Stanovnici Donbasa: Kako možete da nas napustite?

Mirovni plan koji su predložile SAD za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine na&scaron;iroko se diskutuje. Prema izve&scaron;tajima medija, njegova originalna verzija od 28 tačaka uključivala je i predlog da Kijev potpuno odustane od svojih pretenzija na Donjecku i Lugansku oblast, uključujući i delove koje Rusija nije okupirala, i da uspostavi takozvanu &quot;demilitarizovanu zonu&quot; koja bi bila de fakto pod ruskom kontrolom.Nakon o&scaron;trih kritika iz Kijeva i Evrope, taj plan se sada revidira. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da o nekim &quot;osetljivim pitanjima&quot; treba lično da razgovara s predsednikom SAD Donaldom Trampom. Među tim &quot;osetljivim pitanjima&quot; je i to konkretno pitanje Donjecke i Luganske oblasti.Približno četvrtina Donjecke oblasti i dalje je pod ukrajinskom kontrolom. Prema podacima regionalne vojne administracije, tamo i dalje živi oko 200.000 ljudi, uprkos redovnom granatiranju.Značajno vi&scaron;e zahteva za evakuacijuTanjug/AP Photo/Evgeniy MaloletkaNema nikakvih podataka o nekoj živoj diskusiji o &quot;mirovnom planu&quot; među stanovnicima Donbasa, ali zato ima podataka da su se zahtevi za evakuaciju odatle u poslednje vreme značajno povećali. O tome za DW izve&scaron;tava Anastasija Mačnik, angažovana u projektu &quot;Put života&quot;. Prema njenim rečima, protekle nedelje povećan je broj ljudi iz Kramatorska i Slavjanska koji traže evakuaciju. Do sada su ti gradovi smatrani manje-vi&scaron;e bezbednim.Telefonom kontaktiraju &quot;Put života&quot; uglavnom porodice sa decom i ljudi kojima je potrebna pomoć, a koji su ostajali do poslednjeg trenutka, verujući da bi se situacija ipak mogla da se pobolj&scaron;a.&quot;Ali vide da se njihove nade ne ispunjavaju&quot;, kaže Mačnik.&quot;Možda su i na njih uticale vesti i čitava situacija, jer je život u Kramatorsku i dalje relativno miran u poređenju sa Družkivkom i Oleksjevkom-Družkivkom, koje su bliže liniji fronta.&quot;Činjenica da sve vi&scaron;e ljudi traži savete u vezi sa evakuacijom pokazuje da razmi&scaron;ljaju o napu&scaron;tanju svojih domova, ali se iz različitih razloga ne usuđuju da to učine, kaže volonterka. Mnogi se i dalje nadaju da sve može ostati kako je do sada bilo.Razlozi za evakuacijuTanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky&quot;Neki od ljudi s kojima svakodnevno razgovaram veruju da ukrajinska vlada neće smeti da tek tako napusti područja u kojima jo&scaron; uvek živi mnogo ljudi. Misle da neće biti napu&scaron;teni sve dok tamo jo&scaron; uvek ima mnogo ljudi. Ipak, postoji opipljiv osećaj nepoverenja prema vladi&quot;, dodaje Mačnik.Njen utisak je da stanovnici Donjecke oblasti, u slučaju bilo kakvog kompromisa u pregovorima, ne bi verovali ruskim garancijama da će se borbe okončati. Prema rečima Anastasije Mačnik, razlozi za evakuaciju su to &scaron;to se front sve vi&scaron;e približava, &scaron;to se i zima približava, a kuće se uni&scaron;tavaju.Oleksij K. (ime promenjeno), suosnivač jedne organizacije za pomoć ljudima iz Donjecke oblasti, takođe kaže da u poslednje vreme sve vi&scaron;e stanovnika napu&scaron;ta relativno bezbedne delove Donjecke oblasti iz straha od ruske okupacije: &quot;Iz razgovora znam da se neki spremaju da odu. Pla&scaron;e se da bi im u nekom trenutku moglo biti rečeno: Imate jo&scaron; dva dana, a onda će područje pasti pod Rusiju.&quot;Taj volonter smatra da aktuelne političke vesti nisu odlučujući faktor za odluku ljudi u područjima blitu fronta u Donjeckoj oblasti, kao &scaron;to su Kostjantinovka, Pokrovsk i okolna područja. Oni napu&scaron;taju svoje domove prvenstveno zbog uni&scaron;tenih kuća, nedostatka zaliha hrane i prekida komunikacionih veza usled granatiranja infrastrukture.&quot;Oni koji su se pla&scaron;ili ruske okupacije odavno su oti&scaron;li&quot;, nagla&scaron;ava Oleksij i dodaje: &quot;Ostali su uglavnom očajni ljudi koji ne znaju kuda da idu i penzioneri koji se pla&scaron;e pljačke. Oni se drže do poslednjeg trenutka, sve dok su im kuće čitave.&quot; Prema rečima humanitaraca, takvi ljudi obično kažu za sebe da &quot;nemaju nikakve veze sa politikom&quot;.&quot;Sve je moguće&quot;Tanjug/AP Photo/Efrem LukatskyMeđu onima koji su jo&scaron; uvek preostali je i Maksim Lisenko. On je u junu ove godine pokrenuo biznis sa odećom, a otvorio je i salon sa kafićem u Kramatorsku. S obzirom na situaciju u Donjeckoj oblasti i de&scaron;avanja u svetu, i on sada razmatra da preseli svoj posao u Kijev.&quot;Kada smo otvorili, bili smo malo upla&scaron;eni, ali smo se nadali da će sve biti u redu. Po&scaron;to je front sve bliži i bliži, vi&scaron;e ne razmi&scaron;ljamo o pro&scaron;irenju, nego o preseljenju&quot;, kaže preduzetnik. Međutim, jo&scaron; ni&scaron;ta nije odlučio. Zarada je, dodaje, u poslednje dve nedelje blago porasla, nakon naglog pada zbog prekida železničke veze sa Kramatorskom. Ipak, jo&scaron; uvek nije dostigla prethodni nivo.Lisenko smatra da je ideje o predaji Donbasa Rusiji &quot;apsurdna i nezamisliva&quot;, ali ne isključuje mogućnost da se i to desi. &quot;S obzirom na realnost u svetu i one na vlasti u SAD, mislim da je sve moguće. Kada je Rusija počela da granatira Ukrajinu 2014. godine, mislio sam da će ciljati Ruse, ali umesto toga, mi smo bili ti koji su uni&scaron;teni&quot;, žali se Ukrajinac, poreklom inače iz Pokrovska.Po njegovom mi&scaron;ljenju, predaja kompletnog Donbasa Rusiji neće doneti mir, već će samo omogućiti Moskvi da se pregrupi&scaron;e, zaobiđe ukrajinska utvrđenja u Donjeckoj oblasti i nastavi svoje napredovanje. To bi bio poraz za čitav svet, strahuje biznismen.&quot;Spasili smo prestonicu, Kijev, na&scaron; suverenitet i na&scaron;u slobodu, &scaron;to je samo po sebi pobeda. Ali smo izgubili veliki deo teritorije zbog neaktivnosti međunarodne zajednice. Umesto da se vr&scaron;i pritisak samo na agresora, slabija strana je pod pritiskom, a svet stoji skr&scaron;tenih ruku dok se ovaj apsurd odvija &ndash; kao da se nagrađuje ubica i pravi primer od njega samo zato &scaron;to je jači&quot;, žali se Lisenko.&quot;Radi se o ljudskim životima&quot;Katerina Koval, koja je pobegla iz Družkivke i sada s porodicom živi u sme&scaron;taju u blizini Kijeva, takođe smatra da je ideja o predaji neokupiranog dela Donjecke oblasti Rusiji &quot;potpuno apsurdna&quot;. &quot;Ovde se ne radi o pustom polju, već o ljudskim životima&quot;, nagla&scaron;ava ona.&quot;Kako možete da napustite čitave gradove i njihove stanovnike? Nisu oni simpatizeri Rusije, nego se drže svojih domova, jer nemaju novca za preseljenje i pla&scaron;e se da će zavr&scaron;iti na ulici &ndash; posebno stariji ljudi, koji ne mogu da pronađu novi izvor prihoda&quot;, kaže Koval.Prema njenom mi&scaron;ljenju, takav scenario bi predstavljao kapitulaciju Ukrajine. Ona je sada angažovana kao humanitarna radnica, a kaže da ne veruje da bi se Rusija zaustavila u Donbasu. Naprotiv, pretnja po Harkovsku i Dnjepropetrovsku oblast samo bi se povećala, smatra ta žena, koja ne može da se vrati u svoj rodni grad zbog bezbednosne situacije.&quot;Sva interno raseljena lica žele da se vrate, čak i ako su im domovi uni&scaron;teni. Ne radi se tu samo o njihova četiri zida, već o osećaju da su kod kuće, a takođe i o grobovima njihovih voljenih&quot;, kaže Koval.I dodaje: &quot;Ako tamo postoji ukrajinska država i ako je mir &ndash; vratićemo se, jer to je na&scaron; dom.&quot;Ona ne isključuje mogućnost da SAD, zbog toga &scaron;to Ukrajina zavisi od američke pomoći, primoraju Kijev da se odrekne teritorija. Ali upozorava i da bi takav korak bilo veoma te&scaron;ko objasniti stanovni&scaron;tvu.Prema istraživanju koje je sproveo Kijevski međunarodni institut za sociologiju (KIIS) krajem septembra i početkom oktobra, 71 odsto Ukrajinaca protivi se ustupanju teritorija koje su pod kontrolom Kijeva Rusiji. Na istoku zemlje, 47 odsto ispitanika je protiv toga, 24 odsto bi prihvatilo gubitak teritorije zarad mira, a 29 procenata jo&scaron; uvek je neodlučno.

Stanovnici Donbasa: Kako možete da nas napustite?

8 Komentari