Video igre (ne) izazivaju nasilje?

Na meti analize biće nasilni mediji poput filmova, televizije i video igara. „Kongres bi trebalo da finansira istraživanje posledica koje nasilne igre imaju na mlade ljude”, kazao je Obama, koji traži od Kongreasa 10 miliona dolara za ovo istraživanje.

U javnosti se sve glasnije tvrdi da igre decu čine lenjim, neposlušnim i sklonim ubilačkom nasilju. Adam Lanza, koji je prošlog decembra ubio 27 osoba u Konektikatu je navodno bio opsednut nasilnim igrama, a Andreas Brejvik je izjavio u sudu da je za svoj masakr vežbao igrajući Call of Duty.

Ali to što nasilne igre ponekad dovode u vezu sa stvarnim nasiljem, ne znači da ga one i izazivaju. Studija iz 2011. je pokazala da muškarci koji upražnjavaju ovu vrstu razbibrige imaju manju aktivnost u oblastima mozga povezanim sa kontrolom emocija i agresivnim ponašanjem. A kratkoročan porast agresije „nije isključivo povezan za kompjutreske igre”, kaže psiholog Von Bel sa Kraljevskog koledža u Londonu u nedavnom članku koji je napisao za Guardian. „Televizija, čak i nasilje u vestima imaju sličan uticaj”.

Novija istraživanja pokazala su da video igre imaju čak i pozitivne efekte na mozak. Naučnici znaju još od 1980-ih da igranje video igara - čak i na kratko - može da poboljša vreme reagovanja i koordinaciju između ruke i oka. A najnovija studija, koju je sprovela kognitivna naučnica dr Dafni Bavelir sa Univerziteta Ročester, kaže da igranje može da poboljša i vizuelnu oštrinu.

Njene studije su merile efekte igara na razne vrste kognitivnih funkcija uključujući učenje, pažnju, istovremeno obavljanje više zadataka, obrađivanje podataka i donošenje odluka.

Dishonored (Beta)

U laboratoriji dr Bavelir nedavno su proučavani efekti akcionih igrica takozvanih „pucačina iz prvog lica” (First Person Shooter / FPS). Ona je primetila da osoba koja redovno igra FPS igrice ima bolji vid iz dva razloga: igrači su „sposobni da razlikuju detalje i da primete različite nivoe sive”. Ovo drugo je naročito važno jer može da vas spase od saobraćajnog udesa po maglovitoj noći.

Kako bi bila sigurna da vatreni igrači nisu imali ove sposobnosti na početku, Bavelirova je neigrače stavila na strogi režim igranja igrica i izmerila njihove rekacije pre i posle. Čak i među zakletim neigračima mala doza igranja je ostavila pozitivne efekte. „Posmatrali smo uticaj igara na vizuelnu sposobnost osetljivosti na kontraste i primetili smo efekte koji deluju i do dve godine”, kazala je Bavelirova u intervjuu za NPR.

Ove pozitivne posledice navele su profesorku da sa svojim timom osmisli igre specifične za pojedine medicinske probleme. Oni trenutno rade na igrama za „pacijente sa slabvim vidom koje će uticati na njihov mozak da bolje vidi”.

Ali nemojte koristiti ove pozitivne efekte kao izgovor da provedete deset sati za računarom. Prekomerno igranje - kao i gledanje TV-a - može da proizvede nezdrav životni stil i ponekad dovede do gojaznosti i drugih problema vezanih za fizičku neaktivnost.

Kao šo je psiholog Bel zaključio u Guardianu: „Presuda na osnovu obimnog naučnog istraživanja na ovu temu ne glasi da su video igre nova zloslutna pretnja društvu već da će nam preterivanje u bilo čemu napraviti problem”.