Mediji: Dobar domaćin u Srbiji

Tekst prenosimo u celosti:

"Nekako u današnje vreme većini naših građana pojam domaćin je postao nejasan. Retko su u Srbiji tri, a pogotovo četiri generacije poreklom iz gradova, jer, kako reče naša čuvena pesnikinja, 'Srbija je zemlja seljaka na brdovitom Balkanu'.

A biti domaćin na selu, bez obzira na imovinsku snagu domaćinstva, uvek je imalo isto značenje. Uvek je u seoskoj porodici patrijarhalne Srbije to bio najstariji ili najaktivniji član domaćinstva.

U domaćinstvu su svi vredno radili prema svojim mogućnostima, a domaćin je obično bio taj koji je kroz sadašnjost morao da planira i budućnost. Bez obzira na to koliko je domaćinstvo imalo blaga, odnosno razne vrste stoke, živine, hrane za njih, ali i za sopstvene potrebe – kukuruza, pšenice i sličnog, kao i voća i povrća, da li su livade dale i po dva otkosa sena za zimu, da li ima drva u šumi, moralo se misliti na budućnost. Kada je godina bila najrodnija i najberićetnija, domaćin se starao da se, iako je bilo potrebno, sve ne potroši i ne proda do nove žetve. Nikad se nije znalo kakva nedaća može da pogodi i najvrednije ljude sa najvećim bogatstvom. Poplave, grad, mraz, razne bolesti stoke, kao i mnoge druge pošasti, preko noći mogu celu porodicu, pa i celo selo, da dovedu na ivicu gladi.

Zato je uvek bilo potrebno u ambarima ostaviti rezerve kukuruza, pšenice, na senicima sena, suvog mesa, bačvu masti, drva na drvljaniku i slično. To se ne sme dirati ni po koju cenu, dok ne dođe vreme da se zanovi novim količinama. Tako je radio pravi srpski domaćin! Tako je živelo srpsko selo i uspelo da preživi i najgora vremena!

Nažalost, industrijalizacija je doprinela da sela opuste, da mladi odu u gradove, fabrike, a mnogi i u inostranstvo. Lako je bilo živeti u gradu u odnosu na selo, u toplom stanu, koji se dobijao od preduzeća ili fabrike, svakog prvog dobijati platu, a kada makar zaboli zub, uzme se bolovanje.

U tom istom selu nema bolovanja, gladna stoka riče, letina mora da se skupi, a prethodno poseje, i još desetine neizostavnih poslova koji moraju da se obave, uvek i u pravo vreme.

Mnogi su se, naročito mlađe generacije, odrodili od tog domaćinskog odnosa, bez obzira na to da li imaju porodicu ili ne, jer je život u gradovima bio sasvim drugačiji. Dobija se plata, a sve ima da se kupi u prodavnicama. Bitno je bilo imati novac za koji se sve može kupiti.

A da li je sve to baš tako?

Nije li država kao jedno veliko domaćinstvo koje ne može da opstane bez domaćina? Uvek se govorilo – kakav domaćin, takvo i domaćinstvo. Može domaćin biti, što bi rekli mi Srbi, i raspikuća, pa onda ode mast u propast, a porodica se rasturi u bedi i sirotinji.

Nažalost, Republika Srbija u periodu od 2000. do 2012. godine ne da nije imala jednog, nego je imala sijaset nesposobnih domaćina koji su svi to istovremeno želeli da budu. Svako od njih je vukao na svoju stranu, gledao sebe i uništavao porodično, odnosno državno blago. Naša država i naše društvo došli su na rub siromaštva, a dno smo, bogami, i dotakli.

Poznat je u nauci koja se time bavi izraz "moć jednoga".

Nikoga ne treba glorifikovati, uzdizati na pijedestal nedodirljivog sveca i praviti od njega ikonu, jer su svi ljudi smrtni i grešni.

O ljudima dela treba da govore. A o sadašnjem predsedniku Srbije, Aleksandu Vučiću, koji je to već devet godina može se reći, bez ikakvog podilaženja, da se ponaša kao pravi domaćin, vodeći Srbiju.

Ne može se ukratko navesti kako mu je siromašno domaćinstvo pripalo da ga vodi i kako ga je uzdigao na dobrobit svih građana, ali ono što ga odvaja od drugih njegovih kolega, barem u Evropi, jeste to što sa svojim saradnicima prati šta se dešava u svetu, koji je već duže vreme u jednom konfliktu, te na osnovu toga donosi racionalne zaključke i planira dva ili tri koraka unapred, ne bi li ublažio sve negativne posledice koje nastaju ili mogu da nastanu za jedno domaćinstvo, odnosno našu državu i naše građane.

Mesecima, pa i godinama unazad, Vučić je upozoravao na sukobe koji slede, na rat i na pogubne posledice koje mogu da nastanu.

Mnogi su mu se tada sigurno smejali, jer je zvučao kao ptica zloslutnica i kao čovek pun pesimizma. A zaboravlja se ona stara izreka da neko može da zvuči kao pesimista jer je dobro obavešteni optimista.

Srbija je neutralna zemlja koja se naoružava samo u odbrambene svrhe.

Kako danas, baš danas, dok se ovo čita, žive građani Srbije? Naša država, naše domaćinstvo, kao i domaćinstvo dobrog domaćina sa početka ovog teksta, za razliku od mnogih drugih, obezbeđeno je dovoljnim rezervama svega što je potrebno za normalan rad i život svih građana.

A za ovo je zaslužan dobar domaćin, koji uvek misli unapred."