Šok: Amerika je zadala brutalan udarac

Kako prenosi Index, zvaničnici Pentagona su pro&scaron;le sedmice obavestili evropske diplomate da Va&scaron;ington vi&scaron;e neće finansirati programe obuke i opremanja vojski u istočnoj Evropi, koje bi bile na prvoj liniji fronta u slučaju sukoba s Rusijom, rekli su za Fajnen&scaron;el tajms izvori upućeni u razgovore.Reč je o programu finansiranom kroz odobrenje poznatom kao Sekcija 333.O daljem finansiranju odlučuje američki Kongres, ali administracija predsednika Donalda Trampa nije zatražila dodatna sredstva, a već odobrena sredstva moći će da se koriste do septembra 2026.Zvaničnik Bele kuće rekao je da je odluka u skladu s Trampovim nastojanjima da se &quot;preispita i preraspodeli&quot; inostrana pomoć, kao i sa izvr&scaron;nom uredbom koju je potpisao prvog dana mandata.&quot;Ova odluka usklađena je sa evropskim zemljama, u skladu s izvr&scaron;nom uredbom i dugogodi&scaron;njim predsednikovim naglaskom na to da Evropa mora da preuzme vi&scaron;e odgovornosti za sopstvenu odbranu&quot;, rekao je jedan neimenovani zvaničnik.Pod Trampovim pritiskom, saveznici u NATO-u u junu su pristali da povećaju odbrambenu potro&scaron;nju na 5 posto BDP-a.Baltičke države najvi&scaron;e pogođeneGa&scaron;enje programa Sekcije 333 uticaće na raspodelu sredstava čiji je globalni budžet veći od 1 milijarde evra, prema procenama iz američkog Senata. To znači &quot;rezanje&quot; stotina miliona evra pomoći zemljama na ruskoj granici.Prema podacima američke Kancelarije za državnu reviziju, u Evropu je između 2018. i 2022. uloženo 1.6 milijardi evra, &scaron;to je oko 29 odsto globalne potro&scaron;nje u sklopu programa 333. Glavni korisnici bili su Estonija, Letonija i Litvanija.Na sastanku u Va&scaron;ingtonu, kojem su prisustvovali predstavnici brojnih evropskih ambasada, Pentagon je objasnio planove za rezove.Jedan evropski zvaničnik rekao je da je potez očigledno namenjen tome da bogatije evropske države plate vi&scaron;e za bezbednosnu pomoć svojim susedima na prvoj liniji.Dvojica diplomata potvrdila su da je vest izazvala &scaron;ok među evropskim vladama, koje sada poku&scaron;avaju da saznaju detalje i proceniti hoće li domaće finansiranje moći da nadomesti gubitak.&quot;Ako budu brutalni, to će imati velike posledice&quot;, rekao je jedan od njih, dodajući da će NATO sigurno biti pogođen jer je deo sredstava usmeravan preko Saveza.&quot;To izaziva veliku zabrinutost i nesigurnost&quot;, rekao je drugi diplomata, uporediv&scaron;i situaciju s Trampovom ranijom odlukom o ukidanju međunarodne pomoći.Prijetnja Baltičkoj sigurnosnoj inicijativiOdvojeno od programa Sekcije 333, pod pretnjom je i Baltička bezbednosna inicijativa, pokrenuta 2020. radi jačanja vojski Estonije, Letionije i Litvanije.Kongres je pro&scaron;le godine odobrio 228 miliona evra za taj program, ali Bela kuća nije tražila nova sredstva u budžetu za tu namenu.&quot;Za baltičke države gubitak američke pomoći bio bi vrlo težak&quot;, rekao je penzionisani američki admiral Mark Montgomeri, sada analitičar u tink-tenku Foundation for the Defense of Democracies.Sve tri države graniče se s Rusijom, a region je bio meta napada koji se pripisuju Moskvi, uključujući sabotaže na kritičnoj infrastrukturi u Baltičkom moru i sajber napade.

Šok: Amerika je zadala brutalan udarac

2 Komentari