Dvostruki aršin: U Švedskoj "zelena tranzicija" u Srbiji "ekocid"

&quot;Gde su sada Zeleni i Jonas &Scaron;josted &ndash; kad &Scaron;vedska od 1. januara 2026. počinje da kopa uran, jedan od najopasnijih elemenata po prirodu i ljude? Kada je Srbija planirala eksploataciju litijuma, koji je daleko manje &scaron;tetan, ti isti glasovi su vikali o ekocidu i uni&scaron;tavanju životne sredine. Kada to radi &Scaron;vedska &ndash; onda se to zove &#39;zelena tranzicija&#39; i &#39;strate&scaron;ka samodovoljnost&#39;. To nije ekologija, to je politička dvostrukost u najčistijem obliku&quot;, stoji u objavi ove neprofitne organizacije iz Malmea, prenosi Srpski Ugao.Tekst prenosimo u celosti:&quot;Činjenice su jasne Parlament &Scaron;vedske &#39;Riksdag&#39; je 5. novembra 2025. izglasao ukidanje zabrane &ndash; pravila se menjaju u Ekolo&scaron;kom zakoniku i Zakonu o mineralima, a vlada potez vezuje za energetsku bezbednost i plan obnove nuklearne energetike. Glasanje je pro&scaron;lo uprkos protivljenju dela opozicije i lokalnih zajednica.Ovde se otvara pitanje kriterijuma. Kada Srbija poku&scaron;a da otvori raspravu o litijumu, retorika dela međunarodnih i domaćih aktera momentalno skače na maksimalni alarm &ndash; &#39;ekocid&#39;, &#39;uni&scaron;tenje prirode&#39;, &#39;nepovratna &scaron;teta&#39;. Kad istovremeno &Scaron;vedska najavi uran (materijal sa nesumnjivo težim bezbednosnim režimom i dugovečnim rizicima), narativ se okreće: &#39;zelena tranzicija&#39;, &#39;strate&scaron;ka samodovoljnost&#39;, &#39;otpor zavisnosti od uvoza&#39;. Ako se načelni &#39;eko&#39; standardi menjaju u zavisnosti od geografske &scaron;irine i političke mape, to vi&scaron;e nije ekologija nego politika i ekonomija.Upravo zato u domaćoj javnosti legitimno se postavlja i &scaron;ire pitanje da li je deo spoljnog faktora namerno kočio razvojne projekte Srbije, poku&scaron;avajući da kroz kampanje i ulične pritiske oko litijuma izazove političku nestabilnost, dok se slični i mnogo rizičniji poduhvati na severu Evrope promovi&scaron;u kao &#39;zeleni iskorak&#39;? Uz to ide i dilema o licemerju za&scaron;to jedni &#39;smeju&#39;, a drugi &#39;ne smeju&#39; da razvijaju strate&scaron;ke resurse? U tom kontekstu, stav države Srbije da se o svemu odlučuje uz stroge standarde, transparentne procedure, uče&scaron;će lokalnih zajednica i za&scaron;titu državnih interesa, deluje kao poku&scaron;aj da se za&scaron;titi i priroda i razvoj, umesto da se Srbija gurne u poziciju trajne zavisnosti od tuđih sirovina i tuđih trži&scaron;ta&quot;.Pogled redakcije portala Srpski Ugao&quot;Post &#39;Srpskog mosta&#39; otvorio je pravu temu, a to je da eko-standard mora biti univerzalan. Ili je &#39;zeleno&#39; svuda ili nije nigde. Srbija ne treba da bira između prirode i razvoja, već između lo&scaron;ih i dobrih projekata, samo oni sa strogim nadzorom, javnim garancijama, lokalnim udelom u koristi i potpunom transparentno&scaron;ću treba da prođu. &#39;Lažne ekologe&#39; najlak&scaron;e je prepoznati po jednom kriterijumu, kad &scaron;apuću u Stokholmu, a viču u Loznici&quot;.

Dvostruki aršin: U Švedskoj "zelena tranzicija" u Srbiji "ekocid"

2 Komentari