Bojana Maljević se povukla sa "studentske liste": Odluci kumovali sporna pravila i "trajni veto"

Ni&scaron;ki univerzitet stavio je &quot;veto&quot; na kandidaturu Bojane Maljević, dok se beogradski usprotivio toj ideji, navode mediji. Kako se dalje dodaje, ona je napisala pismo u kome se zahvalila svima na poverenju &scaron;to su ba&scaron; nju pozvali za jednog od kandidata.Takođe, Maljević je u pismu obrazložila razloge zbog kojih se povlači.&quot;Jer nije te&scaron;ko prepoznati autokratiju kada je gleda&scaron; preko puta sebe. Te&scaron;ko je prepoznati njene obrasce kada se, iz najboljih namera, počnu ugrađivati u sopstvena pravila. I tu počinje zanimljiv deo priče. Jer politika je čudna stvar. Toliko je dugo kvarila ljude da čovek na kraju poveruje da se od nje može odbraniti jedino tako &scaron;to nikome neće verovati - čak ni sopstvenim predstavnicima. Pa nastaju izjave. Pa garancije. Pa moralne obaveze. Pa automatske ostavke, iako su u suprotnosti sa zakonom. Pa Izjave za koje se kaže da nisu pravno obavezujuće, ali se očekuje da ih shvatimo kao politički obavezujuće. Pa veto. Pa jo&scaron; jedan veto. Pa kontinuiran trajni veto. Pa kontrola kontrole. Pa procedura za proceduru. Pa pravilnik kojim se uređuje pravilnik.I odjednom shvati&scaron; da si napisao vi&scaron;e stranica o tome kako će&scaron; kontrolisati sopstvene ljude nego o tome kako ćemo da menjamo vlast, da stvaramo zdrave institucije i da gradimo zemlju. To je trenutak kada se čovek zapita: protiv čega se ono be&scaron;e borimo?&quot;, stoji između ostalog u pismu.Kako je navela, nije pametno tražiti od ljudi da potpisuju faktički imperativne mandate koji podsećaju na partijski centralizam protiv kojeg se borimo.&quot;Ne može se braniti demokratija mehanizmima koji ograničavaju slobodu mandata i uvode političku disciplinu. To bi se studentskom pokretu obilo o glavu - a ne potpisniku Izjave koja nije pravno obavezujuća, a ni moralno, ako ćemo pravo&quot;, pi&scaron;e Maljević.Kako kaže, ne može da se složi sa logikom koju praktikuju studeenti-blokaderi.&quot;A logika iz va&scaron;ih dokumenata, koja sam detaljno pročitala, kaže: da se poverenje proizvodi kontrolom. Tu počinje problem. Jer poverenje nije proizvod. Poverenje ne nastaje od dovoljno potpisa, dovoljno veta i dovoljno procedura. Poverenje nastaje onda kada nekome date slobodu i pravo da bude odgovoran. Sve drugo je nadzor, kontrola ili jo&scaron; gore: sve ono &scaron;to želimo da promenimo. Demokratija je, u izvesnom smislu, upravo institucionalizovana vera da slobodan čovek može biti odgovoran. Ako u to ne verujete, onda pravite ne&scaron;to drugo. Zato prvi veto ima smisla. Ako svi univerziteti u Srbiji prvi put prave zajedničku listu kandidata, sasvim je razumno da svako može da kaže: &#39;Čekajte, za ovu osobu postoji ozbiljan problem&#39;&quot;.Maljević nema nikakvu dilemu da zajednička lista vi&scaron;e univerziteta treba da prođe kroz jednokratnu proveru integriteta kandidata.&quot;Takav veto smatram legitimnim i odgovornim mehanizmom za&scaron;tite liste. Kada iznenada (od pre neki dan) to postane &#39;trajni veto&#39;, on prestaje da proverava integritet. Postaje mehanizam političke kontrole. Počinje da oblikuje pona&scaron;anje. A to je sasvim druga stvar. To nije samo proceduralna razlika. To je razlika između dva potpuno različita modela politike.&quot;Maljević ocenjuje da je do&scaron;lo do gotovo savr&scaron;enog paradoksa:&quot;Pokret koji je građane naučio da veruju jedni drugima sada poku&scaron;ava da se za&scaron;titi od svojih izabranih predstavnika. Pokret koji je tražio slobodne institucije počinje da pi&scaron;e pravila za slobodne ljude, pa će čak time omogućiti i režimu protiv kojeg se borimo - da te ljude na neodređeno vreme jo&scaron; vi&scaron;e maltretira. Autoritarni režimi počivaju na pretpostavci da se ljudi moraju stalno kontrolisati. Demokratski sistemi polaze od drugačije pretpostavke: da ljudi moraju biti slobodni da bi za svoje odluke mogli da odgovaraju. Pokret koji je od građana tražio poverenje sada sopstveno poverenje poku&scaron;ava da zameni kontrolom. I niko u tome nema lo&scaron;u nameru. Ba&scaron; u tome i jeste problem. Jer najveće gre&scaron;ke retko nastaju iz lo&scaron;ih namera&quot;, pi&scaron;e ona.Njena osnovna primedba nije usmerena na pojedinačne članove ovih dokumenata, već na princip koji ih povezuje.&quot;Poverenje poku&scaron;ava da se proizvede procedurama i kontrolom. Međutim, verujem da procedure mogu da &scaron;tite poverenje, ali ne i da ga stvore. Najveća vrednost studentskog pokreta bila je upravo u tome &scaron;to je građanima pokazao da je moguće da se politika može graditi na poverenju, a ne na strahu. Volela bih da taj kapital niste potro&scaron;ili upravo u trenutku kada ulazite u politiku. Zbog svega navedenog, kao i zbog toga da mi je za početak veta javljeno pre samo pet dana, donela sam odluku da se povučem iz kandidature za studentsku listu.&quot;Maljević dodaje da je razočarana svime &scaron;to &quot;vri&scaron;ti&quot; iz blokaderskih dokumenata:&quot;Ne verujemo institucijama, pa ćemo problem re&scaron;iti tako &scaron;to ćemo verovati da će svi studenti zauvek ostati moralno besprekorni, a vi (na&scaron;i kandidati) ste pod stalnom prismotrom, jer ste sigurno isti dok se ne dokaže suprotno. Nemojte zdravu hrabrost da zamenite uno&scaron;enjem političkog straha&quot;, zaključuje se u pismu.

Bojana Maljević se povukla sa "studentske liste": Odluci kumovali sporna pravila i "trajni veto"

2 Komentari