Šta se zaista brani u TOK-u? Postojeći sistem ucene ili tajne koje ne smeju da se otvore?

Kako se navodi, tužioci koji se upućuju u specijalna tužila&scaron;tva osim &scaron;to imaju duplo veću platu, posao koji obavljaju je duplo ili troduplo manji, &scaron;to se uostalom vidi i po rezultatima.Jedan od ključnih razloga negativne propagande zakonskih izmena, koje većina pobunjenih &quot;pravnih stručnjaka&quot; nije ni pročitala, upravo je činjenica da se njima ukida mehanizam koji je godinama omogućavao vrhovnoj tužiteljki mogućnost uticaja.Upravo to je i su&scaron;tina propagande Junajted medija, koja se poslednjih mesec dana svela na &scaron;irenje masovnog imaginarnog straha od potpunog kraha države koji će uslediti onog momenta kada tužioci koji su godinama na upućivanju u Tužila&scaron;tvu za organizovani kriminal, budu vraćeni i matična tužila&scaron;tva i kada na njihova mesta budu do&scaron;li neki novi, navode mediji. Kako i za&scaron;to će tog momenta uslediti potpuni kolaps, autori brojnih pamfleta ne znaju da objasne, ipak lepo upakovani tekstovi na prvi pogled stručnih formulacija, kod prosečnog konzumenta ovih portala neće otvoriti previ&scaron;e pitanja, pa čak ni koja policija tačno raspolaže podacima o pretnjama tužiocima i kako su se podaci o tome pojavili tek onog momenta kada su usvojene nove zakonske izmene.Međutim osim dramatičnih naslova ovi mediji uz sve svoje kontakte uspeli su da ogole jednu stvar koja je nedvosmislena, a to je da se Tužila&scaron;tvo za organizovani kriminal nalazi u najgoroj situaciji od kad postoji. Na stotine slučajeva koji su nere&scaron;eni, i upravo na primeru TOK-a vidi se zloupotreba instituta upućivanja, umesto da se tužioci biraju i trajno popunjavaju sistem, oni se godinama drže u privremenom statusu. Mediji navode da ako imamo u vidu da svojevremeno Zagorka Dolovac nije održala sednicu VST čak dve godine, i da u tom periodu nije izabran nijedan tužilac, ne samo u TOK-u, nego nigde, onda je jo&scaron; jasnije odakle ovakva situacija.Ako se izuzmu Vi&scaron;e javna tužila&scaron;tva u Vojvodini koja se jedina redovno popunjavaju, a za koja u pravosudnim krugovima odavno važi uverenje da se nalaze pod potpunom kontrolom Zagorke Dolovac, sva ostala tužila&scaron;tva su bez popunjenih sistematizacija godinama.Oglasi za Vi&scaron;e javno tužila&scaron;tvo u Beogradu nisu čak ni raspisivani iako nedostaju čak 23 tužioca, &scaron;to je vi&scaron;e nego &scaron;to ukupno ima Tužila&scaron;tvo za organizovani kriminal, a o obimu posla koji nosi beogradsko VJT suvi&scaron;no je i govoriti.Kako mediji prenose, potpuni paradoks jeste da jedan od primera koji ovi mediji uporno vraćaju u fokus ali i ističu kao dokaz &quot;nezamenljivosti&quot; ovako izgrađenog sistema jeste slučaj tužioca Milenka Mandića. Isti taj Radar nam je otkrio da taj &quot;iskusni&quot; tužilac Milenko Mandić, koji se na upućivanju nalazi čak 21 godinu, a koji vodi na desetine slučajeva, od kojih je svakako najpoznatiji ubistvo beogradskog advokata Dragoslava Mi&scaron;e Ognjanovića, ujedno jedini slučaj koji inače nije naveden u tekstu.&Scaron;to naravno nije slučajno budući da je Mandić dospeo u fokus javnosti ne kao tužilac koji je re&scaron;io neki veliki slučaj, jer takvih senzacija iz TOK-a nema, već na ponovljenom suđenju biv&scaron;oj državnoj sekretarki MUP-a, Dijani Hrkalović i drugooptuženom u istom postupku, inspektoru Dejanu Milenkoviću. Tom prilikom Milenković je zatražio izuzeće tužioca Mandića zbog sumnje u njegovu nepristrasnost navodeći da je Mandić bio upoznat sa svedokom saradnikom ali ga nije za&scaron;titio, naprotiv...Uprkos izjavi Milenkovića, ali i postojećem zapisniku, novinari Radara ovu smrt najstra&scaron;nije relativizuju dovodeći u pitanje i postojanje svedoka, ali i postavljajući besmislena pitanja poput - &quot;zbog čega je policijski načelnik toliko čekao da progovori o nepravdi koja je navodno učinjena svedoku.&quot; Istovremeno, pi&scaron;u kako okrivljeni Milenković nije naveo ime svedoka, iako je on ubijen i ne može mu pretiti nikakva opasnost.Ovakva argumentacija, međutim, vi&scaron;e govori o nameri da se čitaocu ovih medija sugeri&scaron;e sumnja nego o stvarna potreba da se utvrde činjenice. Budući da znamo da je svedok saradnik zaista postojao, &scaron;to je vrlo opasan momenat, ne samo po Mandića, nego pre svega po Mladena Nenadića, jer su upravo u njega godinama upirali prstom da po nalogu Zagorke Dolovac sakriva ubice Mi&scaron;e Ognjanovića, onda nije čudno &scaron;to njegov lični krizni PR pomera fokus sa ubijenog svedoka, jer je jedino logično pitanje koje bi javnost trebala da ima - ko je odgovoran za njegovu smrt?Na kraju ne čudi &scaron;to se paralelno sa tezom o &quot;krahu države i pravnog sistema&quot; &scaron;ira slika o &quot;ugroženim tužiocima&quot; i sistemu koji navodno ne sme da se menja. Ključni problem i namera da se odbrani ovakav poredak ne leži vi&scaron;e samo u činjenici da iz ruku vrhovne tužiteljke klizi osnovno sredstvo uticaja, nego i jo&scaron; bitnije pitanje - &scaron;ta će zateći novi tužioci u fiokama svojih kolega. Da li je smrt svedoka u slučaju Mi&scaron;e Ognjanovića samo jedna u nizu koja će otvoriti Pandorinu kutiju ovog Bermudskog trougla, ali i koliko je mala granica između onih koji vode istragu i onih koji su predmet iste?

Šta se zaista brani u TOK-u? Postojeći sistem ucene ili tajne koje ne smeju da se otvore?

0 Komentari