Nutricionisti otkrivaju: Ovo je pet zabluda o holesterolu

Dok neki veruju da je njegov uzrok samo ishrana, a drugi misle da je isključivo reč o genetici, stručnjaci nagla&scaron;avaju da je istina mnogo složenija. Stoga nutricionisti i stručnjaci ističu kako žele da ljudi prestanu da veruju u sledeće mitove o visokim vrednostima holesterola.Mit 1: Isključivo promene u ishrani mogu re&scaron;iti visoki holesterolIako su promene u ishrani preporučljive, one same često nisu dovoljne da značajno utiču na holesterol. &quot;Nivo holesterola u krvi može biti pod uticajem i drugih činilaca poput sna, stresa, fizičke aktivnosti i genetike&quot;, kaže dijetetičarka i nutricionistkinja Patri&scaron;a Kolesa za Eating Well. Dodaje da je važno postavljati male, ostvarive ciljeve i van ishrane, na primer pobolj&scaron;ati san, uvesti prijatnu fizičku aktivnost i tehnike za upravljanje stresom.Mit 2: Treba potpuno izbaciti masti iz ishraneČesta je zabluda da se sve masti moraju izbegavati, no to nije tačno. &quot;Iako neke masti mogu doprineti razvoju visokog holesterola, nisu sve masti iste&quot;, obja&scaron;njava dijetetičarka i nutricionistkinja Karli Hart. Previ&scaron;e zasićenih i trans masti povećava rizik, dok nezasićene masti mogu smanjiti upale, povisiti HDL (&quot;dobar&quot;) i sniziti LDL (&quot;lo&scaron;&quot;) holesterol. Zato nutricionistkinja Hart preporučuje da se poveća unos ora&scaron;astih plodova, semenki, avokada i masne ribe, a smanji unos zasićenih masti.Mit 3: Možete prepoznati visoki holesterol po simptomimaVećina ljudi s visokim holesterolom nema nikakve simptome, pa ga je bez testiranja te&scaron;ko prepoznati. Samo osobe s izrazito visokim vrednostima ponekad pokazuju znake poput žutih naslaga oko kapaka. Zato su redovne kontrole kod lekara nužne kako bi se holesterol pratio i na vreme uočile promene.Mit 4: Samo osobe s vi&scaron;kom kilograma mogu imati visoki holesterolVisoki holesterol može se pojaviti kod osoba svih telesnih veličina. &quot;Moguće ga je imati na bilo kojoj težini jer je povezan s genetikom, porodičnom istorijom i ishranom&quot;, kaže dijetetičarka Mendi Vilig. Preporučuje da odrasle osobe nakon 20. godine proveravaju holesterol svakih pet godina, a oni s dijabetesom ili porodičnom istorijom bolesti srca i če&scaron;će.Mit 5: O holesterolu treba brinuti tek u starijem dobu&quot;Visoki holesterol može se razviti u bilo kom uzrastu i često počinje već u mladosti, naročito kod osoba s porodičnom istorijom bolesti srca&quot;, ističe dijetetičarka i nutricionistkinja Aleksandrija Hardi. Dodaje da čak i deca i adolescenti mogu imati povi&scaron;ene vrednosti, zbog čega je važno rano graditi zdrave navike poput ishrane bogate vlaknima, redovne fizičke aktivnosti i smanjivanja unosa zasićenih masti.Razbijanje mitova o holesterolu ključno je za uspe&scaron;no upravljanje, a redovne kontrole i naučno utemeljene promene životnog stila ostaju najvažniji način za&scaron;tite zdravlja srca.

Nutricionisti otkrivaju: Ovo je pet zabluda o holesterolu

2 Komentari