Akciona simulacija letenja

Dodirna tačka sa H.A.W.X. 1 i 2 je priča koja obuhvata teroriste, nacionaliste, narko kartele i druge loše momke modernog doba. Letećete i borićete se na nebu nekoliko fiktivnih država na Bliskom istoku, Aziji i Africi, pilotirajući AH-64 Apač helikopterom, uništavajući neprijatno velike količine neprijatelja.

U krugovima pilota koji lete na njemu, Apač ima nadimak "leteći tenk", što se u igri pokazati kao potpuno verodostojna konstatacija. Skoro da je potpuno imun na vatru iz mitraljeza i drugog lakog naoružanja, a nosi količinu ubojnog streljiva koja je dovoljna da sa zemljom poravna nekoliko kvadratnih kilometara teritorije.

Vaš borbeni arsenal, koji možete modifikovati pre početka svake misije, obuhvata četiri osnovna tipa: top od 30 mm, koga ćete koristiti protiv neoklopljenih ciljeva na malom odstojanju, nevođene rakete, samonavodeći "Hellfire" projektili i rakete vazduh-vazduh, koje ćete upotrebljavati za skidanje protivničkih aviona i helikoptera. Svako oružje se automatski obnavlja kada ispucate stadardni komplet, mada ova operacija zna da potraje i nekoliko minuta (hellfire projektili su najjači i traže najviše vremena). Ako vam ovo zvuči previše nerealno, žao nam je: da biste otključali režim igre u kome je sve ultra-realno (veteran), igru prethodno morate završiti kao leteća fabrika municije.

Zavisno od raspoloženja, veštine i upravljačkog mehanizma koji koristite (miš, džojped ili džojstik), igra vam nudi tri težinske opcije za letenje i borbu: training, realistic i veteran (ova poslednja postaje dostupna kada kampanju pređete na realistic).

Osnovni, training mod namenjen je igračima koji ne žele da se pate sa komandama, već žele da raznose stvari raketama. U okviru ovog moda, računar (ili konzola, ako ne igrate na PC-u), vodi računa o svim elementima leta sem pravca i brzine. Realistic mod donosi vrlo realne performanse kretanja kroz vazduh, odnosa nagiba i gasa na brzinu leta, čineći igru mnogo, mnogo težom.

Kada sve misije u kampanji završite na realistic modu, otvara vam se opcija da igrate kao veteran, što je suštinski isto kao i realistic, s tom razlikom da vam se rakete i municija ne obnavljaju automatski, već ih možete dopuniti isključivo sletanjem na prijateljski heliodrom. Ova poslednja stvar je savršeno realna, ali u kontekstu igre predstavlja gnjavažu, jer se od vas stalno zahteva da samostalno čistite borbene zone od protivnika. Da ste samo šrafić u ratnoj mašineriji, koji u borbu leti kao mali deo ogromnog sistema, ograničeni arsenal bi imao mnogo više smisla jer bi se za ostatak ciljeva brinule kolege.

Kako sve ovo izgleda sa gameplay strane? Sasvim OK, ako od igre ne zahtevate da vas stalno zabavlja novim stvarima. Apache: Air Assault nije HAWX, koji se stalno trudi da vas stavi u različite situacije, iako većina od njih nema veze s mozgom, ali ima sa Star Warsom (pilotiranje kroz ruski kanjon na čijim obodima čuči PVO, loš omaž jurišu na prvu Zvezdu Smrti). Ovde su misije vrlo slične jedna drugoj: okreni-obrni, crvene tačkice na tlu ne razlikuju se jedna od druge, niti ima varijacija u njihovom uništavanju, tako da je jedina realna varijacija u igri teren. Na sreću, on je izveden na oku veoma prijatan način.

Teren je, pre svega, izuzetno detaljan, i što je najvažnije, teksture i objekti ne izgledaju kockasto dok letite na maloj visini, što je rak rana većine simulacija ili akcionih avio igara. Ako imate srazmerno jak računar, uživaćete u prizorima koji se ne razlikuju previše od realnih.

U verziji za PC, igra izgleda neuporedivo bolje od one za konzolu: PlayStation 3 ili Xbox 360 jednostavno nemogu da se mere sa modernim računarom na polju iscrtavanja i teksturiranja realno izgledajućeg terena. Apache: Air Assault predstavlja jedini moderni izbor za igrače koji bi želeli da lete i pucaju iz helikoptera, tako da nemamo prevelike bojazni u njen uspeh na tržištu.

PC verzija igre, za promenu, predstavlja najbolji i najisplativiji izbor.