"Možemo očekivati brz razvoj mobilne telefonije"

Uprava za Digitalnu agendu poslednjih dana bila je jedna od često pominjanih institucija u medijima.

Podeli

Prvo u kontekstu organizacije EuroDIG-a, a danas i zbog toga što je završen jedan od projekata - Digitalna škola, koji za rezultat ima činjenicu da je 95 posto škola u Srbiji opremljenih računarskim kabinetima.

Uprava za Digitalnu agendu formirano je u martu ove godine, nakon što je rasformirano Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo. Vi ste zapravo preuzeli sve poslove koje ste radili u ministarstvu, samo bez ministarske funkcije?

Jasna Matić: Uprava za Digitalnu agendu je sada, kako se to birokratski kaže, organ u sastavu Ministarstva kulture i informisanja. Ustvari, mi smo iskoristili rekonstrukciju vlade da se, barem po naslovu, uskladimo sa Evropskom unijom, budući da u Evropskoj uniji takođe postoji komesarka koja se bavi pitanjima telekomunikacija i koja se zove komesarka za Digitalnu agendu i Digitalna agenda jeste jedan od glavnih strateških dokumenatata i prioriteta Evropske unije u oblasti informacionih tehnologija i svog onog poslovanja koje danas zavisi od interneta i informacionih tehnologija.

Koji su glavni projekti na kojima sada radite?

Ono što sada završavamo i što je bio epohalan projekat našeg ministarstva u proteklom periodu je projekat Digitalna škola kroz uspostavljanje računarskih kabineta u 2910 škola u Srbiji, to je preko 95 posto svih osnovnih škola kod nas. Uz to imali smo i paralelni projekat Digitalnog časa, odnosno konkurs za nastavnike da se prave nastavne jedinice koje će se u tim računarskim kabinetima obrađivati. Sledeci nastavak tog velikog paketa koji se odnosi na digitalno obrazovanje je uspostavljanje jedinstvene obrazovne mreže u koju će prerasti akademska mreža, koja je do sada povezivala fakultete i institute, a u narednim godinama treba da poveže i sve škole, osnovne i srednje, i da obezbedi jedan nivo tehničke podrške i administracije. I to je veliki paket koji se odnosi na obrazivanje za šta smo mi smatrali da je apsolutni prioritet u našoj zemlji.

Uz to imamo i projekat digitalizacije televizije koji teče uz podršku Evropske komisije, tu je i podrška savetnika iz BBC-a, polako je počela da stiže i oprema tako da očekujemo da će tokom jeseni početi probno emitovanje digitalnog TV signala na određenoj teritoriji.

Upravi za Digitalnu agendu poverena je i organizacija EuroDIG-a. Zašto je pitanje upravljanja internetom važno?

Internet, kao nova tehnologija koja je postala globalna, nema upravljačku strukturu, nema međunarodne organe i sada se vode velike diskusije oko toga kako treba da funkcioniše, da li treba regulisati više ili manje. Privatni sektor je, naravno, za to se reguliše manje, a države sve vise imaju interese da se napravi neki okvir koji će obezbediti bezbednost i onemogućiti publikovanje različitih poverljivih informacija. To naravno sve podstaknuto i aferom sa Wikileaksom i društvenim promenama koje se dešavaju u severnoj Africi.

Jesu li aktivnosti koje je Srbija imala na ovo polju informacionih tehnologija ranije, kao što je inicijativa za obeležavanjem Dana devojčica u ICT-u, imala uticaj u odluci da Srbija bude domaćin ove konferencije?

Sigurno je da nas je naše učešće u dosadašnjim procesima i aktivnostima svrstalo u moguće kandidate.

Pre određenog vremena ste izjavili da se može očekivati uvođenje 4G mreže u Srbiji sledeće godine. Komentari na tu vest mahom su bili sumnjičavi.

Kod nas se većina projekata puno puta najavi, a na kraju se ne realizuje. Postoji mogućnost da se 4G mreža aktivira iduće godine, imamo određene probleme sa lokacijom frekvencijskog spektra, ali mislim da ćemo uspeti da ih prevaziđemo.

Mislim da je našim građanima jasno da je mobilna telefonija, odnosno 3G tehnologija, donela veliki pomak u kvalitetu življenja i usluga i da bi 4G doneo novi napredak. Mi na tržištu mobilne telefonije imamo vrlo dobru konkurenciju, imamo tri različita operatora, i sigurno da na tom tržištu sa takvom konkurencijom mi možemo očekivati brz razvoj, a na državi je da regulativom omogući nesmetan razvoj.

Pred nama je veliki zadatak, ali i Evropa prilazi zajedničkoj politici u toj oblasti.

O PayPalu je takođe više puta bilo reči, kao i prenosu broja mobilnog...

Prenos broja mobilnog kreće od 1. jula, operatori testiraju sistem i, za sada, a nemamo nikakvih pritužbi na sistem koji je uspostavljen u RATEL-u.

To znači da ukoliko ne bude nikakvih problema od 1. jula će sigurno krenuti proces prenošenja broja?

Da. Sve je urađeno u skladu sa evropskom regulativom. I ono što očekujemo je da sama mogućnost da korisnik pređe kod drugog operatora podiže kvalitet odnosa sa korisnikom i operator, po pravilu, mnogo više pažnje posvećuje svom korisniku, nego ranije.

Pomenuli smo i nedavno održani međunarodni Dan devojčica u ICT sektoru, odnosno ICT Girls day, koji je ustanovljen na inicijativu Srbije. Kakvi su vaši utisci?

Ja sam lično jako zadovoljna, mislim da je to bilo sjajno. Pre svega, to je rezultat inicijative mojih nekoliko koleginica iz ministartva i mene, jer smo mi kao žene u ovom sketoru uvek retke zveri i sigurno je da je mladim devojkama i devojčicama tesko da izaberu i obrazovanje i karijeru u ovoj oblasti, jer nailaze na nevericu i obeshrabrivanje.

Najvećim našim uspehom smatram izjave tih nekoliko devojčica. Jedna je rekla da je mislila da tako nešto postoji samo na filmu, ne i u Srbiji, a druga je rekla da nije baš razmišljala o karijeri u IT-u, ali sada kada je videla, sigurno ce pokušati. I još nekoliko njih je reklo - o da, sada znam šta ću biti kad porastem.

Imali smo trista devojčica iz cele zemlje koje su videle šta znači napraviti karijeru u velikim svetskim firmama, kako su to kvalitetni poslovi, lepe karijere, lepe plate i kako je to tržište gde maltene nema nezaposlenih, i da je to sigurno dobar izbor za karijeru za mladu osobu, podjednako za žene i muškarce.

Autor: Jovana Milićević

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.