Pilule za kontracepciju – zaostavština nacista iz Aušvica

Bol koji je osetila kada joj je jedan zatvorenik u Au&scaron;vicu tetovirao logora&scaron;ki broj bio je ogroman, priseća se Rene Diring. &quot;Budi srećna &scaron;to dobija&scaron; broj, inače bi odmah zavr&scaron;ila u peći&quot;, rekao je. Nacisti su je stavili pred izbor: &quot;Ili ide&scaron; u logor smrti Birkenau&quot;, rekli su joj, &quot;ili nam stoji&scaron; na raspolaganju za medicinska istraživanja. To te neće ubiti.&quot;Rene Diring (1921&ndash;2018) odlučila se za ovo drugo &ndash; i zavr&scaron;ila kao pokusni kunić u laboratoriji ginekologa Karla Klauberga. Svoju priču ispričala je 1992. godine u Muzeju holokausta u Sjedinjenim Američkim Državama. Jevrejka iz Kelna bila je jedna od stotina žena na kojima je lekar sprovodio eksperimente sterilizacije.Vi&scaron;nja Vasić/B92Karl Klauberg - autoritet u istraživanju hormonaKlauberg je studirao na Medicinskom fakultetu u Kilu i 1925. godine stekao doktorat. Specijalizovao se u oblasti ginekologije i zajedno sa hemičarima farmaceutske kompanije &Scaron;ering-Kalbaum razvijao hormonske preparate. Njegova metoda da neplodnim ženama pomogne da zatrudne učinila ga je autoritetom u istraživanju hormona.Prvog maja 1933. Klauberg se učlanjuje u Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju (NSDAP) i SA (&quot;Sturmabteilung&quot;, paravojna borbena organizacija NSDAP). Kao i mnogi lekari u nacističkoj Nemačkoj, očekivao je od vlasti pomoć u napredovanju svojih istraživanja. Za vreme vladavine nacista, svaka nemačka žena imala je obavezu da rađa &scaron;to vi&scaron;e dece &ndash; najbolje plavokose i plavooke.Klauberg je, međutim, istraživao i metodu sterilizacije žena. To je bilo u skladu sa zloglasnom rasnom politikom NS, čiji je cilj bio istrebljenje Jevreja i Sinta i Roma i u narednim generacijama.Vi&scaron;nja Vasić/B92Au&scaron;vic - blokovi 10 i 11, u bloku 10 su vr&scaron;eni ginekolo&scaron;ki &quot;eksperimenti&quot;Pakao Bloka 101942. godine Klauberg &scaron;alje molbu Hajnhrihu Himleru, najmoćnijem čoveku u Nemačkoj posleAdolfa Hitlera &ndash; odgovornom za sprovođenje Holokausta. Ginekolog navodi da može da sprovede &quot;novu metodu neoperativne sterilizacije nepoželjnih žena&quot; i traži prostor; njegovo pismo je objavljeno u knjizi Rajmunda &Scaron;nabela &quot;Moć bez morala&quot; iz 1957. godine.Proleće 1943. godine: to se ostvaruje. Klauberg ne dobija svoj institut, ali dobija prostorije u Au&scaron;vicu - u Bloku 10 stvara svoju eksperimentalnu laboratoriju. Prve Jevrejke iz obližnjeg logora smrti Au&scaron;vic-Birkenau dovoze se ovamo. Po Klaubergovim rečima, zatvorenice su za njega bezlične, zanimaju ga samo njihovi stomaci. &quot;Ujutru, nakon &scaron;to smo bile izbrojane, na&scaron;i brojevi su se dozivali da siđemo dole. Stajale smo napolju u redu, a zatim smo jedna po jedna ulazile u sobu i ležale na crnom staklenom stolu, koji je služio i kao rentgenski sto. Dok je tečnost ubrizgavana u na&scaron;a tela, rentgentska ma&scaron;ina je radila, tako da je lekar mogao da vidi &scaron;ta radi sa tečno&scaron;ću, ali ta injekcija je stra&scaron;no pekla&quot;, prisećala se Rene Diring kasnije užasa koji je morala da pretrpi.Vi&scaron;nja Vasić/B92Nepodno&scaron;ljivi boloviNi ona, ni druge žene tada nisu znale &scaron;ta im se de&scaron;ava. Klauberg je sprovodio eksperimente koje je prethodno testirao na životinjama. Njegovi instrumenti nisu sterilni i koristi ih vi&scaron;e puta. Nema anestezije &ndash; samo ta injekcija. Ako kontrastna tečnost pokaže da su jajovodi prohodni, žene se posle nedelju ili dve vraćaju na sto. Tada ubrizgava otrovnu supstancu u donji deo stomaka koja treba da zalepi i o&scaron;teti zidove jajovoda. Ako ne uspe, procedura se ponavlja. &quot;Morala sam da ležim tri dana u stra&scaron;nim bolovima&quot;, priseća se svedokinja Rene Diring.Gnojne upale trbu&scaron;ne maramice, trovanje krvi, bolovi nalik porođajnim i stra&scaron;no pečenje &ndash; to su bile uobičajene posledice Klaubergovih eksperimenata. Žene su poku&scaron;avale da prigu&scaron;e vrisak, jer bi u suprotnom bile poslate u gasnu komoru u Birkenau.Shutterstock/KmpzzzKad &quot;ljudski razlozi&quot; izgube značajKako je moguće da lekar potpuno zanemari etiku i ljude tretira kao životinje? &quot;Medicinski i ljudski razlozi igraju sporednu ulogu u trenutku kada neko prihvati i veruje: Ovo vi&scaron;e nisu ljudi, ovo su niža bića&quot;, obja&scaron;njava za list Noje osnabriker cajtung istoričarka Andrea Lev iz Centra za studije Holokausta u Minhenu. Kod Klauberga je osim toga bila prisutna i &quot;beskrajna ambicija&quot;. &quot;Video je &scaron;ansu da iskoristi sistem za sopstvenu karijeru, slavu i čast. Sve je podredio tome.&quot;Himler je želeo da zna koliko vremena je potrebno da se sterili&scaron;e 1000 žena. Klaubergov odgovor: Ako bi jedan uvežbani lekar imao deset pomoćnika, verovatno bi mogao da sterili&scaron;e nekoliko stotina, ako ne i 1000, Jevrejki za jedan dan. Preteći proces u NemačkojDo toga ipak nije do&scaron;lo. 27. januara 1945. Crvena armija oslobađa Au&scaron;vic. Klauberg je pre toga pobegao u ženski koncentracioni logor Ravensbrik, gde je nastavio eksperimente. Kada su Sovjeti u aprilu stigli tamo, beži i odatle. Dva meseca kasnije je uhvaćen, uhap&scaron;en i osuđen u Moskvi na 25 godina zatvora.Ipak, pu&scaron;ten je na slobodu već 1955. i u zapisima Vrhovnog tužila&scaron;tva u Kilu stoji da ga je &quot;njegov rodni grad dočekao kao princa&quot;. Klauberg ponovo radi u Univerzitetskoj klinici u Kilu. Lekarska struka tada jo&scaron; nije denacifikovana, kolega iz Au&scaron;vica je bio dobrodo&scaron;ao.U novembru 1955. Centralni savet Jevreja podnosi prijavu protiv Klauberga; vi&scaron;e od 100 ljudi želi da svedoči protiv njega. On govori o &quot;kleveti&quot; i oseća se kao žrtva. Tvrdio je da je želeo da spasi žene u Bloku od smrti i da je njegova ustanova bila &quot;Institut za spasavanje života&quot;, kako stoji u spisima istrage.Karl Klauberg umire 9. avgusta 1957. godine pre nego &scaron;to je proces započet.1960. godine stigla pilulaPrema sačuvanim zapisima, lekar je sterilizovao 500 do 700 žena. Mnoge žrtve nastavile su da žive &ndash; traumirane i neplodne. Rene Diring je ipak doživela čudo: uprkos Klaubergovim intervencijama, dobila je kćerku.U avgustu 1960. u SAD se pojavljuje prvi hormonalni kontraceptivni medikament pod imenom &quot;Enovid&quot;. Klaubergova istraživanja su značajno doprinela razvoju ovog preparata. Kompanija &Scaron;ering, koja je finansirala Klaubergove eksperimente i kasnije postala deo farmaceutskog giganta Bajer, i dalje distribuira pilule za kontracepciju. &quot;Ova revolucionarna metoda planiranja porodice postala je ključni faktor emancipacije i prekretnica za dru&scaron;tvo&quot;, saop&scaron;tio je koncern na svojom internet-portalu.

Pilule za kontracepciju – zaostavština nacista iz Aušvica

2 Komentari