Šok: Amerika je zadala brutalan udarac

Kako prenosi Index, zvaničnici Pentagona su prošle sedmice obavestili evropske diplomate da Vašington više neće finansirati programe obuke i opremanja vojski u istočnoj Evropi, koje bi bile na prvoj liniji fronta u slučaju sukoba s Rusijom, rekli su za Fajnenšel tajms izvori upućeni u razgovore.

Reč je o programu finansiranom kroz odobrenje poznatom kao Sekcija 333.

O daljem finansiranju odlučuje američki Kongres, ali administracija predsednika Donalda Trampa nije zatražila dodatna sredstva, a već odobrena sredstva moći će da se koriste do septembra 2026.

Zvaničnik Bele kuće rekao je da je odluka u skladu s Trampovim nastojanjima da se "preispita i preraspodeli" inostrana pomoć, kao i sa izvršnom uredbom koju je potpisao prvog dana mandata.

"Ova odluka usklađena je sa evropskim zemljama, u skladu s izvršnom uredbom i dugogodišnjim predsednikovim naglaskom na to da Evropa mora da preuzme više odgovornosti za sopstvenu odbranu", rekao je jedan neimenovani zvaničnik.

Pod Trampovim pritiskom, saveznici u NATO-u u junu su pristali da povećaju odbrambenu potrošnju na 5 posto BDP-a.

Baltičke države najviše pogođene

Gašenje programa Sekcije 333 uticaće na raspodelu sredstava čiji je globalni budžet veći od 1 milijarde evra, prema procenama iz američkog Senata. To znači "rezanje" stotina miliona evra pomoći zemljama na ruskoj granici.

Prema podacima američke Kancelarije za državnu reviziju, u Evropu je između 2018. i 2022. uloženo 1.6 milijardi evra, što je oko 29 odsto globalne potrošnje u sklopu programa 333. Glavni korisnici bili su Estonija, Letonija i Litvanija.

Na sastanku u Vašingtonu, kojem su prisustvovali predstavnici brojnih evropskih ambasada, Pentagon je objasnio planove za rezove.

Jedan evropski zvaničnik rekao je da je potez očigledno namenjen tome da bogatije evropske države plate više za bezbednosnu pomoć svojim susedima na prvoj liniji.

Dvojica diplomata potvrdila su da je vest izazvala šok među evropskim vladama, koje sada pokušavaju da saznaju detalje i proceniti hoće li domaće finansiranje moći da nadomesti gubitak.

"Ako budu brutalni, to će imati velike posledice", rekao je jedan od njih, dodajući da će NATO sigurno biti pogođen jer je deo sredstava usmeravan preko Saveza.

"To izaziva veliku zabrinutost i nesigurnost", rekao je drugi diplomata, uporedivši situaciju s Trampovom ranijom odlukom o ukidanju međunarodne pomoći.

Prijetnja Baltičkoj sigurnosnoj inicijativi

Odvojeno od programa Sekcije 333, pod pretnjom je i Baltička bezbednosna inicijativa, pokrenuta 2020. radi jačanja vojski Estonije, Letionije i Litvanije.

Kongres je prošle godine odobrio 228 miliona evra za taj program, ali Bela kuća nije tražila nova sredstva u budžetu za tu namenu.

"Za baltičke države gubitak američke pomoći bio bi vrlo težak", rekao je penzionisani američki admiral Mark Montgomeri, sada analitičar u tink-tenku Foundation for the Defense of Democracies.

Sve tri države graniče se s Rusijom, a region je bio meta napada koji se pripisuju Moskvi, uključujući sabotaže na kritičnoj infrastrukturi u Baltičkom moru i sajber napade.