Hitlerovi "bogomdani" umetnici

Primera ima mnogo. Hitlerov glavni arhitekta i kasniji ministar naoružanja Albert &Scaron;per jeste odslužio 20 godina zatvora zbog svoje nacističke pro&scaron;losti. Ipak, sedamdesetih godina uspe&scaron;no je objavljivao knjige o svom životu u vreme nacionalsocijalizma.Viland Vagner, &scaron;tićenik Adolfa Hitlera, proslavio se pedesetih godina kao veliki reformator scene na Bajrojtskom festivalu, dok je Herbert fon Karajan, koji je čak dva puta pristupio Nacional-socijalističkoj nemačkoj radničkoj partiji (NSDAP) &ndash; jednom u Austriji, a jednom u Nemačkoj &ndash; nakon rata slavljen kao jedan od najvećih dirigenata svih vremena.Kompozitor Rihard &Scaron;traus, dirigent Vilhelm Furtvengler, vajari Arno Breker i Vili Meler &ndash; svi oni su profitirali od nacističkog režima i, uz retke izuzetke, gotovo bez prekida nastavili svoje karijere nakon zavr&scaron;etka rata.Njihova imena nalazila su se na takozvanoj &quot;Listi bogomdanih&quot;, koju je Adolf Hitler dao da se sastavi u avgustu 1944. godine, u zavr&scaron;noj fazi Drugog svetskog rata. Ljudi iz kulturnog života koji su se nalazili na toj listi uživali su posebnu za&scaron;titu i nisu bili mobilisani za vojnu službu.Prelazak u demokratiju nakon rataOni koji su bili bliski Hitleru morali su posle 1945. da prođu kroz takozvani proces denacifikacije pod nadzorom savezničkih snaga. Vilhelm Furtvengler smeo je tek nakon dvogodi&scaron;nje zabrane rada ponovo zvanično da diriguje Berlinskom filharmonijom.Direktorka Bajrojtskog festivala Vinfred Vagner nakon 1945. vi&scaron;e nije mogla da zadrži svoju funkciju i morala je da prepusti upravljanje festivalom.&quot;U okviru demokratizacije to je bio bezbednosni postupak u kojem su ljudi morali da popunjavaju detaljne upitnike kako bi se utvrdilo ko može da ostane na određenim funkcijama i u kojim profesijama&quot;, obja&scaron;njava istoričarka Hane Lesau u razgovoru za DW.To se posebno odnosilo na državne službenike i visoko pozicionirane ličnosti. Davanje lažnih podataka u upitnicima, na primer o članstvu u nacističkoj partiji, američke savezničke vlasti strogo su kažnjavale.Slučaj Vilanda VagneraI Viland Vagner nalazio se na &quot;Listi bogomdanih&quot; umetnika nacističkog režima. Njegov deda, kompozitor Rihard Vagner, osnovao je čuveni Bajrojtski festival, koji je prvi put održan 1876. godine. Godine 1908. vođstvo su preuzeli njegov sin Zigfrid Vagner, a kasnije i snaha Vinfred Vagner. Jo&scaron; dvadesetih godina pro&scaron;log veka bračni par je podržavao Adolfa Hitlera, i to mnogo pre nego &scaron;to je do&scaron;ao na vlast.&quot;Hitler je praktično bio član porodice. Viland, najstariji sin Zigfrida i Vinfred Vagner, kao određeni naslednik bio je u centru pažnje i lično privilegovan od strane Hitlera&quot;, kaže Sven Fridrih, direktor Muzeja Riharda Vagnera u Bajrojtu.Za Fridriha, scenograf i operski reditelj bio je tipičan predstavnik svoje generacije.&quot;Radio je upravo ono &scaron;to su radili milioni njegovih vr&scaron;njaka &ndash; potiskivao je pro&scaron;lost. Posle rata je stalno govorio: &#39;Za mene je Hitler zavr&scaron;ena priča&#39;.&quot;Često se govori o pojedincu koji navodno nije mogao ni&scaron;ta da promeni u totalitarnom sistemu, kaže Hane Lesau. U svojoj knjizi &quot;Priče o denacifikaciji&quot; istoričarka se, između ostalog, bavi prostorom za delovanje pojedinaca u diktaturi.&quot;Ljudi su mogli, na primer, da se pozicioniraju tako da u negativnom smislu potisnu nekog drugog. Ali mogli su i da pruže mali otpor, recimo tako &scaron;to bi prinudnim radnicima kri&scaron;om davali hleb.&quot;Viland Vagner spadao je među one koji su nacistički sistem koristili za sopstvenu korist. Želeo je da naudi svom konkurentu, uspe&scaron;nom scenografu Emilu Pretorijusu.&quot;Za mene granica postoji tamo gde ljudi rade stvari za sopstvenu korist koje nisu morali da urade. Kod Vilanda Vagnera to je bio slučaj kada je denuncirao Emila Pretorijusa kako bi ga uklonio&quot;, kaže stručnjak za Vagnera Sven Fridrih.Ipak, tokom procesa denacifikacije Viland Vagner pro&scaron;ao je samo sa novčanom kaznom i zajedno sa bratom Volfgangom nakon rata preuzeo vođenje Bajrojtskog festivala. Svojim svedenim, apstraktnim scenografijama stvorio je takozvani &quot;Novi Bajrojt&quot;.Novi početak kulture posle 1945?Volfgang Braunajs je 2021. godine bio kustos izložbe &quot;Lista &#39;bogom nadarenih&#39; umetnika nacionalsocijalizma u Saveznoj Republici Nemačkoj&quot;.Tokom istraživanja otkrio je da su brojni ugledni akteri nacističke umetničke scene i posle 1945. profesionalno nastavili da rade kao likovni umetnici u Zapadnoj Nemačkoj.&quot;Novi progresivni umetnički krug zapravo je ignorisao te umetnike&quot;, kaže Braunajs u razgovoru za DW.&quot;Ipak, oni su i posle 1945. dobijali neverovatno mnogo dobro plaćenih poslova &ndash; za gradske većnice, &scaron;kole, pozori&scaron;ta, bolnice i industrijske objekte&quot;, obja&scaron;njava istoričar umetnosti i kustos. Njihova pro&scaron;lost pritom nije igrala veliku ulogu, pogotovo zato &scaron;to su i neki naručioci imali nacističku pozadinu.Umetnici poput Hermana Kaspara ili Vilija Melera profitirali su u oba sistema. Vili Meler je po nalogu nacista izradio monumentalnu figuru nosača baklje za nacistički kompleks Fogelsang.Godine 1962. predstavio je svoju veliku skulpturu &quot;Ožalo&scaron;ćena&quot; povodom otvaranja Memorijalne hale žrtava nacizma u Oberhauzenu.Kako je to bilo moguće?Protesta protiv tih umetnika gotovo da nije bilo.&quot;Niko se nije javio da interveni&scaron;e u istoriji umetnosti ili umetničkoj kritici&quot;, kaže istoričar umetnosti i kustos Volfgang Braunajs.Posebno problematičnim Braunajs smatra to &scaron;to su poslovi uređenja memorijalnih mesta za žrtve nacizma poveravani umetnicima iz nacističkog perioda. Tako je bilo i u slučaju skulpture &quot;Ožalo&scaron;ćena&quot; Vilija Melera. &quot;Stojite ispred prvog centra za dokumentaciju nacizma, otvorenog 1962. u Oberhauzenu, i tada se otkriva monumentalna figura jednog od najvažnijih umetnika nacističkog režima. To je neshvatljivo.&quot;U Oberhauzenu je danas Melerovo delo okruženo ogromnim tablama sa obja&scaron;njenjima koja pružaju istorijski kontekst.&quot;Na taj način samo delo vi&scaron;e nije toliko u centru pažnje&quot;, kaže Braunajs. Za njega je to pozitivan primer suočavanja s pro&scaron;lo&scaron;ću &ndash; mada veoma redak.Kako danas postupati sa &quot;bogomdanim&quot;?Nakon izložbe o &quot;Listi bogomdanih&quot; tema je privukla veliku pažnju javnosti. Lokalni mediji apelovali su na gradske odbornike da doprinesu rasvetljavanju istorije tih dela.&quot;Imam utisak da je posle tri godine sve to ponovo palo u drugi plan. Mnoge od tih skulptura i dalje stoje bez ikakvog obja&scaron;njenja&quot;, kaže Braunajs.&quot;Ako se ni&scaron;ta ne preduzme, neka od tih dela bi zaista trebalo ukloniti. Jer ti umetnici se i dalje slave time &scaron;to se njihovi veliki radovi nalaze u javnom prostoru.&quot;

Hitlerovi "bogomdani" umetnici

0 Komentari