Ima čip u mozgu koji mu čita misli – zahvaljujući Ilonu Masku

Ovaj tridesetogodišnjak iz Arizone, paralizovan posle nesreće 2016. godine, prihvatio je eksperimentalnu proceduru u nadi da će doprineti nauci, bez obzira na rizike.

"Ako uspem, pomažem. Ako ne, naučiće iz toga", izjavio je on.

Noland je 2016. doživeo nesreću pri ronjenju i ostao paralizovan od vrata nadole. Strahovao je da nikada više neće moći da se školuje, radi ili igra video-igre.

"Izgubiš kontrolu nad sopstvenim životom. Privatnost ne postoji, zavisiš od drugih za sve", rekao je za BBC.

Ipak, Neuralink mu je dao tračak nade. Čip u njegovom mozgu funkcioniše kao interfejs između uma i računara, detektujući električne impulse koji nastaju kada pokuša da pomeri ruku. Ti signali se prevode u digitalne komande, omogućavajući mu da upravlja kursorom na ekranu - samo mislima.

Kad se probudio iz anestezije, prvi put je pomerio pokazivač na ekranu zamišljajući pokret prstiju. "Bilo je neverovatno, kao naučna fantastika. Kad sam video kako moji neuroni rade na ekranu, shvatio sam - ovo je stvarno".

Ilon Mask i pažnja javnosti

Iako nije prvi ovakav uređaj, Neuralink je u centru pažnje zbog svog osnivača, Ilona Maska. Mnogi stručnjaci pozdravili su ovaj poduhvat kao "značajan iskorak", ali upozoravaju da treba vremena da se proceni njegova prava vrednost.

Sam Mask nije bio previše rečit kada je Neuralink objavio vest o implantu, samo je na društvenim mrežama napisao: "Početni rezultati pokazuju obećavajuću detekciju neurona". Međutim, Noland kaže da je Mask u privatnim razgovorima bio daleko entuzijastičniji.

"Mislim da je bio uzbuđen koliko i ja", rekao je. Ipak, ističe da Neuralink ne vidi kao "Maskov uređaj", već kao naučni alat koji bi mogao promeniti život mnogima.

Ralf Liebhold / Shutterstock.com

"Ovo ne bi smelo da bude moguće"

Danas, Noland koristi implant za igranje šaha i video-igara – nešto što je mislio da nikada više neće raditi. "Sada pobeđujem prijatelje u igrama. To ne bi smelo da bude moguće, ali jeste".

Međutim, tehnologija nije bez mana. Jednom prilikom, zbog tehničkog problema, izgubio je potpunu kontrolu nad računarom. "To me je jako uznemirilo. Mislio sam da možda više nikada neću moći da koristim Neuralink". Problem je rešen softverskim podešavanjima, ali taj incident osvetlio je potencijalne izazove i ograničenja ove tehnologije.

Stručnjaci, poput profesora Anila Seta sa Univerziteta u Saseksu, upozoravaju i na pitanje privatnosti. "Ako omogućimo pristup moždanim aktivnostima, otvaramo put ka uvidu u naše misli, uverenja i osećanja. To je poslednja granica privatnosti".

Profimedia/JLPPA

Budućnost čipova u mozgu

Neuralink nije jedina kompanija koja razvija ovu tehnologiju. Firma "Sinkron" već testira manje invazivni uređaj, "Stentrojd", koji se implantira kroz krvne sudove i pomaže osobama sa motornim oboljenjima.

Za Nolana, međutim, Neuralink je samo početak. Nada se da će jednog dana moći da koristi čip ne samo za računar, već i za upravljanje invalidskim kolicima, pa čak i humanoidnim robotima.

Ipak, postoji jedan neizvestan detalj - Nolandov implant je deo šestogodišnje studije. Šta će biti nakon toga, još nije jasno.

"Još uvek znamo tako malo o mozgu. A ovo nam pomaže da naučimo mnogo više", zaključuje on.