Amnezija Analene Berbok: Zeleni kritikuju Trampa, zaboravljaju kršenje međunarodnog prava na KiM

Vojna akcija Natoa protiv SR Jugoslavije stvorila presedan, jer model (tzv.) Kosova pruža savr&scaron;en obrazac za svaku veliku silu koja želi da vojno sprovede svoje geostrate&scaron;ke interese, ukazuje nemački list.Vojna intervencija u Karakasu koju je naredio američki predsednik Donald Tramp i otmica spornog venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura izazvali su o&scaron;tre međunarodne kritike. Istovremeno, ponovo su pokrenuli su&scaron;tinsku debatu: Da li se međunarodno pravo suočava sa svojim konačnim gubitkom značaja? I da li je u opasnosti da bude zamenjeno poretkom u kojem sila menja pravo? Povratak u eru u kojoj pobeđuje samo zakon najjačeg?Dok mnogi posmatrači američku intervenciju karakteri&scaron;u kao do sada neviđeno, očigledno kr&scaron;enje međunarodnog prava i čin agresije protiv suverene države, ovo tumačenje je izvan istorijskog konteksta.Temelji međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima ne samo da su kr&scaron;eni juče, niti od suprotnog eđunarodnom pravu napada Rusije na Ukrajinu.Odlučujuće pukotine u međunarodnom poretku pojavile su se pre vi&scaron;e od četvrt veka, uz aktivno uče&scaron;će upravo one političke snage koja danas najže&scaron;će insistira na po&scaron;tovanju tih pravila: stranke Zelenih.Pod tada&scaron;njim ministrom spoljnih poslova Jo&scaron;kom Fi&scaron;erom, stranka je snosila odgovornost za političko omogućavanje Nato bombardovanja Jugoslavije 1999. godine &ndash; prvog vojnog angažovanja Nemačke posle Drugog svetskog rata &ndash; bez legitimnog mandata Ujedinjenih nacija.Tom odlukom otvorena je Pandorina kutija: takozvani Zapad je stvorio presedan &quot;humanitarne intervencije&quot;, okvir koji slabi međunarodno pravo i na koji se druge sile sada pozivaju da bi opravdale sopstvenu agresiju.Ali, korak po korak.Oprezna nemačka vladaSAD godinama nisu priznale Nikolasa Madura kao legitimnog predsednika Venecuele i, već 2020. godine, tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa, optužile su njega i druge članove venecuelanskog rukovodstva, između ostalog, za trgovinu drogom. Va&scaron;ington stoga predstavlja intervenciju protiv Madura kao sprovođenje krivičnog postupka.U Berlinu, nemačka vlada teži uravnoteženom odgovoru na stvorene činjenice u Karakasu.Kancelar Fridrih Merc je napisao na dru&scaron;tvenoj mreži &quot;X&quot;:&quot;Pravna klasifikacija američke intervencije je složena. Ne žurimo s tim. Međunarodno pravo ostaje merilo. Ne sme se dozvoliti da u Venecueli nastane politička nestabilnost. Cilj bi trebalo da bude uredan prelaz na vladu legitimisanu izborima&quot;.Njegov partijski kolega Armin La&scaron;et, predsednik Odbora za spoljne poslove Bundestaga, izrazio je takođe oprezan stav u specijalnom izve&scaron;taju televizije ZDF. Govorio je o &quot;veoma komplikovanoj situaciji prema međunarodnom pravu&quot;, koju je dodatno otežala činjenica da EU nikada nije priznala Madura kao legitimnog predsednika.Čak i kada je voditelj ZDF-a Andreas Kliner nedvosmisleno okarakterisao intervenciju &quot;suprotnu međunarodnom pravu&quot;, La&scaron;et je izbegao jasnu osudu. Umesto toga, napravio je istorijsko poređenje sa američkom intervencijom u Panami 1989. godine, koja se u to vreme takođe smatrala kontroverznim, jednostranim činom prema međunarodnom pravu. La&scaron;et je odbacio konačnu procenu trenutnog slučaja kao preuranjenu.Nasuprot tome, njihov koalicioni partner Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) je brže donela presudu. Adis Ahmetović, portparol te stranke za spoljnu politiku, rekao je da se radi o &quot;prekretnici&quot; i bio je siguran: &quot;Donald Tramp je prekr&scaron;io međunarodno pravo&quot;.Negodovanje ZelenihNajglasniji u negodovanju, međutim, bili su iz redova Zelene opozicije. Lista komentara je dugačka; praktično celo rukovodstvo stranke se izjasnilo, a op&scaron;te raspoloženje je bilo jednoglasno: Nemačka vlada okleva i ne uspeva da jasno osudi Trampove postupke.&quot;Imperativ je da nemačka vlada nedvosmisleno kritikuje ovo kr&scaron;enje međunarodnog prava&quot;, zatražila je predsednica stranke Franciska Brantner na mreži &quot;X&quot;.Poslanica Katrin Gering-Ekard napisala je: &quot;Svetski poredak kakav poznajemo ne erodira, već se namerno uni&scaron;tava&quot;.Vođe poslaničkih grupa Katarina Droge i Britana Haselman priključile su se tom stavu.Droge je vazdu&scaron;ne napade okarakterisala kao &quot;kr&scaron;enj međunarodnog prava i opasnu vojnu eskalaciju&quot;, dok je Haselman istakla da od nemačke vlade očekuje &quot;da se prema SAD nedvosmisleno zalaže za deeskalaciju, po&scaron;tovanje međunarodnog prava i po&scaron;tovanje nacionalnog suvereniteta&quot;.Analena Berbok, biv&scaron;a ministarka spoljnih poslova iz stranke Zelenih i sada&scaron;nja predsednica Generalne skup&scaron;tine UN, takođe je na mreži &quot;X&quot; komentarisala događaje u Venecueli, citirajući Član 2 Povelje Ujedinjenih nacija.Taj član obavezuje sve članice da, u međunarodnim odnosima, ne prete i ne koriste silu protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti jedne države.&quot;Povelja UN nije opcionalna&quot;, napisala je Berbok.The UN Charter is not optional&mdash;it is our guiding framework, in moments of calm and in times of crisis, like in Venezuela today, culiminating with the United States military action.Article 2 of the UN Charter clearly stipulates that all Members of the United Nations shall&hellip;&mdash; Annalena Baerbock (@UN_PGA) January 3, 2026Politički veteran Zelenih Jirgen Tritin, koji se takođe izjasnio na ovu temu, bio je relativno kratak:&quot;Napad na Venecuelu kr&scaron;i međunarodno pravo. Tačka.&quot;Kosovski presedanOva žestoka odbrana međunarodnog prava bila bi potpuno verodostojna da ne dolazi od stranke čija istorija u vladi otkriva su&scaron;tinsku kontradikciju. Kratka lekcija iz istorije deluje prikladno, jer bi političari, posebno poput Tritina, trebalo jo&scaron; uvek dobro da se sećaju vremena kada je međunarodno pravo igralo prilično podređenu ulogu u njihovom sopstvenom političkom delovanju.Osvrćemo se na 1999. godinu. U to vreme, pod crveno-zelenom koalicionom vladom, kojoj je Tritin takođe pripadao, nemačka vojska, Bundesver, učestvovala je u Nato operaciji portiv tada&scaron;nje Savezne Republike Jugoslavije.Tri meseca je zapadni vojni savez bombardovao mete u Srbiji i Crnoj Gori. Države Natoa su opravdavale svoje delovanje pozivajući se na potrebu sprečavanja preteće humanitarne katastrofe na Kosovu. To se odnosilo na brutalne akcije srpskih snaga bezbednosti protiv civilnog stanovni&scaron;tva Kosova, od sistematskih proterivanja do masakra.Prema međunarodnom pravu, napad je bio veoma kontroverzan, jer je prekr&scaron;io trostruki pravni tabu. Prekr&scaron;io je zabranu upotrebe sile utvrđenu Poveljom UN, na koju se Analena Berbok tako snažno poziva, budući da nije bilo ni slučaja samoodbrane niti mandata Saveta bezbednosti UN. &Scaron;tavi&scaron;e, Nato je delovao suprotno sopstvenom statutu kao čisto odbrambeni savez i, po prvi put, napao je jednu državu van sopstvene teritorije.Za Nemačku ta intervencija predstavljala je sukob sa njenim Osnovnim zakonom: Član 26, direktna lekcija naučena iz Drugog svetskog rata, zabranjuje pripremu i vođenje agresorskog rata.Takozvana Kolova doktrina, koja je predviđala da nemački vojnici nikada vi&scaron;e ne smeju biti prisutni u zemljama koje je Vermaht okupirao tokom nacističke ere, postala je besmislena prvim uče&scaron;ćem nemačke vojske.Proročko upozorenjeTada&scaron;nja vladajuća crveno-zelena koaliciona vlada pod kancelarom Gerhardom &Scaron;rederom i ministrom spoljnih poslova Jo&scaron;kom Fi&scaron;erom ipak se opredelila za nemačko uče&scaron;će u ratu. Argument da je vojna akcija, iako nije legalna, bila moralno legitimna pomogao je mnogim Zelenima da prevaziđu svoje pacifističke principe.Unutra&scaron;nji sukob u stranci kulminirao je gotovo legendarnim incidentom kada je na Jo&scaron;ku Fi&scaron;era bačena kesa sa bojom na partijskoj konferenciji u Bilefeldu. Jedan aktivista je pogodio ministra spoljnih poslova u bubnu opnu i povredio ga.Koliko su proročka upozorenja tada&scaron;njih kritičara bila pokazuje jedan izvanredan istorijski dokument.Poslanik stranke Zelenih Ludger Volmer, kasnije državni ministar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, rekao je u debati Bundestaga 16. oktobra 1998. godine:&quot;Nemojmo se zavaravati: Argument da se radi o izuzetku, a ne presedanu je bacanje pra&scaron;ine. Svaka regionalna sila koja u budućnosti bude želela da uspostavi red u svom susedstvu i koja može navesti samo približno odgovarajuću rezoluciju UN, ukazaće na ovaj primer. Otvorena su vrata za samoizdavanje mandata vojnim savezima&quot;.Pokazaće se na dramatičan način da je Volmer, koji je ubrzo nakon toga promenio stav i takođe insistirao na legitimnosti intervencije, bio u pravu. Njegova tada&scaron;nja analiza čita se kao scenario geopolitike 21. veka.Vladimir Putin se i dalje poziva na intervenciju na Kosovu kako bi opravdao sopstvenu agresiju na Ukrajinu, kojom kr&scaron;i međunarodno pravo.Stvar stilaPravi eksplozivni potencijal leži u univerzalnoj primenljivosti stvorenog opravdanja. Model Kosova pruža savr&scaron;en obrazac za svaku veliku silu koja želi da vojno sprovede svoje geostrate&scaron;ke interese. Čak ni kineski predsednik koji cilja na intervenciju na Tajvanu ne bi morao da izmi&scaron;lja nove argumente. Mogao bi direktno da se pozove na zapadni presedan.Zakon jačeg, čiju primenu Zeleni sada kritikuju u Trampovom slučaju, najmanje od 1999. godine ponovo je aktuelan. Tada&scaron;nji demokratski predsednik SAD Bil Klinton nije smatrao ni&scaron;ta važnijim po&scaron;tovanje međunarodnog prava nego &scaron;to to danas čini Donald Tramp. Razlika je manje u principu nego u stilu. I možda u nekada većoj potrebi da se bar ponudi neki legitimi&scaron;ući argument.Kada se jednom zakon rastegne, drugi se mogu pozivati na njega, tako glasi pouka.Činjenica da upravo ona stranka koja je podržavala tada&scaron;nji presedan sada upire prstom u druge dokaz je zapanjujuće istorijske amnezije. Trenutno negodovanje zbog Trampa možda jeste opravdano, ali to je praćeno dubokom ironijom i otkriva politički dvostruki standard bez premca.

Amnezija Analene Berbok: Zeleni kritikuju Trampa, zaboravljaju kršenje međunarodnog prava na KiM

0 Komentari