Izostavljeni svedoci: Kako je duboka država preko odmetnutog tužilačkog sistema sakrila istinu o nadstrešnici

Takođe, ovaj portal se pita i za&scaron;to istraga o nadstre&scaron;nici, ne samo kaska u mestu, već za&scaron;to, kao u svakoj ozbiljnoj državi - nije sprovedena istraga o mogućoj diverziji? Odnosno &scaron;ta sve, osim izostavljenih svedoka, skriva duboka država, koja je bez presude već prvog dana označila krivce?Iz istih kancelarija odakle se, umesto istrage radilo na opstrukciji, dolazile su i strategije blokada. Iz istih struktura koje su trebale da utvrde uzrok pada nadstre&scaron;nice, stizali su i signali za &quot;građansku neposlu&scaron;nost&quot;. I dok su mediji bliski tim krugovima gradili priču o &quot;borbi protiv korupcije&quot;, u pozadini se odvijala pažljivo koordinisana akcija preuzimanja institucionalne kontrole.Kako pi&scaron;u mediji, zato teza o diverziji, koliko god neprijatna bila, vi&scaron;e ne zvuči kao teorija. Ako je ru&scaron;enje nadstre&scaron;nice bilo simbolički početak, onda je svaka naredna blokada bila njen nastavak, politički i medijski režirana od istih ljudi koji su prvi dokazni materijal sklanjali, a poslednji pozivali na &quot;pravdu&quot;&ldquo;.Upravo to je i razlog za&scaron;to su izbori za Visoki savet tužila&scaron;tva podjednako važno koliko i predsednički i parlamentarni, jer Vlada Srbije je samo jedna od tri stuba državne vlasti &ndash; zakonodavne, sudske i izvr&scaron;ne...Izostavljeni svedociNeboj&scaron;a Bojović i Vladan Đokić, prorektor i rektor Univerziteta u Beogradu, po funkciji i realnoj moći koju nose, pripadaju uskom krugu ljudi koji istovremeno predstavljaju akademiju, ali pojedinci među njima imali su i direktan uticaj na velike infrastrukturne odluke u zemlji.Kako pi&scaron;u mediji, uloga prorektora beogradskih univerziteta, Neboj&scaron;e Bojovića u slučaju tragedije koja je Srbiju podigla na noge, nije simbolična, već, u slučaju nadstre&scaron;nice - presudna. Ipak, ovaj čovek, iako formalno odgovaran, ne samo &scaron;to je izostao kao svedok u istrazi, nego je u međuvremenu postao jedan od onih koji dižu Sriju na noge, i drsko i neverovatno, tražeći odgovorne.Milutin Milo&scaron;ević, Mladen Nenadić i Neboj&scaron;a BojovićNa osnovu tehničkog izve&scaron;taja u kojem se kao jedan od potpisnika nalazi upravo Bojović, nadstre&scaron;nica na stanici je dobila saglasnost za upotrebu. Izve&scaron;taj, koji je trebalo da garantuje bezbednost objekta, na osnovu kog je saglasnost potpisala i vlada Srbije i uhap&scaron;eni ministri, bio je ključan da železnička infrastruktura bude pu&scaron;tena u rad. Nekoliko meseci kasnije, ta ista nadstre&scaron;nica se sru&scaron;ila, usmrtiv&scaron;i &scaron;esnaestoro većinom mladih ljudi. Umesto da kao potpisnici i odgovorni budu pozvani bar da svedoče, Bojović, kao i Milo&scaron;ević Milutin, biva u potpunosti izostavljen iz istrage.Prema dostupnim informacijama, kako pi&scaron;u mediji, izuzimanje je do&scaron;lo po direktnom nalogu Zagorke Dolovac, vrhovne javne tužiteljke.Nakon niza spekulacije i opstruisanju istrage, konačan pravac se prebacuje na Tužila&scaron;tvo za organizovani kriminal, i jedan proveren kadar u vidu specijalnog tužioca Mladena Nenadića.Tihe sumnje: Diverzija kao neugodna tezaKako pi&scaron;u mediji, iako je zvanična verzija o nesreći kod železničke stanice u Novom Sadu formalno zaključena kao incident izazvan &quot;gre&scaron;kom u konstrukciji i održavanju&quot;, među porodicama stradalih, kao i u delu javnosti koji prati strukture bezbednosti, od samog početka se javljala druga pravac mi&scaron;ljenja, da ono &scaron;to se dogodilo nije bio puki tehnički kolaps, već namerna akcija stranog faktora. Diverzija.Jedan od prvih koji je tu mogućnost izgovorio javno bio je Đuro Raca, otac jedne od nastradalih ispod nesrećne nadstre&scaron;nice, Goranke Raca.Njegov motiv nije bio politički, niti je imao nekakvog interesa. Uostalom kakvog interesa može imati čovek u godinama koji je izgubio svoje najmilije,a koji je i sam nedavno preminuo. Raca, inače dugogodi&scaron;nji profesor fizike i inženjer, nije verovao da se jedna takva nadstre&scaron;nica, može sru&scaron;iti bez nekog spoljnog uticaja.Te sumnje, umesto da budu demantovane argumentima i dokazima, susrele su se sa zidom. Prozapadni mediji koji su mesecima pumpali situaciju sa padom nadstre&scaron;nice, navodeći kao jedini uzrok korupciju vlasti, Racu su optužili da je teoretičar zavere, a tužila&scaron;tvo u Novom Sadu, krivičnu prijavu koju je podneo, nisu ni pogledali.Prema pisanju medija, zvanična istražni organi uop&scaron;te nisu ni razmatrala verziju namerne sabotaže, niti se bilo ko od zvaničnika usudio da kaže da je takva mogućnost proverena i odbačena. Jednostavno, ta opcija ne samo da je ignorisana, nego je u jednom momentu u Srbiju stigao nezvaničan zahtev od strane Evropske unije, da se prestane sa izno&scaron;enjem takvih teorija. To ćutanje samo je dodatno raspirilo uverenje da se ne&scaron;to prikriva.Ali da postoje osnovane sumnje u prikrivane, govori u prilog vi&scaron;e stvari. Prvo, samo mesto na kom je nadstre&scaron;nica pala, ulaz u stanicu gde se nalaze teretne &scaron;ine, je tehnički smatrano bezbednim i nisko rizičnim delom. Drugo, činjenica u kom pravcu je krenula istraga, od opstrukcije do prebacivanja nadležnosti na TOK, kao deo &quot;proverenog&quot; tužila&scaron;tva gde će istraga ići kontrolisanim tokom.I najzad svi događaji koji su usledili. Brzina kojom su se jedni te isti faktori koji su mesecima pre toga poku&scaron;avali da animiraju &scaron;to vi&scaron;e ljudi i dovedu zemlju u stanje kontinuiranih protesta, aktivirali, ali i za&scaron;to su neki ljudi &quot;amnestirani&quot;, dok su drugi postali meta medijskih napada, bila je neobična čak i za domaće standarde.Mediji pi&scaron;u da je posebno indikativan detalj da su samo dva dana pre pada nadstre&scaron;nice, 48 sati unapred, prorektor Neboj&scaron;a Bojović i rektor Vladan Đokić bili u zvaničnoj akademskoj poseti Londonu, na King&#39;s College-u. Iz ove perspektive na sva de&scaron;avanja koja su usledila, protestne aktivnosti i institucionalne sukoba, ta poseta je nosila vi&scaron;e od zvanične simbolike. Njen tajming i ti&scaron;ina koja je nakon nje usledila dodatno otvaraju pitanje: da li je ta poseta bila deo nekakve koordinacije?Teorija da je spolja&scaron;nji faktor uticao na pad nadstre&scaron;nice, u svakom pravnom smislu, zasluživala je bar proveru. Makar radi isključenja. Ona nije dobila čak ni to. Takav odnos prema istrazi nije etički, nije profesionalan, i nije po&scaron;ten ni prema porodici poginulih. Ako je sve bilo nesrećan splet okolnosti, onda se to moralo dokazati do kraja. A ako postoji i minimalna &scaron;ansa da se radilo o namernom aktu, nečije zatvaranje očiju je direktno saučesni&scaron;tvo.Kako je uru&scaron;ena istraga: Slučaj nadstre&scaron;nice kao obrazac kontroleOdmah nakon &scaron;to je nadstre&scaron;nica na železničkoj stanici u Novom Sadu pala i odnela živote, prvi korak nije bila za&scaron;tita dokaza, već njihovo uklanjanje. Ostaci konstrukcije su uklonjeni u roku od 24 sata, po nalogu tužila&scaron;tva, &scaron;to je bio prvi signal da transparentne istrage neće biti, ali i jedan od ključnih razloga za&scaron;to je javnost sa pravom pomislila kako vladajući režim ne&scaron;to krije, ne znajući da unutar samog tužila&scaron;tva postoji odmetnuti sistem koji državu podriva iznutra, iz samih institucija.Istovremeno, po rečima advokata Vladimira Gajića, a kako su preneli mediji, građani koji su nedeljama unazad prijavljivali opasno stanje nadstre&scaron;nice, da su delovi već tada otpadali, nisu bili ni pozvani na saslu&scaron;anje. Tužila&scaron;tvo u Novom Sadu, koje je u prvim satima preuzelo predmet, nije preduzelo ni&scaron;ta kako bi obezbedilo svedoke ili stručne uvide.Nakon nekoliko meseci dok je istraga tapkala u mestu na čelu sa čelu sa novosadskim tužiocem Branislavom Lepotićem, a država tonula u nemire, novu istragu je pokrenulo Vi&scaron;e javno tužila&scaron;tvo u Beogradu. Međutim, umesto da istraga bude nastavljena kroz redovnu proceduru, predmet je nasilno izuzet od Beogradskog tužila&scaron;tva i prebačen u nadležnost Tužila&scaron;tva za organizovani kriminal. Taj potez, kako tvrdi vi&scaron;e izvora, a kako prenose mediji, usledio je direktno po nalogu Zagorke Dolovac, čime je signalizirana namera da se postupak centralizuje unutar proverene kadrovske linije.Predmet zatim zavr&scaron;ava u rukama tužioca Mladena Nenadića, koji ima dugogodi&scaron;nji status tzv. stabilnog kadrovskog čuvara osetljivih predmeta. Umesto da otvori prostor za saslu&scaron;anje ključnih aktera, Nenadić neposredno izostavlja iz postupka dvojicu najodgovornijih: Neboj&scaron;u Bojovića, prorektora Univerziteta u Beogradu i potpisnika tehničkog izve&scaron;taja, i Milutina Milo&scaron;evića, odgovornog za stručni nadzor u &quot;Infrastrukturama železnice&quot;.Svega nekoliko nedelja kasnije de&scaron;ava se obrt. Naime, tužilac Nenadić se pojavljuje u javnosti u dru&scaron;tvu sa istim tim ljudima, uključujući i figure bliske blokadama ili čak koordinatorima blokada. Taj gest nije bio bezazlen,poslao je jasnu poruku, ne samo da neće biti odgovornosti, već će se političko-institucionalna solidarnost afirmisati i javno.Tužila&scaron;tvo kao politički akterTokom poslednjih 12 meseci, pravosuđe u Srbiji nije samo ostalo nemo pred eskalacijom nasilja, blokadama, političkim provokacijama i ru&scaron;enjem javnog poretka. Određeni delovi tužila&scaron;tva i pravosudne strukture aktivno su učestvovali u kreiranju atmosfere bezvla&scaron;ća, anarhije i, &scaron;to je možda najopasnije, osećaja nekažnjivosti na osnovu političke pripadnosti.Jedna od politički najangažovanijih figura iz ovog perioda postala je tužiteljka Bojana Savović. Njene javne izjave nisu ostavile prostora za dvosmisleno tumačenje: blokaderi su &quot;heroji&quot;, a policija je prikazivana kao sila koja ne sme da se brani.&quot;Čak i ako napadnete policajca, on nema pravo da vam uzvrati&quot;, samo su neke od krajnje upitnih izjava ove tužiteljke sa brojnih tribina održanih po fakultetima &scaron;irom Srbije. Ohrabreni ovakvim porukama, učesnici protesta nastavili su sa radikalizacijom, uvereni da će, čak i ukoliko prekr&scaron;e zakon, ostati za&scaron;tićeni. A upravo to se i de&scaron;avalo, pi&scaron;u mediji. Vi&scaron;e medijskih izve&scaron;taja dokumentovalo je slučajeve u kojima su učesnici blokada, uključujući i one koji su se fizički obračunavali sa policijom ili uni&scaron;tavali javnu imovinu, bili pu&scaron;tani na slobodu bez ikakvog postupka ili uz formalne, simbolične mere. Sudski procesi nisu ni započeti, a pojedini tužioci su čak savetovali uhap&scaron;ene &quot;kako da se pona&scaron;aju&quot; ako ponovo dođe do hap&scaron;enja.Istovremeno, pojedinci iz policije ili tužila&scaron;tva koji su insistirali na procesuiranju prekr&scaron;aja bili su meta unutra&scaron;njih pritisaka, disciplinskih prijava ili potpune institucionalne izolacije.Dva indikatora institucionalne kapitulacijeKako prenose mediji, prvi indikator da je pravosuđe u ovome, ne samo učestvovalo, već bilo oslonac, jeste očigledno odsustvo kazne, blokade, napadi, ucene i provokacije nisu dobile odgovarajuću pravnu reakciju. Drugi indikator je, opstrukcija same istrage. Drugim rečima, uloga odmetnutog tužilačkog sistema u svim de&scaron;avanjima u Srbiji, tokom 2024. i 2025. godine, direktno je njihova posledica, odnosno ni&scaron;ta od ovoga ne bi bilo moguće bez njih.Izbori bez izbora: Kako se gradi nova vertikala moćiNa prvi pogled, izbori za članove Visokog saveta tužila&scaron;tva i Visokog saveta sudstva deluju kao unutra&scaron;nja stvar struke, procedura koja bi trebalo da osigura nezavisnost, stručnost i samoregulaciju pravosuđa. Ali iznutra, taj proces se pretvorio u borbu za potpunu kontrolu.Kako mediji pi&scaron;u, kampanja za izbore 23. decembra nije borba za mesta, već za većinu. Jer onaj ko ima većinu u VST i VSS, ne samo da u svojim rukama drži jednu od grana izvr&scaron;ne vlasti, već pretenduje da bez legitimnih demokratskih izbora, iz samih institucija sru&scaron;i postojeći režim i preuzme vlast u čitavoj državi.Kandidati koji prednjače dolaze mahom iz kruga bliskog Zagorki Dolovac i Jasmini Vasović, predsednici Vrhovnog suda. Reč je o ljudima čija je stručnost manje relevantna od proverene lojalnosti. To su imena za koja se već zna kako će glasati, &scaron;ta će podržati i &scaron;ta će prikriti.Ako ta većina bude osvojena, prvi korak će biti utvrđivanje uticaja, kadrovskim promenama, internim pravilima i uklanjanjem svih koji su van linije. Ali tu se ne staje. Javnost ne zna da se već sada, u krugovima tužilačke elite, ozbiljno razmatra osnivanje tzv. &quot;tužilačke policije&quot;, specijalizovanog istražnog tela koje bi delovalo nezavisno od MUP-a, direktno podređeno tužiocima. O toj temi se već održavaju tribine, zatvoreni sastanci i stručni skupovi, na kojima se govori o &quot;neophodnosti&quot; ovakvog tela kao uslova za &quot;pravi procesualni autoritet&quot;.Ideja zvuči dobro. Ali u političkom smislu, mediji navode, ona otvara vrata za ne&scaron;to mnogo veće, paralelnu strukturu treće grane izvr&scaron;ne vlasti. Ako bi postojala tužilačka policija pod kontrolom kadrovski čistog i lojalnog VST-a, ne bi bilo potrebe za saradnjom sa drugim službama, ne bi bilo prepreka za istrage koje bi se vodile po nalogu stranog faktora, kom ovaj odmetnuti sistem godinama polaže račune. Drugim rečima i policija i kompletno tužila&scaron;tvo vrlo brzo bi bili pod kontrolom Zagorke Dolovac, koja je pod kontrolom Brisela.A da taj period nije tako daleko govori u prilog jedna rečenica koja odzvanja. &quot;samo treba izdržati do proleća&quot;.&Scaron;ta to tačno znači? Niko ne govori glasno. Ali kontekst govori dovoljno: izbori u decembru su odlučujući korak, a nakon njih, dolazi akcija. Institucionalna, medijska, pravosudna, pa i ne&scaron;to vi&scaron;e. Ljudi koji se trenutno predstavljaju kao otpor, pripremaju se da postanu vlast.To nije klasičan državni udar, nego tihi politički prevrat. Posledice bi mogle biti iste kao i kod svakog otvorenog političkog konflikta, institucionalna paraliza, eliminacija neistomi&scaron;ljenika, i otvorena kriza legitimiteta, drugim rečima sve ono &scaron;to taj etalon ljudi obećava neistomi&scaron;njenicima već mesecima pozivajući se na svetu reč - lustracija. A sve to, iz samih institucija, koje su poslednjih meseci pokazale sve, samo ne nepristrasnost i objektivnost.RevizijaAko uradimo retrospektivu događaja, kako prenose mediji, od momenta kada je nadstre&scaron;nica pala, preko opstrukcije istrage, do dobro koordnisanih blokada i medijskih kampanja, jedna stvar postaje sve jasnija - linija koja sve to povezuje nije spoljna, već unutra&scaron;nja.Ideolo&scaron;ka, kadrovska i vrlo interesna.Deo tužila&scaron;tva, pi&scaron;u mediji, duboko ukorenjen u nevladin sektor, u organizacije koje se već decenijama predstavljaju kao &quot;kontrolori vlasti&quot;, izrastao je u pravi politički instrument. I upravo taj instrument, koristeći svoju poziciju u institucijama i medijsku mrežu podr&scaron;ke, pre&scaron;ao je granicu između pravde i politike, jer ljudi koji su trebalo da gone odgovorne, zajedno sa njima su postali kreatori narativa, reditelji blokada i čuvari ćutanja.Slučaj nadstre&scaron;nice, gledano iz ove perspektive, vi&scaron;e nije tehnička nesreća, nego samo čin jedne predstave u kom je tragedija iskori&scaron;ćena kao okidač za dru&scaron;tveno uslovljavanje, proizvodnju gneva i legitimisanje &quot;otpora&quot; koji će kasnije prerasti u kontrolisane blokade. I sve to pod nadzorom istih struktura koje su istragu sabotirale.Zato nije nemoguće da je i sama diverzija, ako je zaista postojala, bila unapred pripremljen scenario, institucionalno pokriven, medijski uokviren, i politički usmeren. Ne da bi se ru&scaron;ila nadstre&scaron;nica, već da bi se sru&scaron;ilo poverenje u državu.I kada se danas isti akteri, od univerziteta do pravosuđa, prema pisanju medija, ponovo pojavljuju kao glas &quot;otpora&quot;, ostaje pitanje koje sve vreme stoji u sredi&scaron;tu, ako su nadstre&scaron;nicu sru&scaron;ile ruke koje su potpisale njenu bezbednost, &scaron;ta onda sve jo&scaron; stoji na tim potpisima?

Izostavljeni svedoci: Kako je duboka država preko odmetnutog tužilačkog sistema sakrila istinu o nadstrešnici

6 Komentari