Petrov za "Srpski kompas": "Holistički pristup Venecijanskoj komisiji"

Kolumnu Vladana Petrova za &quot;Srpski kompas&quot; prenosimo u celosti:&quot;Snalaženje u &#39;lavirintu&#39; Venecijanske komisije zahteva holistički pristup. To znači da je neophodno sagledati ovo telo na vi&scaron;e nivoa i kao celinu.Dru&scaron;tveno-istorijski nivoO dru&scaron;tveno-istorijskom zamahu u kome se razvija ideja o nadnacionalnom telu nezavisnih stručnjaka koji se bave (ustavnim) pravnim pitanjima svedoče reči prvog predsednika Komisije, Antonija La Pergole, 1990. godine: &#39;Evropa se obnavlja, ru&scaron;eći jednu za drugom barijere koje, posebno sada, vi&scaron;e nemaju razloga da postoje. Međutim, ne možemo i ne smemo se ograničiti samo na slobodno kretanje robe, usluga i kapitala. ‛Evropa kao trži&scaron;te&rsquo; koju trenutno gradimo u Evropskoj zajednici neće biti dovoljna. Ako je to i samo to, to je neplodna Zajednica. Umesto toga, ‛Evropa kao civilizacija&rsquo;, Evropa kao na&scaron;e kulturno nasleđe čiji se prirodni centar nalazi u Savetu Evrope&hellip; italijanska delegacija čvrsto stoji na stavu da je osnivanje ovog novog tela i omogućavanje zemljama Istočne Evrope da učestvuju u njegovom radu čvrst dokaz na&scaron;eg evropskog duha, na&scaron;eg osećaja zajedni&scaron;tva koji se u nama budi, a ispunjenje želje ima plemenitu ubedljivost i moralni mandat.&#39;Ideja o zajedničkom ustavnom nasleđu &#39;dve Evrope&#39;, liberalno-demokratske i real-socijalističke, dobila je svoj simbolički i pravni izraz u Venecijanskoj komisijiKraj 80-tih godina pro&scaron;log veka nije označio samo slom real-socijalizma, već je predstavljao i snažan talas &#39;evro-optimizma&#39; &ndash; ideje politički ujedinjene Evrope. Koncept &#39;demokratije posredstvom prava&#39;, bio je intelektualno privlačan, ali politički sumnjiv, jer je &#39;ustavno pravo bilo smatrano &hellip; par excellence rezervisanim domenom države, a davanje stručnom telu zadatka, pa otuda i moći, da kritikuje i možda utiče na domaće ustavne odabire, moralo je, iz nacionalne perspektive, delovati opasno&#39; (Bukikio, Granata-Mengini). Ideja o zajedničkom ustavnom nasleđu &#39;dve Evrope&#39;, liberalno-demokratske i real-socijalističke, dobila je svoj simbolički i pravni izraz u Venecijanskoj komisiji.Filozofsko-pravni nivoNemoguće je ne primetiti dijalektičku dimenziju samog naziva Komisije &ndash; Evropska komisija za demokratiju posredstvom prava. Naziv Komisije odražava njen smisao &ndash; ona teži pravnom oblikovanju demokratije, tačnije priznaje samo demokratiju koja se ostvaruje putem pravnih mehanizama. Komisija ne pledira za neku evropsku vladavinu prava koja je sadržinski istovetna u svakoj evropskoj državi, niti isključivo &#39;evropsku&#39;, koja pripada samo evropskim državama. Ona je nadnacionalna, jer je pravno i kulturno zasnovana na principima i vrednostima koji su izvorno nastali u Evropi, ali su prihvaćeni van njenih granica. Komisija ne teži ve&scaron;tačkom jedinstvu, već &#39;jedinstvu zajedničkih vrednosti u nacionalnim različitostima&#39;. Posebno se ističe &#39;specifična i jedinstvena filozofija koja karakteri&scaron;e praktičan rad ovog tela zasnovan na fleksibilnosti i dijalogu&#39; (Granata-Mengini).Institucionalni nivoIako se Venecijanska komisija često određuje kao &#39;savetodavno telo Saveta Evrope o ustavnim pitanjima&#39;, ona ima specifičan pravni status &ndash; neku vrstu &#39;su&scaron;tinske autonomije&#39; u odnosu na Savet Evrope. To je bila originalna ideja La Pergole: &#39;Komisija ima veoma korisnu, ali nezavisnu, kreativnu ulogu, odvojenu od uloge bilo kog drugog političkog organa ili drugih tehničkih tela Saveta Evrope.&#39;Možda i najjača optužba kritičara je, za&scaron;to se ne&scaron;to toleri&scaron;e u jednoj zemlji, a ne u drugoj, ili za&scaron;to se čini da postoji jedno pravilo za jednu zemlju, a drugo pravilo za druguKomisija je formirana odlukom Komiteta ministara Saveta Evrope 1990. godine. Usvojila je svoj prvi (1990) i svoj drugi, revidirani statut (2002). Drugi, koji je na snazi, posledica je &#39;geografskog &scaron;irenja&#39; Komisije. To telo Saveta Evrope zadobilo je gotovo globalnu ulogu u oblasti unapređenja vladavine prava i demokratije. Specifičnost je i njeno sedi&scaron;te &ndash; Venecija, jer druga tela Saveta Evrope imaju sedi&scaron;te u Strazburu. &#39;Ipak, Venecijanska komisija je u potpunosti sastavni deo Saveta Evrope, &scaron;to potvrđuje veliki broj zahteva za mi&scaron;ljenje ili studije od organa Saveta. Kao stručno pravno telo, Komisija je dobro ugrađena u kontekst političkih organa Saveta Evrope, posebno Parlamentarne skup&scaron;tine i Komiteta ministara, koji je redovno koriste kao alat za dobijanje čvrste pravne osnove na kojoj mogu da grade svoju političku aktivnost&#39; (Dur &Scaron;nuc).Baveći se pitanjima vezanim za ustavotvornu vlast, Komisija je vremenom postala referentna institucija s autentičnim izrazom, argumentacijom i metodologijom. Čak autentična i u sopstvenim (ne)doslednostima.Normativni nivoStatut Komisije je kratak tekst. &#39;Evropska komisija za demokratiju kroz pravo je nezavisno konsultativno telo koje sarađuje sa državama članicama Saveta Evrope, kao i sa zainteresovanim državama koje nisu članice i zainteresovanim međunarodnim organizacijama i telima. Njeno specifično polje delovanja su garancije koje pruža pravo u službi demokratije&#39; (čl. 1). Članovi Komisije moraju biti &#39;nezavisni stručnjaci koji su stekli ugled kroz svoje iskustvo u demokratskim institucijama ili svojim doprinosom unapređenju prava i političkih nauka&#39; (čl. 2).Člana Komisije imenuje država članica, ali on ne predstavlja svoju državu u strogo pravnom smislu. Zagarantovan mu je slobodan mandat, jer on ne sme primati bilo kakva uputstva, pre svega, od svoje države. Član postupa na način koji se smatra nezavisnim, nepristrasnim i objektivnim u vezi s bilo kojim pitanjem koje Komisija ocenjuje. Član neće učestvovati u raspravi o mi&scaron;ljenjima koja se odnose na državu koja ga je imenovala, ali može dati informacije i poja&scaron;njenja u vezi sa njenim pravnim sistemom. To mu daje određeni &#39;manevareski prostor&#39; da utiče, posredno i činjenično, na sadržaj mi&scaron;ljenja koja se tiču države iz koje dolazi.Mandat člana Komisije traje četiri godine i može biti ponovo biran bez ograničenja. Propisana su dva osnova za prevremeni prestanak njegovog mandata. To su ostavka i razre&scaron;enje, kad &#39;Komisija konstatuje da dotični član vi&scaron;e nije u stanju ili nije kvalifikovan da obavlja svoju funkciju&#39;.Geopolitički nivoDa bi međunarodna organizacija bila relevantna tokom dužeg vremenskog perioda mora imati izuzetnu sposobnost principijelnog prilagođavanja i čitanja geopolitičkih prilika. La Pergola i njegovi saradnici su mudro iskoristili tada&scaron;nji geopolitički okvir koji je kreirala jedina preostala supersila, SAD. Pristupanjem Ruske Federacije 2002. godine, sve članice Saveta Evrope u&scaron;le su u sastav Komisije. Do tada su mnoge neevropske zemlje imale status posmatrača (Argentina, Kanada, Republika Koreja, Meksiko, SAD). Prva neevropska država koja je postala član je Kirgistan (2004), a potom i mnoge druge.Komisija se, nakon tri i po decenije postojanja, suočava sa najvećim izazovima, koji su, predominantno, izazvani aktuelnom geopolitičkom situacijom. Racionalni odgovori na te izazove jo&scaron; uvek nisu vidljivi i svakako se ne nalaze se u rukama Komisije, ma koliko ona poku&scaron;avala da održi privid globalnog igrača i kreatora nadnacionalne vladavine prava. Revidiranje važnog dokumenta iz 2016. pod nazivom Kontrolna lista vladavine prava ne može nadomestiti prazninu nastalu prestankom članstva dve najjače države &ndash; Ruske Federacije (2022) i SAD (2026).Nedoslednost nije uvek samo privid. Ona je neretko slučajna ili namerna i predstavlja posledicu delovanja pretežno subjektivnih činilaca, poput neadekvatnih izvestilaca koje odredi sekretarijatPraktični nivoKatkad se čini da je Komisiji svojstveno meandriranje u stavovima i ocenama o istim ili sličnim re&scaron;enjima u različitim državama. Kao da ne postupa dosledno u primeni svojih standarda, već ih tumači u zavisnosti od konkretne države, a neretko i u zavisnosti od njene aktuelne političke pozicije. Ovo je možda i najjača optužba kritičara: za&scaron;to se ne&scaron;to toleri&scaron;e u jednoj zemlji, a ne u drugoj, ili za&scaron;to se čini da postoji jedno pravilo za jednu zemlju, a drugo pravilo za drugu? Nije moguće dati apstraktne odgovore na takva pitanja. Treba, ipak, podsetiti da Komisija proverava usklađenost svojih standarda u odnosu na nacionalne specifičnosti konkretnih pravnih sistema, koje su nekad samo prividno istovetne. Kad ne postoji pravni i/ili činjenični identitet, nije moguće govoriti o jednakoj primeni prava, ni pravnih standarda. Ne treba smetnuti s uma da standardi koje je definisala i razvila Komisija teže univerzalnom dometu, ali nemaju identičan sadržaj u svakom konkretnom slučaju. Upravo zato su standardi, a ne imperativne norme. Na kraju krajeva, pravni standardi nisu statične kategorije. Oni se razvijaju, obogaćuju, evoluiraju u praksi. I ne menjaju se na osnovu doktrinarnih diskusija, već na osnovu iskustva koje izvestioci i drugi članovi Komisije stiču &#39;na terenu&#39; u konkretnim zemljama.S druge strane, nedoslednost nije uvek samo privid. Ona je neretko slučajna ili namerna i predstavlja posledicu delovanja pretežno subjektivnih činilaca, poput neadekvatnih izvestilaca koje odredi sekretarijat (na primer, kad izvestilac iz južnoameričke ili azijske države komentari&scaron;e re&scaron;enja neke balkanske države ili kad se jednoj balkanskoj državi određuje izvestilac iz druge balkanske države) ili povr&scaron;ne pripreme nosilaca vlasti, najče&scaron;će predlagača normi koje se ocenjuju. Subjektivni nivoU poku&scaron;aju da se razume način rada Venecijanske komisije, ne može se izbeći lična nota, posebno onih koji su na bilo koji način učestvovali u njenom radu. Stoga, pored mogućeg direktnog i ličnog iskustva, za preporuku su tekstovi sada&scaron;njih i biv&scaron;ih članova koji nose naslove &#39;lično svedočanstvo&#39;, ili &#39;lično sećanje&#39;, a naročito oni koji su pisani rukom glavnih administratora u Komisiji, jer njihova uloga često ide dalje od tehničko-stručne pomoći i predstavlja ključ rada ovog tela. &Scaron;ta god mislili o Venecijanskoj komisiji, i u njoj važi staro pravilo ko rukovodi administracijom, taj vlada organizacijom. To treba imati na umu ako je politički imperativ pozitivno mi&scaron;ljenje ovog tela.&quot;

Petrov za "Srpski kompas": "Holistički pristup Venecijanskoj komisiji"

0 Komentari