Pavesi: Vučić pokušava da normalizuje Balkan, vodi politiku mostova

Tekst sa srpskiugao.rs prenosimo u celosti:Kaže da su, prema njegovom uverenju, prioriteti &bdquo;odbrana Italije i njenih granica&rdquo; i podseća da je Liga, kako navodi, 1999. godine bila jedina koja je glasala protiv bombardovanja SRJ. Pavesi je i humanitarac, kao student je pokrenuo akcije pomoći progonjenim hri&scaron;ćanima i tada se zainteresovao za pitanje Kosova i Metohije. U razgovoru za &bdquo;Srpski Ugao&ldquo;, posebno se osvrće na proteste u Srbiji i njihovu pozadinu, na pitanje Kosova i Metohije, kao i na studentske blokade &scaron;irom Evrope.Malo je pojedinaca u svetu koji su spremni da otvoreno brane interese srpskog naroda. Kako ste Vi, kao mlad čovek, prepoznali da je priča o Kosovu i Metohiji važna i za&scaron;to ste poželeli da je prenesete i italijanskoj javnosti?Stefano Pavesi: Pre vi&scaron;e od deset godina, kao univerzitetski studenti, osnovali smo grupu koja se bavila progonima hri&scaron;ćana u svetu. Već te prve godine organizovali smo prikupljanje i slanje lekova, preko momaka koji su i&scaron;li na teren na Kosovo i Metohiju. Mnoge stvari nam se nisu uklapale u narativ koji smo slu&scaron;ali, govorilo se da su Srbi &lsquo;lo&scaron;i&rsquo;, da su bombardovali druge i činili sva&scaron;ta, a opet je teritorija, ako je gledate bez velikih geopolitičkih interesa, oduzeta Srbiji. Počeli smo da proučavamo &scaron;ta se zaista desilo. Italija je usko povezana s tim događajima upravo odavde su poletele bombe koje su gađale Beograd. Hteli smo da razumemo za&scaron;to je na&scaron; narod prihvatio tu odluku, za&scaron;to nije bilo velikih uličnih demonstracija protiv nje. Tada je krenuo i rat u Siriji i video sam sličan obrazac isti akteri, iste sile. Kosovo sam doživeo kao poslednju evropsku granicu, ako tamo vi&scaron;e ne bude Srba i hri&scaron;ćana, to je početak evropskog posrnuća.Tvrdite da se danas na Kosovu brani hri&scaron;ćansko nasleđe, prizivate i istorijsko poređenje sa 1389. godinom. Kako to obja&scaron;njavate i &scaron;ta je, po Vama, su&scaron;tina spora?Stefano Pavesi: Verujem da se na Kosovu danas brani hri&scaron;ćanstvo, kao &scaron;to je srpska vojska, u na&scaron;oj istorijskoj svesti, stajala na braniku Evrope. Po mom viđenju, na Kosovu je primenjen model etničke zamene nekada su tu živeli Srbi, neki su proterani, a neki su ubijeni, a zatim su zamenjeni većinski albanskim, pretežno muslimanskim stanovni&scaron;tvom, kako bi se oslabili koreni Srbije. Da budem jasan: nemam ni&scaron;ta protiv Albanije ili albanskog naroda, govorim o posledicama političkih odluka koje su donosile velike sile. Zato smatram da je moralna obaveza &scaron;tititi ljude, manastire i identitet. I zato ću ponoviti stav Lige: Italija ne treba da prizna Kosovo kao državu.&rdquo;Kako izgleda dana&scaron;nja politička scena Italije? Ko su, po Vama, &bdquo;patriote&rdquo;?Pavesi: Danas imamo vladu u kojoj u većini sede patriote. Situacija je na nivou vlade dobra. Ali imamo ogroman izazov sa migracijom, mnogi dolaze ovde, a pravosudni aparat često ne sprovodi deportovanja onih koji nemaju pravo boravka. Problem je i politička stigmatizacija, jer &scaron;ta god predloži desni centar, automatski se progla&scaron;ava &bdquo;fa&scaron;izmom&rdquo;. Pro&scaron;lo je sto godina od tog razdoblja, a ta etiketa se i dalje koristi kao &scaron;tap za svaku raspravu i to je iscrpelo javnost.&Scaron;ta su problemi vezani za migracionu politiku?Pavesi: Prvo, nema dovoljno sporazuma o readmisiji. Jedan konkretan primer, nedostaju mehanizmi za efikasan povratak državljana Maroka iz severne Italije, deportacije se svode na izolovane slučajeve, dok je upravo ta grupa najbrojnija u prihvatnim centrima. Drugo, deo sudija potiče iz generacije formirane &scaron;ezdesetih i sedamdesetih &ndash; sa ideolo&scaron;kim pogledom koji nije na&scaron;. Če&scaron;će se insistira na &bdquo;razumevanju&rdquo; i integraciji nego na izvr&scaron;enju presuda, do kojih često ni ne dođe. Na&scaron; zahtev državi je jasan &ndash; zatvoriti luke kada je potrebno, čuvati granice i odmah sprovoditi deportacije za one sa pravosnažnim odlukama.Univerzitet u Milanu je bio blokiran, slično je poku&scaron;ano i u Beču, a takve scene viđene su i u Srbiji. &Scaron;ta se zapravo de&scaron;ava i kako povezujete te proteste na evropskom nivou?Pavesi: Univerzitet postaje odskočna daska za politiku manjine, mesto za galamu i proteste, ne za studije. Blokira se nastava, hodnici, pa i zgrade institucija. Teme su promenljive &ndash; ekologija, Palestina, antikorupcija, ali obrazac je isti, zaustaviti vladinu agendu. Smatram da postoji evropski politički impuls da takvi nemiri buknu i gurnu zemlje u defanzivu kad blokirate ulice i univerzitete, primorate državu da se bavi krizom, a za to vreme &bdquo;odozgo&rdquo; prolazi politike koju pojedini faktori žele &bdquo;zelene&rdquo;, anti-državne, pro-migracione, bez ozbiljne javne debate. Kažete da je to &scaron;ira matrica. Kome, po Vama, pogoduje takav obrazac?Pavesi: Pogoduje onima koji žele da zaustave jačanje desnog centra &scaron;irom Evrope. Ako je javnost zaokupljena ratom Izrael &ndash; Palestina i ulicom, onda prolazi ekonomska i druge politike koje slabe nacionalne države. Zato mislim da su mnoge mobilizacije instrumentalizovane. Čak se postavlja pitanje, za&scaron;to se na tim mar&scaron;evima u Italiji retko vidi italijanska zastava, a često strane? To govori o krizi identiteta.&Scaron;ta mislite o protestima koji su se de&scaron;avali u Srbiji?Pavesi: To je poku&scaron;aj destabilizacije. Vidimo slične obrasce pritiska i na lidere kao &scaron;to su Orban ili Meloni. Naravno, uvek ima iskrenog, spontanog nezadovoljstva, posebno kod mladih, ali upravo oni često pribegavaju nasilju usled nagomilanih tenzija. Ali kada se politički protest preko noći prelije u pokret mase, gotovo sigurno postoji finansijska i logistička podr&scaron;ka od spolja koja ga gura, a cilj je oslabliti vladu i zaustaviti kurs koji spoljnom faktoru ne odgovara.Zbog čega mislite da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio meta, &scaron;ta mu konkretno stavljate u zaslugu?Pavesi: Vučić je poku&scaron;avao da normalizuje Balkan, nakon početka rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku razumeo je da je sledeća varnica moguća upravo na Balkanu i da bi to moglo prerasti u &scaron;iri rat. Zato je tražio kanale i ka Evropi i ka Rusiji, da bude most, da se traži mir, &scaron;to Evropa nije uradila. Organizovao je izbore, pobedio i politički upravljao tenzijama. Upravo zato verujem da je postao meta kampanja koje imaju za cilj da ga oslabe. Kada je poku&scaron;ao da vodi tu politiku mostova, pritisci su porasili.Kakav je Va&scaron; stav o Kosovu danas, posle 1999. godine?Pavesi: Moj stav je dosledan onome koji je Liga iznela 1999. godine. Italija ne treba da prizna Kosovo kao državu. To je pitanje međunarodnog prava i stabilnosti regiona. Kao partija, bićemo lobi koji će na tome insistirati. Podsećam opet: Liga je tada bila jedina koja je glasala protiv bombardovanja, to je na&scaron; kontinuitet.Građanima u Srbiji je sada već u potpunosti jasno da nam pravosuđe radi pod uticajem iz inostranstva. Da li je to u Italiji slučaj?Pavesi: Razumem tu zabrinutost građana Srbije. I mi imamo problem kada deo pravosuđa iz ideolo&scaron;kih razloga usporava ili obesmi&scaron;ljava izvr&scaron;enje zakona, naročito u oblasti imigracije. To je institucionalni jaz koji nužno proizvodi frustracije i kod građana i kod izvr&scaron;ne vlasti.Da li su pod najezdama migranata Evropljani kulturolo&scaron;ki ugroženi?Pavesi: U centralnim vestima na Italijanskoj nacionalnoj televiziji, objavljeno je istraživanje koje kaže da će &bdquo;za 200 godina biti rođen poslednji Italijan&rdquo;. &Scaron;ta to praktično znači? Da postoji realan rizik da italijanska populacija postepeno nestane i bude zamenjena populacijama koje danas, tiho i uporno, povećavaju svoj udeo u Evropi. Evropa gubi i verske i nacionalne vrednosti, a bez njih integracija je sve teža. Zato smatram da su zemlje Balkana u prednosti &ndash; patriotizam i veza sa Bogom su snažniji, pa je teže &bdquo;prevaspitati&rdquo; ili potčiniti takva dru&scaron;tva. Mogu da vas napadaju, ali te&scaron;ko vas menjaju iznutra. Ako evropske države ne vrate samopouzdanje i ne obnove natalitetne i integracione politike koje &scaron;tite poredak, ugroženost će rasti. Uz religiju kao &scaron;to je islam, koja je snažna i disciplinovana, postoji rizik da će nas, ako ostanemo slabog identiteta, vremenom potisnuti. Zato je važno braniti zemlju, identitet i tradiciju. To je jedini način da opstanemo kao narodi.Kako danas vidite odnose Rima i Beograda?Pavesi: Vidim prostor za stabilnu saradnju. Ali ba&scaron; zato tražimo čvrstu državnu liniju: kontrolu granica, efikasnu readmisiju, ozbiljnu demografsku politiku i nepriznavanje Kosova. To je okvir u kom i Italija i Srbija mogu da &scaron;tite svoje interese i grade mir.

Pavesi: Vučić pokušava da normalizuje Balkan, vodi politiku mostova

0 Komentari