Slede zaplene: Ovakvom robom više neće moći da se trguje

Roba za koju se utvrdi da sadrži prinudni rad biće, prema dogovoru, plenjena i &quot;donirana, reciklirana ili uni&scaron;tena&quot;, saop&scaron;tio je Evropski parlament u utorak.Članice EU i Parlament jo&scaron; treba da ratifikuju sporazum, a zakon će biti primenjen uz prelazni period od nekoliko godina. Ratifikacija je skoro uvek samo formalnost.Pri sumnji da je neka roba proizvedena uz prinudni rad izvan EU, istragu o tome vodiće Evropska komisija i sama članica EU do koje je roba dospela.O zabrani proizvoda odlučivaće telo koje vodi istragu. Na primer, ako je neki deo automobila proizveden pod prinudom, ne mora biti uni&scaron;teno celo vozilo, ali deo mora biti zamenjen.Osnova dogovora je predlog Evropske komisije iz 2022. Komisija navodi da oko 27,6 miliona ljudi u svetu radi pod prinudom.Međunarodna organizacija za rad ILO prinudni rad defini&scaron;e kao &quot;svaki oblik rada ili usluge koji se od osobe zahteva pod pretnjom kazne, a za koji se ta osoba nije dobrovoljno ponudila&quot;.Evropska komisija navodi da se prisilni rad pojavljuje u mnogim sektorima, a najče&scaron;će u &quot;pojedinim uslugama, tekstilnoj industriji, rudarstvu i poljoprivredi&quot;.Procenjuje se da za svakog građanina Evrope tokom života radi 80 modernih robova, rekla je evropska poslanica Zelenih Ana Kavacini, učesnica u pregovorima.Ona je kritikovala to &scaron;to je nacrt zakona ne uključuje obe&scaron;tećenje žrtava prinudnog rada. Uprkos tome, dogovor označava bitnu prekretnicu, dodala je Kavacinijeva.Nasuprot tome, poslanica liberalne FDP Svenja Hahn je pozdravila odluku o izostavljanju kompenzacije. Prema njenim rečima, Evropska komisija bi prvo trebalo da proceni bi li to uop&scaron;te bilo svrsishodno.

Slede zaplene: Ovakvom robom više neće moći da se trguje

0 Komentari