Hrvati priznali: "U slučaju dužeg rata, nećemo imati hrane ni za sebe ni za turiste"; "Najgora kriza do sad"

Ekonomista i bivši dugogodišnji izvršni direktor Podravke Zvonimir Mršić komentarisao je posledice krize izazvane ratom u Iranu na hrvatsku ekonomiju. Upozorava da bi duži sukob na Bliskom istoku mogao dovesti do znatno veće inflacije i teže ekonomske situacije, ali i do nestašice ne samo goriva, već i hrane, đubriva i niza drugih sirovina ključnih za industriju, piše N1.

"Ovaj porast inflacije u Hrvatskoj i Evropi, ali i u svetu, bio je očekivan i u skladu sa prognozama MMF-a da će, ako rat traje mesec dana, inflacija porasti za jedan odsto – i to se i dogodilo. Što duže traje sukob, to će ova kriza više uticati na inflaciju, pa ako rat traje tri meseca, možemo očekivati porast inflacije za tri odsto, a ako traje pet meseci ili duže, mogli bismo se naći u inflacionoj spirali", naglasio je Mršić.

On ističe da u slučaju dužeg rata u Iranu i zatvaranja Ormuskog moreuza, Evropi i svetu ne preti samo nestašica goriva, već i hrane, veštačkih đubriva, polimera, helijuma, aluminijuma, pa čak i mikročipova.

Gde su nestale milijarde za proizvodnju hrane?

Mršić smatra da je zamrzavanje cena bio dobar potez vlade jer štiti životni standard građana, ali dodaje da borba protiv inflacije zahteva i nepopularne mere. Ne navodi rast cena energenata kao glavni razlog za visoku cenu hrane u Hrvatskoj.

"Hrana u Hrvatskoj nije skupa samo zbog rasta cena energenata, već pre svega zato što nismo dovoljni u proizvodnji hrane.

Čak je i Državni ured za reviziju nedavno priznao da je 3,5 milijardi evra poljoprivrednih subvencija potrošeno uzalud jer smo, po količini, ostali na nivou iz 2010. godine u proizvodnji hrane. Ako je većina proizvoda na našem tržištu stranog porekla, gde su nestale te milijarde?", pita Mršić.

Pogrešne poljovprivredne politike svih vlada

Bivši šef Podravke ocenjuje da su bukvalno sve hrvatske vlade vodile pogrešnu poljoprivrednu politiku.

"Naša poljoprivredna politika je pogrešna, nismo ni konkurentni ni samodovoljni. Sa postojećih milion hektara obrađenog zemljišta, trebalo je da imamo 500 hiljada do milion hektara novog obrađenog zemljišta, ali ih nemamo. Uvoz nam diktira cene hrane, a izvozimo premalo", rekao je Mršić.

Ističe da zbog prekomernog uvoza nismo učinili dovoljno da poljoprivreda i industrija budu konkurentne.

"Nisu osnovane nove kompanije za proizvodnju hrane, pa kada ste zavisni od uvoza, neko drugi vam diktira cene, ili deo sopstvene neefikasnosti prenosite na cene u domaćim prodavnicama."

Zašto se uvozi šargarepa?

Zbog takve politike, kaže Mršić, Hrvatska više nije samodovoljna u proizvodnji mesa i živine, pa čak ni zelene salate i šargarepe, koje uvozimo čak iz Austrije. Takođe upozorava na drastično smanjenu proizvodnju veštačkih đubriva, sa milion na 300 hiljada tona, manjak mlečnih krava, i najmanje poljoprivredne površine pod plastenicima i rasadnicima.

"Naše navike danas su takve da želimo da imamo paradajz 365 dana u godini, ne samo kada se proizvodi pod otvorenim nebom.

Ako želimo domaće voće i povrće, moramo reći koliko hektara hitno želimo da imamo pod plastenicima i rasadnicima, i moramo odmah pomoći poljoprivrednicima čiji su usevi oštećeni u oluji da hitno uspostave proizvodnju jer bi lanci snabdevanja mogli da se prekinu ako se rat nastavi", upozorava.

Najgora kriza do sada

Mršić smatra da Hrvatskoj hitno treba nova, "konkretna i merljiva" poljoprivredna strategija koja će osigurati samodovoljnost i bolje upravljanje resursima kao što je voda.

"Imamo zemlju, klimu i vodu, uslove da budemo efikasni. Poljoprivredna proizvodnja u Izraelu je konkurentnija nego u Hrvatskoj, a Izrael nema ni zemlju ni vodu. Imamo puno vode, ali nažalost ni ovde nismo dovoljno uradili, jer kada pada kiša, imamo poplave, a kada ne pada kiša, imamo suše", ističe on.

Upoređujući današnju krizu sa onom iz 1970-ih, on naglašava da je "ovo gora situacija i mogla bi biti gora od svega što smo videli". Tada je, objašnjava on, bila važna samo nafta iz Persijskog zaliva, dok je danas region takođe važan izvor tečnog prirodnog gasa (TPG), đubriva, polimera, sumpora i aluminijuma.

Smanjenje zaliha hrane

"TPG nije samo izvor energije za domaćinstva i industriju, već i sirovina za polimere, pa će i ambalaža poskupeti. Neće biti dovoljno aluminijuma jer se 10 odsto proizvodi u Zalivu, što znači da će poskupeti i ambalaža i automobili. Helijum je već u deficitu, a potreban je za proizvodnju mikročipova. Ako ovo potraje tri ili šest meseci, dostupnost hrane i mnogih proizvoda biće u pitanju", upozorava Mršić. To bi, kaže, mogao biti poseban problem za hrvatski turizam.

"Ako se lanci snabdevanja pokidaju, jer nemamo hrane za sebe, onda ni za turiste", nastavio je.

Pozvao je vladu da hitno stimuliše proizvodnju svih namirnica, posebno onih u plastenicima i staklenicima, jer to može da obezbedi povrće u kratkom roku.

"Situacija koja je pred nama je nepredvidiva, nadam se da će to kratko trajati“"rekao je Mršić.