Šojgu predvodi puč?

Kremlj je drastično poo&scaron;trio mere bezbednosti oko predsednika Vladimira Putina. Navodno je taj potez podstaknut sve većim strahom od poku&scaron;aja atentata i državnog udara. Te informacije potiču iz izve&scaron;taja jedne evropske obave&scaron;tajne agencije, koji je citirao ruski istraživački medij &quot;Važne priče&quot; (Ва́жные исто́рии), a preneli američki Si-En-En i Fajnen&scaron;el tajms.Navodne zavere s ciljem državni udar u Rusiji podelile su posmatrače u dva tabora. Jedna strana smatra da je takav scenario verovatan, kao i da postoji direktna pretnja Putinu. Kao dokaz za to oni ukazuju na uspe&scaron;ne operacije koje su sprovele ukrajinske obave&scaron;tajne agencije unutar i van Rusije. Suprotna strana smatra, pak, tako ne&scaron;to smatra malo verovatnim, a informacije koje su se pojavile vidi kao deo kampanje osmi&scaron;ljene da destabilizuje rusku elitu.Većina stručnjaka se, međutim, slaže da je Putin zabrinut za svoju ličnu bezbednost. Takođe se slažu da su tenzije unutar ruske elite u porastu &ndash; između ostalog zbog ekonomskih te&scaron;koća, kao i pritiska koji službe bezbednosti vr&scaron;e na tehnokrate.&Scaron;ojgu označen kao &quot;destabilizujući faktor&quot;Kremlin Pool / Alamy / ProfimediaObave&scaron;tajni izve&scaron;taj klasifikuje Sergeja &Scaron;ojgua &ndash; biv&scaron;eg ruskog ministra za vanredne situacije i ministra odbrane, a trenutno sekretara ruskog Saveta bezbednosti &ndash; kao &quot;potencijalni destabilizujući faktor&quot;. Iako je navodno izgubio svoj pređa&scaron;nji uticaj, taj biv&scaron;i ministar i dalje bi mogao da predstavlja potencijalni rizik za Putinovu strukturu moći, kaže Roman Anin, osnivača &quot;Važnih priča&quot;, nezavisnog ruskog istraživačkog medija sa sedi&scaron;tem u Rigi. Anin sugeri&scaron;e da su u Rusiji &quot;porasle tenzije između službi bezbednosti&quot; i da su se &quot;borbe između klanova&quot; pojačale, a da je Putinova uloga kao posrednika među elitama smanjena.&quot;&Scaron;ojgu je godinama bio vođa izuzetno uticajnog klana. Kao ministar odbrane i &scaron;ef Ministarstva za vanredne situacije, uspeo je da dovede veliki broj ljudi pod svoju komandu i integri&scaron;e ih u koruptivne mreže. To je, u su&scaron;tini, ne&scaron;to slično mafija&scaron;koj omerti&quot;, kaže Anin u intervjuu za DW.Sergej &Scaron;ojgu i Vladimir Putin dugogodi&scaron;nji su prijatelji. Zajedno su provodili odmore, a na fotografijama koje je objavljivao Kremlj vide se kako beru pečurke ili kako zajedno pecaju u tajgi. &Scaron;ojgu je pod Putinom dvanaest godina vodio Ministarstvo za vanredne situacije. Putin ga je 2012. godine imenovao za ministra odbrane, a 2024. je smenjen i zamenjen Andrejem Belousovim. Prema rečima posmatrača, &Scaron;ojgu je pao u nemilost, između ostalog i zbog neuspeha na frontu u Ukrajini.S obzirom na krivični progon njegovih biv&scaron;ih zamenika, &Scaron;ojgu ima razloga da se pla&scaron;i da bi ista sudbina mogla i njega da zadesi, kaže Anin. Najnovije u toj seriji hap&scaron;enja bilo je li&scaron;avanje slobode Ruslana Calikova u martu ove godine. godine. Taj biv&scaron;i zamenik ministra odbrane optužen je za osnivanje kriminalne organizacije. Njeni članovi navodno su između 2017. i 2024. proneverili javna sredstva i bavili se podmićivanjem. Timur Ivanov, koji je uhap&scaron;en 2024, osuđen je na 13 godina zatvora u sličnom slučaju. Pavel Popov dobio je kaznu od 19 godina. Krivični postupak protiv Dmitrija Bulgakova, koji je takođe bio zamenik ministra odbrane, jo&scaron; uvek je u toku.Putin se pla&scaron;i za sopstvenu bezbednostCredit: Vyacheslav Prokofyev / Sputnik / ProfimediaPrema izve&scaron;tajima evropske obave&scaron;tajne agencije na koju se poziva portal &quot;Velike priče&quot;, Putin se pla&scaron;i potencijalnog atentata od strane pripadnika ruske političke elite &ndash; i to takvog u kojem bi mogli da budu upotrebljeni dronovi. U aprilu je anonimni ruski kanal na Telegramu &quot;VCHK-OGPU&quot; izvestio da Kremlj strahuje od pretnji povezanih sa de&scaron;avanjima na unutra&scaron;njem planu. Govorilo se, između ostalog, o potencijalnim napadima dronovima koji su organizovani direktno u Moskvi, a ne kontrolisani izvan Rusije. Tradicionalna vojna parada na Crvenom trgu, kojom se obeležava Dan pobede &ndash; obeležavanje kraja Drugog svetskog rata &ndash; navodno je bila na ivici da bude gotovo potpuno otkazana. Po&scaron;to su obave&scaron;tajne agencije smatrale da je izuzetno opasno održavati takav događaj ove godine, Putin je navodno bio veoma blizu toga da potpuno otkaže paradu.U međuvremenu se bezbednosne mere u prestonici pojačavaju. U nekoliko okruga, komunikacione veze su prekinute, mobilni sistemi za elektronsko ratovanje raspoređeni su u centru grada, a bezbednosni protokoli unutar Kremlja poo&scaron;treni. Po&scaron;to je Putin iskreno zabrinut za svoju bezbednost, Kremlj se na kraju odlučio za paradu u manjem obimu, napisala je politikolo&scaron;kinja Jekaterina &Scaron;ulman na svom Telegram-kanalu. Ona takođe ističe da je Putin smanjio učestalost svojih javnih pojavljivanja: &quot;Kada je bezbednost glavni prioritet, onda je najbezbedniji način da se jednostavno nigde uop&scaron;te ne pojavljuje.&quot;Prema rečima političkog analitičara Abasa Galjamova, uspe&scaron;na ubistva ruskih generala &ndash; koja se pripisuju ukrajinskim obave&scaron;tajnim službama &ndash; takođe predstavljaju razlog za zabrinutost Putina. &quot;U skladu s tim, bezbednost je za Putina važnija od njegovog javnog imidža.&quot;Da li bi &Scaron;ojgu mogao da predvodi puč?Kristina Kormilitsyna / Zuma Press / ProfimediaGaljamov u razgovoru za DW tvrdi da se unutra&scaron;nji sukobi unutar ruskih bezbednosnih agencija i elita intenziviraju, i da pritom određene frakcije deluju sa sve većom nezavisno&scaron;ću &ndash; zaobilazeći tradicionalnu ulogu Kremlja kao posrednika. Međutim, prema njegovom mi&scaron;ljenju, elite i dalje izbegavaju otvorenu konfrontaciju, već biraju da sačekaju i vide kako će se stvari razvijati, kako bi mogle tome da se prilagode. Galjamov, međutim, ostaje skeptičan u pogledu &Scaron;ojguove uloge. On biv&scaron;eg ministra vidi kao oslabljenu figuru kojoj nedostaju potrebni resursi i podr&scaron;ka.Jekaterina &Scaron;ulman napominje da izve&scaron;taji koje su objavili Fajnen&scaron;el tajms i Si-En-En ne govore o &quot;zaveri koju predvodi &Scaron;ojgu&quot;.Britanski politikolog i stručnjak za Rusiju Mark Galeoti odbacuje izve&scaron;taje o navodnoj zaveri protiv Putina kao &quot;namerne dezinformacije&quot;. On tvrdi da oni ne odražavaju stvarnu pretnju. U komentaru za britanski nedeljnik Spektejtor, on ukazuje na &quot;iznenadni talas izve&scaron;taja&quot; koji &quot;sumnjivo podseća na psiholo&scaron;ku operaciju&quot;. Cilj toga je, kako sugeri&scaron;e, da &quot;podstakne paranoju među ruskom elitom&quot;, a ne da pruži &quot;ozbiljnu procenu&quot; situacije. Prema Galeotiju, Sergeju &Scaron;ojguu nedostaje autoritet i rukovodeći ljudi u njega nemaju poverenje potrebno za izvr&scaron;enje državnog udara.Za&scaron;to elita neće svrgnuti Putina?Vyacheslav Prokofyev / Zuma Press / ProfimediaVladajuće elite nisu monolitna grupa sa zajedničkim interesima, nagla&scaron;ava politička analitičarka i biv&scaron;a službenica ruske Centralne banke Aleksandra Prokopenko na Jutjub kanalu Karnegi politika. To je, tvrdi ona, razlog za&scaron;to do sada nije bilo nekih značajnih poku&scaron;aja državnog udara. Izuzetak je, napominje, bio ustanak u junu 2023. koji je predvodio Jevgenij Prigožin, osnivač plaćeničke grupe Vagner.Prokopenko Putinov sistem moći opisuje kao niz piramida, izgrađenih oko pojedinačnih pokrovitelja i povezanih sa raspodelom resursa i pristupom procesima dono&scaron;enja odluka. U tom modelu, učesnicima nedostaje zajednički koordinacioni centar i zbog toga nema ni preduslova za nekakavu kolektivnu akciju. Sve dok predstavnici tog sistema od Putina vi&scaron;e dobijaju nego &scaron;to bi mogli bez njega, dotle nema podsticaja za otvoreni sukob, kaže Prokopenko.Ona ipak ne isključuje mogućnost da se situacija promeni, ako resursi unutar sistema počnu da se smanjuju. Zbog rata i sankcija, taj &quot;kolač&quot; je već smanjen i sada se raspoređuje u korist vojske i s njom povezanih industrija. To intenzivira konkurenciju među uticajnim grupama i potkopava stabilnost postojeće koalicije. Istovremeno, primećuje Prokopenko, različite frakcije unutar sistema poku&scaron;avaju da Putinovu pažnju usmere ka svojim specifičnim interesima.Prokopenko ovo karakteri&scaron;e ne kao borbu za promenu političkog pravca, već kao borbu za pristup resursima i za poziciju u samom centru procesa dono&scaron;enja odluka. Prema njenom mi&scaron;ljenju, dvosmislenost pravila sistema ide Putinu u korist. To deli elite, primorava ih da pokazuju svoju lojalnost i služi kao podsetnik da imovinska prava u Rusiji ne zavise od vladavine prava, već od političke volje Kremlja.

Šojgu predvodi puč?

0 Komentari