Šojgu predvodi puč?

Kremlj je drastično pooštrio mere bezbednosti oko predsednika Vladimira Putina. Navodno je taj potez podstaknut sve većim strahom od pokušaja atentata i državnog udara. Te informacije potiču iz izveštaja jedne evropske obaveštajne agencije, koji je citirao ruski istraživački medij "Važne priče" (Ва́жные исто́рии), a preneli američki Si-En-En i Fajnenšel tajms.

Navodne zavere s ciljem državni udar u Rusiji podelile su posmatrače u dva tabora. Jedna strana smatra da je takav scenario verovatan, kao i da postoji direktna pretnja Putinu. Kao dokaz za to oni ukazuju na uspešne operacije koje su sprovele ukrajinske obaveštajne agencije unutar i van Rusije. Suprotna strana smatra, pak, tako nešto smatra malo verovatnim, a informacije koje su se pojavile vidi kao deo kampanje osmišljene da destabilizuje rusku elitu.

Većina stručnjaka se, međutim, slaže da je Putin zabrinut za svoju ličnu bezbednost. Takođe se slažu da su tenzije unutar ruske elite u porastu – između ostalog zbog ekonomskih teškoća, kao i pritiska koji službe bezbednosti vrše na tehnokrate.

Šojgu označen kao "destabilizujući faktor"

Kremlin Pool / Alamy / Profimedia

Obaveštajni izveštaj klasifikuje Sergeja Šojgua – bivšeg ruskog ministra za vanredne situacije i ministra odbrane, a trenutno sekretara ruskog Saveta bezbednosti – kao "potencijalni destabilizujući faktor". Iako je navodno izgubio svoj pređašnji uticaj, taj bivši ministar i dalje bi mogao da predstavlja potencijalni rizik za Putinovu strukturu moći, kaže Roman Anin, osnivača "Važnih priča", nezavisnog ruskog istraživačkog medija sa sedištem u Rigi. Anin sugeriše da su u Rusiji "porasle tenzije između službi bezbednosti" i da su se "borbe između klanova" pojačale, a da je Putinova uloga kao posrednika među elitama smanjena.

"Šojgu je godinama bio vođa izuzetno uticajnog klana. Kao ministar odbrane i šef Ministarstva za vanredne situacije, uspeo je da dovede veliki broj ljudi pod svoju komandu i integriše ih u koruptivne mreže. To je, u suštini, nešto slično mafijaškoj omerti", kaže Anin u intervjuu za DW.

Sergej Šojgu i Vladimir Putin dugogodišnji su prijatelji. Zajedno su provodili odmore, a na fotografijama koje je objavljivao Kremlj vide se kako beru pečurke ili kako zajedno pecaju u tajgi. Šojgu je pod Putinom dvanaest godina vodio Ministarstvo za vanredne situacije. Putin ga je 2012. godine imenovao za ministra odbrane, a 2024. je smenjen i zamenjen Andrejem Belousovim. Prema rečima posmatrača, Šojgu je pao u nemilost, između ostalog i zbog neuspeha na frontu u Ukrajini.

S obzirom na krivični progon njegovih bivših zamenika, Šojgu ima razloga da se plaši da bi ista sudbina mogla i njega da zadesi, kaže Anin. Najnovije u toj seriji hapšenja bilo je lišavanje slobode Ruslana Calikova u martu ove godine. godine. Taj bivši zamenik ministra odbrane optužen je za osnivanje kriminalne organizacije. Njeni članovi navodno su između 2017. i 2024. proneverili javna sredstva i bavili se podmićivanjem. Timur Ivanov, koji je uhapšen 2024, osuđen je na 13 godina zatvora u sličnom slučaju. Pavel Popov dobio je kaznu od 19 godina. Krivični postupak protiv Dmitrija Bulgakova, koji je takođe bio zamenik ministra odbrane, još uvek je u toku.

Putin se plaši za sopstvenu bezbednost

Credit: Vyacheslav Prokofyev / Sputnik / Profimedia

Prema izveštajima evropske obaveštajne agencije na koju se poziva portal "Velike priče", Putin se plaši potencijalnog atentata od strane pripadnika ruske političke elite – i to takvog u kojem bi mogli da budu upotrebljeni dronovi. U aprilu je anonimni ruski kanal na Telegramu "VCHK-OGPU" izvestio da Kremlj strahuje od pretnji povezanih sa dešavanjima na unutrašnjem planu. Govorilo se, između ostalog, o potencijalnim napadima dronovima koji su organizovani direktno u Moskvi, a ne kontrolisani izvan Rusije. Tradicionalna vojna parada na Crvenom trgu, kojom se obeležava Dan pobede – obeležavanje kraja Drugog svetskog rata – navodno je bila na ivici da bude gotovo potpuno otkazana. Pošto su obaveštajne agencije smatrale da je izuzetno opasno održavati takav događaj ove godine, Putin je navodno bio veoma blizu toga da potpuno otkaže paradu.

U međuvremenu se bezbednosne mere u prestonici pojačavaju. U nekoliko okruga, komunikacione veze su prekinute, mobilni sistemi za elektronsko ratovanje raspoređeni su u centru grada, a bezbednosni protokoli unutar Kremlja pooštreni. Pošto je Putin iskreno zabrinut za svoju bezbednost, Kremlj se na kraju odlučio za paradu u manjem obimu, napisala je politikološkinja Jekaterina Šulman na svom Telegram-kanalu. Ona takođe ističe da je Putin smanjio učestalost svojih javnih pojavljivanja: "Kada je bezbednost glavni prioritet, onda je najbezbedniji način da se jednostavno nigde uopšte ne pojavljuje."

Prema rečima političkog analitičara Abasa Galjamova, uspešna ubistva ruskih generala – koja se pripisuju ukrajinskim obaveštajnim službama – takođe predstavljaju razlog za zabrinutost Putina. "U skladu s tim, bezbednost je za Putina važnija od njegovog javnog imidža."

Da li bi Šojgu mogao da predvodi puč?

Kristina Kormilitsyna / Zuma Press / Profimedia

Galjamov u razgovoru za DW tvrdi da se unutrašnji sukobi unutar ruskih bezbednosnih agencija i elita intenziviraju, i da pritom određene frakcije deluju sa sve većom nezavisnošću – zaobilazeći tradicionalnu ulogu Kremlja kao posrednika. Međutim, prema njegovom mišljenju, elite i dalje izbegavaju otvorenu konfrontaciju, već biraju da sačekaju i vide kako će se stvari razvijati, kako bi mogle tome da se prilagode. Galjamov, međutim, ostaje skeptičan u pogledu Šojguove uloge. On bivšeg ministra vidi kao oslabljenu figuru kojoj nedostaju potrebni resursi i podrška.

Jekaterina Šulman napominje da izveštaji koje su objavili Fajnenšel tajms i Si-En-En ne govore o "zaveri koju predvodi Šojgu".

Britanski politikolog i stručnjak za Rusiju Mark Galeoti odbacuje izveštaje o navodnoj zaveri protiv Putina kao "namerne dezinformacije". On tvrdi da oni ne odražavaju stvarnu pretnju. U komentaru za britanski nedeljnik Spektejtor, on ukazuje na "iznenadni talas izveštaja" koji "sumnjivo podseća na psihološku operaciju". Cilj toga je, kako sugeriše, da "podstakne paranoju među ruskom elitom", a ne da pruži "ozbiljnu procenu" situacije. Prema Galeotiju, Sergeju Šojguu nedostaje autoritet i rukovodeći ljudi u njega nemaju poverenje potrebno za izvršenje državnog udara.

Zašto elita neće svrgnuti Putina?

Vyacheslav Prokofyev / Zuma Press / Profimedia

Vladajuće elite nisu monolitna grupa sa zajedničkim interesima, naglašava politička analitičarka i bivša službenica ruske Centralne banke Aleksandra Prokopenko na Jutjub kanalu Karnegi politika. To je, tvrdi ona, razlog zašto do sada nije bilo nekih značajnih pokušaja državnog udara. Izuzetak je, napominje, bio ustanak u junu 2023. koji je predvodio Jevgenij Prigožin, osnivač plaćeničke grupe Vagner.

Prokopenko Putinov sistem moći opisuje kao niz piramida, izgrađenih oko pojedinačnih pokrovitelja i povezanih sa raspodelom resursa i pristupom procesima donošenja odluka. U tom modelu, učesnicima nedostaje zajednički koordinacioni centar i zbog toga nema ni preduslova za nekakavu kolektivnu akciju. Sve dok predstavnici tog sistema od Putina više dobijaju nego što bi mogli bez njega, dotle nema podsticaja za otvoreni sukob, kaže Prokopenko.

Ona ipak ne isključuje mogućnost da se situacija promeni, ako resursi unutar sistema počnu da se smanjuju. Zbog rata i sankcija, taj "kolač" je već smanjen i sada se raspoređuje u korist vojske i s njom povezanih industrija. To intenzivira konkurenciju među uticajnim grupama i potkopava stabilnost postojeće koalicije. Istovremeno, primećuje Prokopenko, različite frakcije unutar sistema pokušavaju da Putinovu pažnju usmere ka svojim specifičnim interesima.

Prokopenko ovo karakteriše ne kao borbu za promenu političkog pravca, već kao borbu za pristup resursima i za poziciju u samom centru procesa donošenja odluka. Prema njenom mišljenju, dvosmislenost pravila sistema ide Putinu u korist. To deli elite, primorava ih da pokazuju svoju lojalnost i služi kao podsetnik da imovinska prava u Rusiji ne zavise od vladavine prava, već od političke volje Kremlja.