Analiza: Zašto se "odbrambeni" savez Zagreba, Tirane i Prištine ubrzano naoružava

Vojni pakt koji su Hrvatska, Albanija i Pri&scaron;tina formalno predstavile kao odbrambenu saradnju, prema oceni stručnjaka postoji uglavnom &quot;na papiru&quot;, dok se u realnosti sve tri strane intenzivno naoružavaju, uz tihu podr&scaron;ku međunarodnih faktora. Takvi potezi, upozoravaju sagovornici, &scaron;alju jasnu poruku da se Srbija, zajedno sa Republikom Srpskom, posmatra kao ključni izazov nove regionalne bezbednosne arhitekture.Bezbednosni analitičari ovako tumače nedavni trilateralni sastanak predstavnika Albanije, Hrvatske i tzv. Kosova, na kojem su precizirani dalji operativni koraci sporazuma postignutog potpisivanjem memoranduma o saradnji u oblasti odbrane u martu pro&scaron;le godine. Kako ističu, dosada&scaron;nja de&scaron;avanja ne ukazuju na to da je reč o inicijativi usmerenoj ka stabilnosti regiona, već o procesu postepenog političko-vojnog pritiska na Srbiju, slabljenja pozicije Republike Srpske i marginalizacije ukupnog srpskog faktora na Balkanu.Jedan od konkretnih ishoda ovog trilateralnog dogovora jeste i plan da se na Kosovu i Metohiji proizvodi borbeno oklopno vozilo &quot;&scaron;ota&quot;, koje je projektovano u Albaniji. Stručnjaci to vide kao dodatni korak ka jačanju tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, njihovom približavanju NATO strukturama, ali i kao deo sve izraženije trke u naoružanju u regionu.Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković smatra da nema dileme da je Srbija, kao vojno neutralna država i faktor stabilnosti u regionu, očigledna meta ovog trojnog saveza. Prema njegovim rečima, jasno je da saradnja Zagreba, Tirane i Pri&scaron;tine nema veze sa ekonomskim interesima niti sa razvojem regionalne saradnje, već sa, kako kaže, malignim političkim i bezbednosnim namerama.&quot;Albanija i Hrvatska već su deo &scaron;ireg vojnog saveza i mogu da razvijaju saradnju u okviru NATO. Međutim, uvlačenje Pri&scaron;tine u formalne bezbednosne inicijative, suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i kolektivnim interesima regiona, predstavlja otvorenu provokaciju i direktan udar na vitalne državne i nacionalne interese Srbije,&quot; poručio je Petković.Oficir KOS u penziji Ljuban Karan postavlja pitanje od koga se, zapravo, Hrvatska i Albanija, kao članice NATO, &scaron;tite kada ulaze u regionalni vojni aranžman sa, kako navodi, paradržavnom tvorevinom.&quot;Potpuno je jasno da je su&scaron;tina ovog projekta pritisak na Srbiju. Njima ne preti nikakva realna opasnost koja bi zahtevala ovakvo zbijanje redova, već se radi o stvaranju bezbednosne zamke. Savez se prikazuje kao odbrambeni, dok se Srbija označava kao pretnja, &scaron;to nema utemeljenje u stvarnosti. Dve članice NATO ulaze u vojnu saradnju sa teritorijom koja nije ni država, niti članica bilo kakvog saveza, već je prema međunarodnom pravu deo Srbije&quot;, kaže Karan.On upozorava da se na taj način svaka eventualna akcija Srbije radi za&scaron;tite svog naroda na Kosovu i Metohiji može predstaviti kao sukob ne samo sa Pri&scaron;tinom, već i sa dve članice NATO, čime se Srbija faktički dovodi u konflikt sa čitavom Alijansom.&quot;Hrvatska, Albanija i tzv. Kosovo se intenzivno naoružavaju, a ključnu ulogu u tome imaju zapadne zemlje, kao i Turska, koje ih snabdevaju pre svega ofanzivnim sredstvima. Sve to liči na pripremu terena za eventualni proksi rat protiv Srbije, koji bi se vodio preko dve regularne vojske i jedne paravojske&quot;, ocenjuje Karan.On dodaje da ozbiljnost situacije potvrđuje i jačanje antisrpske retorike u Hrvatskoj, zasnovane na usta&scaron;koj ideologiji, ali i unutar albanskog političkog korpusa, &scaron;to vidi kao vid psiholo&scaron;ke pripreme javnosti za novi sukob. Posebno upozorava na, kako tvrdi, snažno prisustvo hrvatskih obave&scaron;tajnih struktura u unutra&scaron;njim procesima u Srbiji.&quot;Njihove metode su dobro poznate: identifikuju i obučavaju ljude, pružaju im logistiku i za&scaron;titu, pa čak i pomoć u bekstvu u slučaju sukoba sa srpskim zakonima. Takođe smo imali ozbiljne slučajeve delovanja albanskih i pri&scaron;tinskih obave&scaron;tajnih službi, čija je meta bila na&scaron;a namensko-industrijska infrastruktura&quot;, zaključuje Karan.

Analiza: Zašto se "odbrambeni" savez Zagreba, Tirane i Prištine ubrzano naoružava

4 Komentari