Demonizacija: Kako se Vučić pretvara u simbol koji treba fizički ukloniti, a ne politički poraziti

Tekst Dražena Živkovića, glavnog i odgovornog urednik TV Prva za Crnu Goru i osnivača portala Borba prenosimo u celosti.Umesto analize konkretnih poteza i javnih politika, deo mejnstrim medija sustavno ga reducira na simbol neprijatelja: karikaturu bez ljudske dimenzije, bez prava na privatnost i bez mesta u civilizovanoj raspravi.U tom kontekstu, prostor između Beograda i Podgorice funkcioni&scaron;e kao poligon za praksu koja prelazi u dehumanizaciju. Aleksandar Vučić vi&scaron;e nije sagovornik čije se odluke ispituju; on je meta kojom se opravdavaju vređanja, izno&scaron;enje privatnih podataka i javno poniženje članova njegove porodice. To nije kritika vlasti &mdash; to je sustavno razaranje individualnog dostojanstva.Medijska strategija: Kako se ubija lik, a potom i čovekKampanja protiv Aleksandra Vučića odavno je pre&scaron;la granicu političke polemike. Televizije N1 i Nova, uz podr&scaron;ku njima srodnih portala i pojedinih crnogorskih medija, godinama grade sistem u kojem se samo njihovi sagovornici nazivaju &quot;građanima&quot;, &quot;aktivistima&quot; i &quot;borcima&quot;. Oni koji podržavaju Vučića automatski se svrstavaju među &quot;neuke&quot;, &quot;primordialne&quot;, &quot;ćake&quot; &ndash; ljude bez prava glasa.Tako se stvara lažni moralni horizont: njihovi imaju pravo na sve &ndash; i na blokade, i na vređanja, i na fizičke napade. Vučićeve pristalice, s druge strane, nemaju pravo ni da se mirno okupe, a da ih isti mediji ne proglase &quot;huliganima&quot;.U tom dvostrukom ar&scaron;inu nestaje osnovni princip novinarstva &ndash; istina. Sve postaje dozvoljeno ako služi narativu. Čovek, u ovom slučaju Aleksandar Vučić, prestaje biti subjekt i postaje simbol &ndash; ne&scaron;to &scaron;to se mora sru&scaron;iti, ismejati, ogoliti do tačke neljudskog.Dehumanizacija porodice &ndash; najniži oblik propagandeNajopasniji oblik medijskog nasilja prema Aleksandru Vučiću jeste ono &scaron;to pogađa njegovu porodicu. Godinama se targetiraju njegovi sinovi, majka, brat. Javnost se navikla da je normalno da se u naslovima i emisijama vređaju najintimniji delovi njegovog života.Vučić nije napadan kao predsednik &ndash; on je napadan kao čovek. Kao otac, sin i brat.Takva praksa ru&scaron;i sve etičke granice i otvara put nečemu daleko mračnijem &ndash; opravdanju nasilja. Kada nekoga godinama prikazuje&scaron; kao &quot;neprijatelja naroda&quot;, publika jednog dana prestane da ga vidi kao čoveka. A kada neko vi&scaron;e nije čovek, prema njemu se sve može.Mehanizam mržnje: Od reči do delaPropaganda protiv Aleksandra Vučića ne funkcioni&scaron;e kroz otvorene pozive na nasilje &ndash; ona funkcioni&scaron;e kroz sistemsku normalizaciju mržnje.Kada N1 ili Nova godinama plasiraju narativ o Vučiću kao &quot;opasnosti po demokratiju&quot;, kada ga predstavljaju kao oličenje zla, kada mu se osporava svaka ljudska crta &ndash; tada se stvara kolektivni osećaj da je nasilje protiv njega i njegovih pristalica ne samo prihvatljivo, već poželjno.To je klasični proces dehumanizacije poznat iz najtamnijih poglavlja savremene istorije: prvo oduzme&scaron; čoveku dostojanstvo, zatim mu oduzme&scaron; pravo na reč, i na kraju &ndash; pravo na život.Aleksandar Vučić kao paradigma dvostrukih standardaU istom trenutku kada se Vučić satanizuje, njegovi protivnici se idealizuju.Kada oni pale, blokiraju, razbijaju i vređaju &ndash; oni su &quot;građanski aktivisti&quot;. Kada Vučićevi simpatizeri mirno &scaron;etaju &ndash; oni su &quot;fanatici&quot;.Taj dvostruki moral nije slučajnost, već sistem. Njime se održava lažna slika o &quot;demokratskoj borbi&quot; koja to nije.Aleksandar Vučić, u tom narativu, nije čovek od krvi i mesa &ndash; on je simbol koji mora biti uni&scaron;ten da bi narativ preživeo. A to vi&scaron;e nije novinarstvo. To je ideolo&scaron;ki rat koji se vodi rečima umesto metaka &ndash; ali s istim ciljem.Ko normalizuje linč, ne može braniti demokratijuOni koji godinama demonizuju Aleksandra Vučića, predstavljajući to kao &quot;hrabru kritiku vlasti&quot;, zapravo uru&scaron;avaju samu ideju demokratske kritike.Kritikovati Vučića &ndash; da. To je pravo svakog slobodnog novinara i građanina.Ali oduzimati mu ljudskost, vređati njegovu porodicu, stvarati ambijent u kojem bi njegovo eventualno stradanje bilo dočekano aplauzom &ndash; to je granica koja razdvaja demokratiju od barbarstva.Dehumanizacija Aleksandra Vučića nije samo napad na njega kao pojedinca &ndash; to je napad na civilizacijski minimum jednog dru&scaron;tva. Jer onog trenutka kada protivnika prestane&scaron; posmatrati kao čoveka, prestaje i politika, prestaje demokratija, prestaje sve &scaron;to dru&scaron;tvo čini dru&scaron;tvom.Ostaje samo linč &ndash; prvo medijski, zatim fizički.I zato, odgovornost za posledice te kampanje ne može biti ničija osim onih koji su je stvorili, hranili i učinili &quot;normalnom&quot;.Ako demokratija treba da preživi, mora se vratiti osnovnom principu: svako ima pravo da bude kritikovan &ndash; ali niko nema pravo da mu se oduzme ljudskost.A ono &scaron;to se danas radi Aleksandru Vučiću &ndash; nije kritika. To je civilizacijski sunovrat.

Demonizacija: Kako se Vučić pretvara u simbol koji treba fizički ukloniti, a ne politički poraziti

9 Komentari