kamera skenira lice, i ako je to vlasnik čije je lice memorisano, telefon se "otključava".

I metoda sa otiskom prsta postoji već dugo: mnogi laptop-računari imaju crne, male proreze – kada se preko njih prevuče prst, računar može da očita otisak prsta. A takvi "čitači" mogu i da se odvojeno kupe i povežu sa računarom preko USB-ulaza.

Mana te metode je što u aparat mora biti ugrađen poseban senzor za prepoznavanje, a hakeri su već mnogo puta pokazivali da ta tehnika nije baš tako pouzdana – uspevali su da je sa lakoćom izigraju.

Društveni nalog

Društveni nalog je neka vrsta "malog menadžera lozinki". Pre svega Fejsbuk nudi mogućnost da preuzme kontrolu pristupa drugim nalozima. Tako se, na primer, u razne internet-prodavnice može "ući" i sa lozinkom koja se koristi za Fejsbuk.

Prednost: dovoljno je upamtiti samo jednu lozinku. Mana: naši podaci su u rukama Fejsbuka. A taj koncern je već više puta pokazao da hoće da "usisa" što je moguće više informacija o nama.

Olovka i papir

Zapisivanje možda zvuči glupo, ali – nije glupo. Oni koji ionako sa sobom nose kalendar ili rokovnik, mogu da lepo zapišu sebi unutra sve lozinke, i da ih prikriju, na primer, kao deo neke rečenice, pasusa ili priče.

Primer: "Ko u jendeku spava – grbava mu leđa. U to sam se uverio 10 puta". U ovom slučaju početna slova svake reči zajedno sa brojem 10 mogu da služe kao lozinka (KujsgmlUtssu10p). Ili svako drugo slovo jedne reči. Ili se računa samo polovina upisanog broja. Tu se može pustiti mašti na volju.

Mana: ako zaboravimo rokovnik u vozu ili restoranu, naš digitalni život će ući u tešku krizu.