Mediji: Dobar domaćin u Srbiji

Tekst prenosimo u celosti:&quot;Nekako u dana&scaron;nje vreme većini na&scaron;ih građana pojam domaćin je postao nejasan. Retko su u Srbiji tri, a pogotovo četiri generacije poreklom iz gradova, jer, kako reče na&scaron;a čuvena pesnikinja, &#39;Srbija je zemlja seljaka na brdovitom Balkanu&#39;.A biti domaćin na selu, bez obzira na imovinsku snagu domaćinstva, uvek je imalo isto značenje. Uvek je u seoskoj porodici patrijarhalne Srbije to bio najstariji ili najaktivniji član domaćinstva.U domaćinstvu su svi vredno radili prema svojim mogućnostima, a domaćin je obično bio taj koji je kroz sada&scaron;njost morao da planira i budućnost. Bez obzira na to koliko je domaćinstvo imalo blaga, odnosno razne vrste stoke, živine, hrane za njih, ali i za sopstvene potrebe &ndash; kukuruza, p&scaron;enice i sličnog, kao i voća i povrća, da li su livade dale i po dva otkosa sena za zimu, da li ima drva u &scaron;umi, moralo se misliti na budućnost. Kada je godina bila najrodnija i najberićetnija, domaćin se starao da se, iako je bilo potrebno, sve ne potro&scaron;i i ne proda do nove žetve. Nikad se nije znalo kakva nedaća može da pogodi i najvrednije ljude sa najvećim bogatstvom. Poplave, grad, mraz, razne bolesti stoke, kao i mnoge druge po&scaron;asti, preko noći mogu celu porodicu, pa i celo selo, da dovedu na ivicu gladi.Zato je uvek bilo potrebno u ambarima ostaviti rezerve kukuruza, p&scaron;enice, na senicima sena, suvog mesa, bačvu masti, drva na drvljaniku i slično. To se ne sme dirati ni po koju cenu, dok ne dođe vreme da se zanovi novim količinama. Tako je radio pravi srpski domaćin! Tako je živelo srpsko selo i uspelo da preživi i najgora vremena!Nažalost, industrijalizacija je doprinela da sela opuste, da mladi odu u gradove, fabrike, a mnogi i u inostranstvo. Lako je bilo živeti u gradu u odnosu na selo, u toplom stanu, koji se dobijao od preduzeća ili fabrike, svakog prvog dobijati platu, a kada makar zaboli zub, uzme se bolovanje.U tom istom selu nema bolovanja, gladna stoka riče, letina mora da se skupi, a prethodno poseje, i jo&scaron; desetine neizostavnih poslova koji moraju da se obave, uvek i u pravo vreme.Mnogi su se, naročito mlađe generacije, odrodili od tog domaćinskog odnosa, bez obzira na to da li imaju porodicu ili ne, jer je život u gradovima bio sasvim drugačiji. Dobija se plata, a sve ima da se kupi u prodavnicama. Bitno je bilo imati novac za koji se sve može kupiti.A da li je sve to ba&scaron; tako?Nije li država kao jedno veliko domaćinstvo koje ne može da opstane bez domaćina? Uvek se govorilo &ndash; kakav domaćin, takvo i domaćinstvo. Može domaćin biti, &scaron;to bi rekli mi Srbi, i raspikuća, pa onda ode mast u propast, a porodica se rasturi u bedi i sirotinji.Nažalost, Republika Srbija u periodu od 2000. do 2012. godine ne da nije imala jednog, nego je imala sijaset nesposobnih domaćina koji su svi to istovremeno želeli da budu. Svako od njih je vukao na svoju stranu, gledao sebe i uni&scaron;tavao porodično, odnosno državno blago. Na&scaron;a država i na&scaron;e dru&scaron;tvo do&scaron;li su na rub siroma&scaron;tva, a dno smo, bogami, i dotakli.Poznat je u nauci koja se time bavi izraz &quot;moć jednoga&quot;.Nikoga ne treba glorifikovati, uzdizati na pijedestal nedodirljivog sveca i praviti od njega ikonu, jer su svi ljudi smrtni i gre&scaron;ni.O ljudima dela treba da govore. A o sada&scaron;njem predsedniku Srbije, Aleksandu Vučiću, koji je to već devet godina može se reći, bez ikakvog podilaženja, da se pona&scaron;a kao pravi domaćin, vodeći Srbiju.Ne može se ukratko navesti kako mu je siroma&scaron;no domaćinstvo pripalo da ga vodi i kako ga je uzdigao na dobrobit svih građana, ali ono &scaron;to ga odvaja od drugih njegovih kolega, barem u Evropi, jeste to &scaron;to sa svojim saradnicima prati &scaron;ta se de&scaron;ava u svetu, koji je već duže vreme u jednom konfliktu, te na osnovu toga donosi racionalne zaključke i planira dva ili tri koraka unapred, ne bi li ublažio sve negativne posledice koje nastaju ili mogu da nastanu za jedno domaćinstvo, odnosno na&scaron;u državu i na&scaron;e građane.Mesecima, pa i godinama unazad, Vučić je upozoravao na sukobe koji slede, na rat i na pogubne posledice koje mogu da nastanu.Mnogi su mu se tada sigurno smejali, jer je zvučao kao ptica zloslutnica i kao čovek pun pesimizma. A zaboravlja se ona stara izreka da neko može da zvuči kao pesimista jer je dobro obave&scaron;teni optimista.Srbija je neutralna zemlja koja se naoružava samo u odbrambene svrhe.Kako danas, ba&scaron; danas, dok se ovo čita, žive građani Srbije? Na&scaron;a država, na&scaron;e domaćinstvo, kao i domaćinstvo dobrog domaćina sa početka ovog teksta, za razliku od mnogih drugih, obezbeđeno je dovoljnim rezervama svega &scaron;to je potrebno za normalan rad i život svih građana.A za ovo je zaslužan dobar domaćin, koji uvek misli unapred.&quot;

Mediji: Dobar domaćin u Srbiji

4 Komentari