Hrvati priznali: "U slučaju dužeg rata, nećemo imati hrane ni za sebe ni za turiste"; "Najgora kriza do sad"

Ekonomista i biv&scaron;i dugogodi&scaron;nji izvr&scaron;ni direktor Podravke Zvonimir Mr&scaron;ić komentarisao je posledice krize izazvane ratom u Iranu na hrvatsku ekonomiju. Upozorava da bi duži sukob na Bliskom istoku mogao dovesti do znatno veće inflacije i teže ekonomske situacije, ali i do nesta&scaron;ice ne samo goriva, već i hrane, đubriva i niza drugih sirovina ključnih za industriju, pi&scaron;e N1.&quot;Ovaj porast inflacije u Hrvatskoj i Evropi, ali i u svetu, bio je očekivan i u skladu sa prognozama MMF-a da će, ako rat traje mesec dana, inflacija porasti za jedan odsto &ndash; i to se i dogodilo. &Scaron;to duže traje sukob, to će ova kriza vi&scaron;e uticati na inflaciju, pa ako rat traje tri meseca, možemo očekivati porast inflacije za tri odsto, a ako traje pet meseci ili duže, mogli bismo se naći u inflacionoj spirali&quot;, naglasio je Mr&scaron;ić.On ističe da u slučaju dužeg rata u Iranu i zatvaranja Ormuskog moreuza, Evropi i svetu ne preti samo nesta&scaron;ica goriva, već i hrane, ve&scaron;tačkih đubriva, polimera, helijuma, aluminijuma, pa čak i mikročipova.Gde su nestale milijarde za proizvodnju hrane?Mr&scaron;ić smatra da je zamrzavanje cena bio dobar potez vlade jer &scaron;titi životni standard građana, ali dodaje da borba protiv inflacije zahteva i nepopularne mere. Ne navodi rast cena energenata kao glavni razlog za visoku cenu hrane u Hrvatskoj.&quot;Hrana u Hrvatskoj nije skupa samo zbog rasta cena energenata, već pre svega zato &scaron;to nismo dovoljni u proizvodnji hrane.Čak je i Državni ured za reviziju nedavno priznao da je 3,5 milijardi evra poljoprivrednih subvencija potro&scaron;eno uzalud jer smo, po količini, ostali na nivou iz 2010. godine u proizvodnji hrane. Ako je većina proizvoda na na&scaron;em trži&scaron;tu stranog porekla, gde su nestale te milijarde?&quot;, pita Mr&scaron;ić.Pogre&scaron;ne poljovprivredne politike svih vladaBiv&scaron;i &scaron;ef Podravke ocenjuje da su bukvalno sve hrvatske vlade vodile pogre&scaron;nu poljoprivrednu politiku. &quot;Na&scaron;a poljoprivredna politika je pogre&scaron;na, nismo ni konkurentni ni samodovoljni. Sa postojećih milion hektara obrađenog zemlji&scaron;ta, trebalo je da imamo 500 hiljada do milion hektara novog obrađenog zemlji&scaron;ta, ali ih nemamo. Uvoz nam diktira cene hrane, a izvozimo premalo&quot;, rekao je Mr&scaron;ić.Ističe da zbog prekomernog uvoza nismo učinili dovoljno da poljoprivreda i industrija budu konkurentne.&quot;Nisu osnovane nove kompanije za proizvodnju hrane, pa kada ste zavisni od uvoza, neko drugi vam diktira cene, ili deo sopstvene neefikasnosti prenosite na cene u domaćim prodavnicama.&quot;Za&scaron;to se uvozi &scaron;argarepa?Zbog takve politike, kaže Mr&scaron;ić, Hrvatska vi&scaron;e nije samodovoljna u proizvodnji mesa i živine, pa čak ni zelene salate i &scaron;argarepe, koje uvozimo čak iz Austrije. Takođe upozorava na drastično smanjenu proizvodnju ve&scaron;tačkih đubriva, sa milion na 300 hiljada tona, manjak mlečnih krava, i najmanje poljoprivredne povr&scaron;ine pod plastenicima i rasadnicima.&quot;Na&scaron;e navike danas su takve da želimo da imamo paradajz 365 dana u godini, ne samo kada se proizvodi pod otvorenim nebom.Ako želimo domaće voće i povrće, moramo reći koliko hektara hitno želimo da imamo pod plastenicima i rasadnicima, i moramo odmah pomoći poljoprivrednicima čiji su usevi o&scaron;tećeni u oluji da hitno uspostave proizvodnju jer bi lanci snabdevanja mogli da se prekinu ako se rat nastavi&quot;, upozorava.Najgora kriza do sadaMr&scaron;ić smatra da Hrvatskoj hitno treba nova, &quot;konkretna i merljiva&quot; poljoprivredna strategija koja će osigurati samodovoljnost i bolje upravljanje resursima kao &scaron;to je voda.&quot;Imamo zemlju, klimu i vodu, uslove da budemo efikasni. Poljoprivredna proizvodnja u Izraelu je konkurentnija nego u Hrvatskoj, a Izrael nema ni zemlju ni vodu. Imamo puno vode, ali nažalost ni ovde nismo dovoljno uradili, jer kada pada ki&scaron;a, imamo poplave, a kada ne pada ki&scaron;a, imamo su&scaron;e&quot;, ističe on.Upoređujući dana&scaron;nju krizu sa onom iz 1970-ih, on nagla&scaron;ava da je &quot;ovo gora situacija i mogla bi biti gora od svega &scaron;to smo videli&quot;. Tada je, obja&scaron;njava on, bila važna samo nafta iz Persijskog zaliva, dok je danas region takođe važan izvor tečnog prirodnog gasa (TPG), đubriva, polimera, sumpora i aluminijuma.Smanjenje zaliha hrane&quot;TPG nije samo izvor energije za domaćinstva i industriju, već i sirovina za polimere, pa će i ambalaža poskupeti. Neće biti dovoljno aluminijuma jer se 10 odsto proizvodi u Zalivu, &scaron;to znači da će poskupeti i ambalaža i automobili. Helijum je već u deficitu, a potreban je za proizvodnju mikročipova. Ako ovo potraje tri ili &scaron;est meseci, dostupnost hrane i mnogih proizvoda biće u pitanju&quot;, upozorava Mr&scaron;ić. To bi, kaže, mogao biti poseban problem za hrvatski turizam.&quot;Ako se lanci snabdevanja pokidaju, jer nemamo hrane za sebe, onda ni za turiste&quot;, nastavio je.Pozvao je vladu da hitno stimuli&scaron;e proizvodnju svih namirnica, posebno onih u plastenicima i staklenicima, jer to može da obezbedi povrće u kratkom roku.&quot;Situacija koja je pred nama je nepredvidiva, nadam se da će to kratko trajati&ldquo;&quot;rekao je Mr&scaron;ić.

Hrvati priznali: "U slučaju dužeg rata, nećemo imati hrane ni za sebe ni za turiste"; "Najgora kriza do sad"

0 Komentari