Kako i zašto je Australija u potpunosti izgubila svoju auto-industriju?

Australija je tokom druge polovine 20. veka proizvodila stotine hiljada automobila godi&scaron;nje, izvozila ih &scaron;irom sveta i zapo&scaron;ljavala desetine hiljada radnika u snažnom industrijskom pojasu Melburna, Adelaida i Sidneja.Od sredine 2010-ih, međutim, zemlja je postala jedna od retkih razvijenih ekonomija u kojoj je autoindustrija praktično nestala. Zatvorene su fabrike Forda, Holdena i Toyote, uga&scaron;en je jedan od najvažnijih stubova australijske industrijske politike, a država koja je decenijama proizvodila sopstvene modele, od Ford Falcon (na naslovnoj fotografiji) do Holden Commodore, pretvorila se u trži&scaron;te koje u potpunosti zavisi od uvoza.FordKako je do&scaron;lo do ga&scaron;enja industrije koja se u mnogim zapadnim zemljama održala uprkos globalizaciji i da li sličan scenario može da se dogodi i u drugim razvijenim državama?Koreni australijskog pada sežu duboko u strukturu i specifičnosti njene ekonomije. Australija je, za razliku od Nemačke, Japana ili SAD, imala malu domaću potražnju i relativno ograničeno trži&scaron;te, sa demografijom koja nikada nije bila sposobna da obezbedi masovnu ekonomiju obima.Autoindustrija je u ovoj državi opstajala zahvaljujući za&scaron;titnim carinama i subvencijama koje su branile domaće proizvođače od jeftinijeg uvoza iz Azije.MitsubishiTokom 1970-ih i 1980-ih, ova politika je funkcionisala. Bilo je moguće da se prave modeli prilagođeni lokalnim putevima i preferencijama, a vlada je, kroz protekcionizam, održavala nacionalni tehnolo&scaron;ki ponos. Međutim, globalizacija devedesetih godina i sve veći pritisak Svetske trgovinske organizacije postepeno su onemogućili stare metode za&scaron;tite domaće industrije.Kada je Australija počela da smanjuje carine na uvoz, domaći modeli postali su preskupi i nekonkurentni u odnosu na vozila iz Japana, Južne Koreje i kasnije Kine.Rast cene radaDrugi ključni faktor bio je rast cene rada. Australija ima jedan od najvi&scaron;ih minimalaca na svetu, snažne sindikate i skup radni sat u industriji, koja je postala ekstremno osetljiva na tro&scaron;kove.Dok su se azijski giganti pro&scaron;irivali zahvaljujući jeftinoj radnoj snazi i masovnoj proizvodnji, australijski proizvođači su morali da plate mnogo vi&scaron;e za isti radni proces.To samo po sebi ne bi bilo presudno da je Australija imala masivnu produktivnost ili visokotehnolo&scaron;ku specijalizaciju, ali to nije bio slučaj. Umesto da razvije svoj premium brend ili globalnu platformu, zemlja se fokusirala na modele koji su bili uspe&scaron;ni pre digitalizacije i elektrifikacije, ali nisu mogli da izdrže pritisak 21. veka.U kompanijama poput Holdena, koji je bio u vlasni&scaron;tvu General Motors-a, nije bilo ozbiljne strate&scaron;ke odluke da Australija postane globalni razvojni centar. Bila je vi&scaron;e periferna proizvodna baza, te kao takva i laka prva meta kada se tražilo gde će se smanjiti tro&scaron;kovi.Potro&scaron;ači menjaju navikeTreći faktor je promena potro&scaron;ačkih navika. Australijanci su napustili tradicionalne limuzine i sve vi&scaron;e kupovali SUV modele uvezenih proizvođača. Industrija koja je decenijama bila orijentisana na domaće, zadnjepogona&scaron;e i lokalno konstruisane motore nije uspela da dovoljno brzo pređe na nove trendove.To je dovelo do paradoksa: potražnja za automobilima je rasla, ali potražnja za domaćim automobilima je padala.U takvim uslovima, Holden je 2013. najavio da prestaje da proizvodi automobile u Australiji, Ford je svoje pogone zatvorio ubrzo posle toga, a Toyota je 2017. ugasila poslednju preostalu veliku liniju za sastavljanje vozila. Time je simbolično zavr&scaron;ena era koja je započela jo&scaron; 1948. godine.Shutterstock/JensonAko postoji jedan zajednički faktor za kolaps australijske autoindustrije, onda je to gubitak strate&scaron;ke vizije. Dok su Nemačka i Japan gradili globalne brendove i investirali u inovacije, Australija je održavala industriju subvencijama, umesto da razvije proizvod sa međunarodnom konkurentno&scaron;ću. Kada su subvencije povučene, industrija se sru&scaron;ila.To je poslužilo kao brutalna lekcija: ne postoji održiva nacionalna industrija ako zavisi isključivo od državne pomoći, bez jasnog mesta u globalnom lancu vrednosti.Da li takav scenario može da se ponovi u drugim razvijenim državama? Odgovor je &quot;da&quot;, ali pod važnim preduslovima. Najugroženije su zemlje koje nemaju jasan tehnolo&scaron;ki identitet u autoindustriji, poput Ujedinjenog Kraljevstva i Italije. Britanija je od nekada&scaron;nje industrijske velesile postala zemlja koja jedva održava nekoliko preostalih pogona, a Bregzit je dodatno pogor&scaron;ao situaciju smanjivanjem investicija i povećavanjem regulatornog rizika.Italija, nekada dom Fiata, danas proizvodi tek mali deo nekada&scaron;nje količine, sa velikim oslanjanjem na strane investicije. Francuska je zadržala ne&scaron;to vi&scaron;e proizvodnje, ali uz snažnu državnu podr&scaron;ku i agresivne programe elektrifikacije.S druge strane, neke razvijene zemlje verovatno neće ponoviti australijski pad jer poseduju ključne prednosti koje Australija nije imala.Nemačka ima snažan izvozni identitet, globalne brendove i duboko razrađene i iskusne istraživačko-razvojne kapacitete. Japan ima potpuno integrisane nacionalne lance snabdevanja i kompanije koje ulažu milijarde u novu tehnologiju. SAD su zahvaljujući Tesli i električnoj tranziciji povratile deo izgubljene proizvodnje i zadržale status jedne od vodećih zemalja u sektoru.Shutterstock/GorodenkoffJužna Koreja, Kina i sada Vijetnam pokazuju da industrija može da raste kada država strate&scaron;ki koordinira investicije u baterije, softver, čipove i nove proizvodne platforme.Australijski slučaj, međutim, ostaje upozorenje da nijedna industrija nije sigurna ako ne prati inovacije, dugoročne razvojne politike i nije globalno konkurentna.U doba električnih vozila, baterija, autonomne vožnje i digitalne proizvodnje, čak i bogate zemlje mogu da izgube industriju ako ne isporuče tehnolo&scaron;ki napredak. Australija je imala standard života, kapital i trži&scaron;te, ali nije imala jasnu industrijsku budućnost.To je ključna poruka i za druge razvijene države. Oni koji misle da je prethidni uspeh garancija za budućnost rizikuju da se probude u svetu gde se autoindustrija preselila negde drugde, kao &scaron;to se desilo Australiji.

Kako i zašto je Australija u potpunosti izgubila svoju auto-industriju?

2 Komentari