Antić za "Kompas": "Regionalno pomirenje"

Kolumnu prenosimo u celosti:&quot;Neke države poput Hrvatske, Slovenije i Crne Gore ostvarile su sve &scaron;to su u odnosu na Srbiju i Srbe želele. Bo&scaron;njaci i Albanci sa Kosova i Metohije &ndash; gotovo sve.Jedan moj prijatelj uvek je bio krajnji antikomunista i veliki rodoljub. Ipak, poslednjih godina taj biv&scaron;i profesor univerziteta i ministar gleda drugačije na na&scaron;u pro&scaron;lost. Pomirljiv je. Zaboravio je ranija ogorčenja i zanesenosti. Gleda svoju decu koju dosledno podstiče da se &scaron;koluju &scaron;to dalje od Srbije i govori o &#39;propu&scaron;tenim prilikama&#39;. Ne zna za koga bi glasao, ali je siguran da je sve bolje od postojećeg stanja. Neobično, ali slično je govorio od kada je prvi put u&scaron;ao u vladu i bio vrli i vredni ministar.Po&scaron;to je i o komunistima njegovo mi&scaron;ljenje postalo nekako relativizovano i iznijansirano, upitao sam ga jednom prilikom da li je zaboravio tog svog ujaka koga su komunisti 1944. godine streljali kada je bio u prvoj mladosti. Odgovorio je: &#39;Tuga je takva biljka &ndash; kad je ne zaliva&scaron; ona uvene.&#39;Naravno, moj drug biv&scaron;i ministar je predstavnik tek jednog dela srpske elite. Međutim, među Bo&scaron;njacima Federacije Bosne i Hercegovine takve je praktično nemoguće pronaći. Ako je on ipak lo&scaron; primer, hajde da uporedimo recimo Srbiju 1944. i Hrvatsku (Blajburg) 1945. godine. Istina je, u oba slučaja su partizanske komande naređivale da masovna pogubljenja izvr&scaron;e pripadnici naroda kome pripadaju pravi i navodni saradnici okupatora i domaći fa&scaron;isti. U oba slučaja stradalo je oko 60.000 ljudi. Razlika je u tome &scaron;to su četnici bili antifa&scaron;istička gerila, koja je ubila desetinama puta manje građana Jugoslavije nego hrvatske usta&scaron;e. Istina je i da su sile Osovine u Srbiji bile podržane od vi&scaron;e desetina puta manje ljudi nego u Hrvatskoj. Ipak, dok je Blajburg tamo poistovećen sa Jasenovcem, a u parlamentarnoj desnici ga je čak i zasenio, u Srbiji nad grobnicom sa oko 3.000 (u odnosu na preostalo stanovni&scaron;tvo Begrada reč je bila o 2-3%) listom apsolutno nevinih Beograđana, svake godine se okuplja nekoliko desetina građana, a državna podr&scaron;ka je retka i simbolična. Svedoci smo neobičnog fenomena. Srbija je jedva preživela ratove iz devedesetih godina. U izbornim godinama u SAD (1991&ndash;1992; 1995&ndash;1996 i 1999&ndash;2000) nama su nametani ratovi u kojima se srpski narod branio od potpunog obespravljenja pa i nestanka. U tim ratovima, u sukobima sa susedima mi smo pobeđivali, poraz ili nekakav smokvin list sporazuma nametali su vojnom silom SAD i njihovi evropski saveznici. Posle rata postali smo i žrtve tzv. tranzicione pravde. Neke države poput Hrvatske, Slovenije i Crne Gore ostvarile su sve &scaron;to su u odnosu na Srbiju i Srbe želele. Bo&scaron;njaci i Albanci sa Kosova i Metohije &ndash; gotovo sve. Dovoljno je da spomenem da danas Bo&scaron;njaci žive na prostranijoj teritoriji nego &scaron;to je to bio slučaj 1991. godine &ndash; ovo nije moja procena već zvanični podatak Popisa iz 2013. koji ne priznaje Republika Srpska. Slično je i sa Albancima sa Kosova i Metohije &ndash; Srbi su činili 11% stanovni&scaron;tva pokrajine i 40% žrtava rata. Posleratni progon Srba nema premca u odnosu na politiku Srbije prema Albancima od 1989. do 1999. godine. Pa ipak, mržnja ne tinja, već se razgorela poput &scaron;umskog požara.Boris Tadić danas govori o lo&scaron;oj politici sada&scaron;nje vlasti koja je, kako tvrdi, poni&scaron;tila njegove mirovne uspehe. Njegovi uspesi zavr&scaron;ili su se većim iseljavanjem nego useljavanjem, te sa po 300 incidenata na &scaron;tetu Srba u Hrvatskoj godi&scaron;njeIstina je, SAD i saveznici podržavaju ne&scaron;to &scaron;to bi kod tih nedovr&scaron;enih državnih projekata i osakaćenih nacionalnih identiteta svakako bilo prisutno. Tačno je da SR Nemačka finansira pretvaranje srednjovekovnih ru&scaron;evina pravoslavne crkve u Novom Brdu u katoličke. Svi oni znaju da način na koji je obeležavana godi&scaron;njica zločina u Srebrenici, u budućnosti bez mnogo sumnje vodi u jedan kratki ali genocidan rat protiv Srba u Bosni i Hercegovini. Da u budućnosti žele mir, a ne rat, Nemci pre nekoliko godina ne bi kao uzornu delatnicu u medijima nagradili najbolju albansku novinarku, a kao najboljeg srpskog novinara prepoznali kolumnistu koji je bo&scaron;njački &scaron;ovinista. Nekoga bi valjda, posle vi&scaron;e decenija suđenja u Ha&scaron;kom tribunalu, i osudili za zločine protiv Srba?Problem je u promeni svesti među Srbima. Istina, biv&scaron;i Građanski savez Srbije dobio je jednako malo glasova kada je nastao 1992, i u vreme najdubljeg poraza srpske nacionalne ideje, a nakon dve godine ogromne vlasti ove patuljaste stranke, 2003. godine. Ipak, zahvaljujući predanom radu, milijardama evra uloženim u medije i NVO sektor, danas postoji kultura auto&scaron;ovinizma i oko 20% građana Srbije smatra da nije važno &scaron;ta god se dogodi sa srpskim narodom izvan na&scaron;ih granica ili sa Srbijom, pod uslovom da njihovi politički protivnici budu smenjeni i ako je moguće stradaju.I tu dolazimo do aktuelnog mundijala. Op&scaron;ti savet medija je da građani treba da navijaju za reprezentaciju BiH. &#39;Zmajevi&#39; su nazvani po muslimanskom feudalcu iz vremena kada su Srbi bili porobljeni i bez obzira na činjenicu da je Husein-beg Grada&scaron;čević bio spreman da prizna svoje davna&scaron;nje srpstvo i podiči se tradicijama Kosovskog boja, on ni&scaron;ta nije uradio da položaj, u to vreme većinskog, naroda na njegovoj zemlji bude promenjen. Reprezentacija BiH je gotovo ekskluzivno bo&scaron;njačka. Nedavno sam video fotografije sa jednog od mundijala iz pro&scaron;le decenije, među navijačima BiH svuda su zastave sada&scaron;nje, međunarodno priznate BiH. Danas oni navijaju pod zastavom ratne &#39;Republike BiH&#39;. U Sarajevu gimnazisti tuku svoje vr&scaron;njake iz Srbije, koje su priglupi roditelji i kriminalno nemarna &scaron;kolska uprava poslali u grad gde nije dostojno obeležena nijedna masovna grobnica srpskog naroda, odakle je prognano bar 100.000 Srba, gde su masovne ubice i silovatelji tretirani kao božanstva, a grbovi im obeleženi bolje nego Alijin, gde deca u mektebu uče o srpskim agresorima, njihovom stoletnom zlodelu i 14 genocida.Biv&scaron;i predsednik Srbije Boris Tadić danas govori o lo&scaron;oj politici sada&scaron;nje vlasti koja je, kako tvrdi, poni&scaron;tila njegove mirovne uspehe. Njegovi uspesi zavr&scaron;ili su se većim iseljavanjem nego useljavanjem, te sa po 300 incidenata na &scaron;tetu Srba u Hrvatskoj godi&scaron;nje. Poku&scaron;ali su njegovim putem da idu i naprednjaci, pa ipak od 2021. do 2025. broj onih koji podržavaju usta&scaron;ku NDH povećao se u Hrvatskoj za 100%.Te&scaron;i &scaron;to je Boris Tadić pre nekoliko meseci uporedio savremenu Srbiju sa Italijom pred dolazak Musolinija na vlast. Razlika je u tome &scaron;to u Srbiji od 2022. do 2025. niko nije poginuo zbog politike, a u Italiji su samo crne ko&scaron;ulje, tokom tri godine pred stupanje na vlast, ubile oko 3.000 građana svih uzrasta i oba pola. Srećom, manjak inteligencije nije kažnjiv. Ipak, glupost nije glavni razlog, a posebno nije opravdanje bilo kome u Srbiji da veruje u uspeh dosada&scaron;njeg regionalnog &#39;pomirenja&#39;.&quot;

Antić za "Kompas": "Regionalno pomirenje"

0 Komentari