Bojanić: Srbi ne znaju ko je bila srpska učiteljica Stana Arnaut ali dobro znaju ko je bila Ana Frank

Nije nosila oružje, ali je svojim primerom branila ono najdragocenije &ndash; obraz, čast i du&scaron;u svog naroda. Danas, u vremenu relativizacije zločina i zaborava, važno je čuvati imena kao &scaron;to je Stana Arnaut. Ne zbog mržnje, već zbog istine.Zbog dece koja su stradala samo zato &scaron;to su bili Srbi. Zbog toga &scaron;to narod bez sećanja postaje lak plen novih ideologija mržnje. Sećanje na nju obavezuje. Njeno ime treba da stoji u udžbenicima, na spomenicima, u sećanju svakog srpskog doma.Jer ona nije samo žrtva &ndash; ona je svetionik u mraku zaborava. Njena žrtva ostaje večni primer &scaron;ta znači biti učiteljica, majka i svetosavka, ali i podsetnik da pored svake godine zaborava požute stranice istorije moraju biti ponovo čitane i preno&scaron;ene.Neverovatno je da danas veliki broj Srba ne zna ko je bila Stana (Luke) Arnaut&hellip; ali zato znamo ko je bila Ana Frank i Hilda Dajč.Da imamo razvijenu rodoljubivu svest danas bi imali bar igrani film o Stani Arnaut.Mi moramo na&scaron;u istoriju da gradimo na ličnim primerima srpskog stradala&scaron;tva koje je ogromno, samo u 20.veku mi smo izgubili preko tri miliona Srba, samo zato &scaron;to smo Srbi i pravoslavci.A o tome vrlo malo znamo, skoro ni&scaron;ta&hellip; na&scaron;i udžbenici vrlo malo obrađuju tu temu Srpskog stradala&scaron;tva i patnje u 20. veku, nemamo ni poglavlje u udžbenicima istorije.Tu je i na&scaron;a tragedija. Zato nam i deca idu po podr&scaron;ku kod Picule, Zagreb, Strazbur i Brisel&hellip; oni po meni nisu krivi, niko im nije preneo istinu da smo tri puta stradali od tih Hrvata i na koji način&hellip; a uvek smo im pružali bratsku ruku kroz suludo ,&quot;bratstvo i jedinstvo&quot; i posle krvavog pira nad nama Srbima i u Prvom i Drugom svetskom ratu, a proces su zavr&scaron;ili ,&quot;Olujom&quot; 1995.To i sada radimo, iste gre&scaron;ke pravimo&hellip; na&scaron;a omladina/deca, juče na tridesetogodi&scaron;njicu od progona nisu hteli ni da spomenu i obeleže ,&quot;Oluju&quot; zadnji progon Srba sa vekivnih ognji&scaron;ta da ne bi uvredili sopstvenog dželata i,&quot;brata2, verovatno da ne bi produbljuvali tu krizu.Ali, zaboravljamo da istina leči sve rane i da istorija mora da se zna da nam se isto ponovilo ne bi, a ne da se svetimo.Zato na drugoj strani imamo omladinu (preko 500000) koji u glas (na Tompsonovom koncertu) kao jedan pevaju ,&quot;Za dom spremni&quot; i ,&quot;Jasenovac i Gradi&scaron;ka stara to je kuća Maksovih mesara&quot;, oni imaju svoj jasan cilj i znaju da su državu stvorili na mržnji, pokatoličavanju, unijaćenju i ubijanju Srba, oni se time pinose&hellip; ali, to je njihov izbor, i tu ne trebamo da se čudimo, već da gledamo da nam se isto zlo po četvrti put ne ponovi.Da se vratimo na &scaron;kole i obrazovni sistemDanas se u na&scaron;im &scaron;kolama obrađuje (&scaron;to nije sporno) jevrejka Hilda Dajč, koja je bila u logoru Sajmi&scaron;te (oti&scaron;la kao medicinska sestra da pomogne logora&scaron;ima a zavr&scaron;ila verovatno u gasnom kamionu/du&scaron;egupki) gde je napisala četiri pisma u kome se u jednom obraća srpkinjama van žice&hellip; deca to dok čitaju nemaju osećaj da je u logorima bilo preko 90 posto Srba&hellip; već osećaj kako su stradali Jevreji.Na&scaron;i učenici obrađuju i Dnevnik Ane Frank (jevrejska devojčica od 13.god) i druga dela jevrejskih autora koja svakako svedoče o ogromnoj tragediji jevrejskog naroda koja nije sporna, ali mi nismo Jevreji, već Srbi koji moramo da se baziramo na stradala&scaron;tvo na&scaron;eg Srpskog naroda ali, naravno da znamo i o stradanju Jevreja i Roma koji su bili na&scaron;i sugrađani&hellip;. mi na&scaron;u istoriju moramo da usmerimo kroz priče na&scaron;ih srpskih porodica koje su stradale i na&scaron;im sudbinama.Mi se danas vi&scaron;e fokusiramo na jevrejski Holokaust i jevrejske žrtve nego na na&scaron;e srpske, a veliki broj sličnih sudbina imamo i u na&scaron;im primerima&hellip; ali to ovde nekome nije interesantno, pogotovo eliti koj sastavlja i pi&scaron;e udžbenike.Eto, mi danas imamo Daru iz Jasenovca i deka Milorada Ćebića&hellip; i bezbroj priča i intervjua koji takođe mogu da budu deo udžbenika istorije i srpskog jezika i da tako gradimo empatiju kod na&scaron;ih učenika.Ko je bila Stana (Arnaut) Arnautović, o kojoj nema reči u srpskim udžbenicima iz istorije?U vihoru Drugog svetskog rata, stradanje Srba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj dobilo je obrise stravičnog genocida bez presedana u ovom delu Evrope. Među najtragičnijim simbolima tog vremena bili su pored dece, žena i staraca i učitelji &ndash; čuvari znanja, duha i nade &ndash; koji su među prvima postali meta usta&scaron;ke mržnje i zla. Jedna od tih mučenica bila je učiteljica Stana (Arnaut) Arnautović, čije ime danas živi u senci kolektivnog stradanja, ali zaslužuje da bude zapamćeno, a danas je u pra&scaron;ini&hellip; o njoj se vrlo malo zna.Stravičan masakr u Prebilovcima su izvr&scaron;ile usta&scaron;e između 6. i 11. avgusta 1941. pod komandom Ivana Jovanovića zvanog Crni, nad 826 od ukupno 994 Srba sela Prebilovci, uglavnom žena, dece i staraca.U tom stravičnom masakru nad srpskim narodom stradala je i učiteljica Stana Arnautović&hellip; pitam se za&scaron;to ona nikome nije bila inspiracija za film, dokumentarac ili za udžbenike istorije, priča jeste surova, ali i to mora da se zna, da nam se slično ne bi ponovilo.Njen poziv učitelja značio je da ostane uz decu, da ih uči, brani i te&scaron;i u tim zlim vremenima usta&scaron;kog krvavog pira. Ali i u vremenu kad je ,&quot;biti Srbin&quot; značilo biti označen za smrt, ni deca ni učitelji nisu bili po&scaron;teđeni. Usta&scaron;e su u svojoj rasističkoj i antisrpskoj ideologiji tretirale čak i srpsku decu kao ,&quot;neprijatelje države&quot;.Ime Stane (Luke) Arnaut nije u udžbenicima. O njoj se ne uči, i njeno stradanje je &ndash; kao i stradanje hiljada Srba &ndash; potisnuto. Ona je bila vi&scaron;e od prosvetnog radnika &ndash; bila je majka, za&scaron;titnica, i mučenica.Učiteljica Stana (Luke) Arnautović rođena je u Metkovićima 1909. godine, a stradala u Prebilovcima 5. avgusta 1941. godine. Imala je samo 32 godine kada je brutalno, prvo mučena, a onda i zaklana ispred &scaron;kole u kojoj je radila kao učiteljica.U istoriji srpskog stradanja, ime Stane Arnaut ostaje kao simbol mučeni&scaron;tva, časti i ljubavi prema deci. Bila je učiteljica u Prebilovcima, srpskom selu u Hercegovini, koje je avgusta 1941. godine izbrisano sa lica zemlje od strane hrvatskog-usta&scaron;kog režima Nezavisne Države Hrvatske.Stana je znala &scaron;ta dolazi. Zločini su se već de&scaron;avali u okolnim selima. Imala je priliku da pobegne. Nije. Odabrala je da ostane sa svojim đacima.Kada su usta&scaron;e upale u selo, svi me&scaron;tani su pohap&scaron;eni i zatvoreni u &scaron;kolsku učionicu &mdash; istu onu u kojoj je Stana generacije dece učila pismenosti, po&scaron;tenju i ljubavi prema rodu. U toj istoj učionici, ona je mučena, silovana pred decom, ponižena i na kraju zaklana pred svojim učenicima. Zaklana je ispred &scaron;kole a njeno telo je bačeno u obližnju ba&scaron;tu (Ždrakanovića), unakaženo telo svoje učiteljice kasnije su prona&scaron;li mje&scaron;tani i sahranili u mesno groblje. Tada je vi&scaron;e od 800 žena i dece iz Prebilovaca bačeno živo u jamu Golubink.O tome najbolje svedoči nemački general Alesandr Luzan, svedok tog svirepog pira, on pi&scaron;e da je zločin bio toliko stravičan da je Benitu Musoliniju Dučeu poslao pismo u kom se zgražava na događaje koje je video u Prebilovcima. U tom pismu spominje i sudbinu učiteljice Stane Arnaut (evo dela tog pisma):&quot;U velikoj &scaron;kolskoj učionici zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 njenih učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina! Zločin je neumesna i naivna reč. To je prevazilazilo svako ludilo! Mnogima su odsekli glave i poređali ih po đačkim klupama. Iz rasporenih utroba usta&scaron;e su izvukle creva i, kao novogodi&scaron;nje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesno&scaron;ljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načetu vreću soli u ćo&scaron;ku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove! I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečje krkljanje. Po&scaron;aljem dvojicu vojnika da vide &scaron;ta je. Izneli su jednog đaka, jo&scaron; je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom!Svojim kolima odvezem to jadno dete u na&scaron;u vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji. Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srpkinju (ime joj je Stana Arnaut) i onda je pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme pevao je silom dovedeni orkestar cigana i udarao u tambure! Na večnu sramotu na&scaron;e, rimske crkve i jedan Božiji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao! Dečak koga smo spasili brzo se oporavio. I čim je rana zarasla, na&scaron;om nepažnjom pobegao je iz bolnice i oti&scaron;ao u svoje selo, da traži rodbinu. Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; na&scaron;li su ga na pragu kuće zaklanog! Od hiljadu i ne&scaron;to du&scaron;a u selu vi&scaron;e nema nikoga! Istoga dana, to smo otkrili kasnije, kad je izvr&scaron;en zločin u &scaron;koli, usta&scaron;e su pohvatale jo&scaron; 800 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili. Spasilo se samo oko 300 mu&scaron;karaca.Jedino je njima uspelo da probiju usta&scaron;ki obruč oko sela i da pobegnu u planinu! Tih 300 preživelih jače je od najelitnije Pavelićeve divizije. Sve &scaron;to su imali da izgube oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuće, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobođeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u stra&scaron;noj osveti njih je, u neku ruku i stid &scaron;to su preživeli! A takvih sela, kao &scaron;to su Prebilovci, puna je Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija. Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su u tim krajevima zagađeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4.000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio! Na savest Italije i na&scaron;e kulture pa&scaron;će neizbrisiva mrlja, ako se, dok je vreme, ne distanciramo od usta&scaron;a i ne sprečimo da se nama pripi&scaron;e da podržavamo bezumlje!&quot;Stana simbol časti u vremenu zlaStana Arnaut nije bila samo učiteljica. Bila je majka, za&scaron;titnica, i svedok vere i odanosti u vremenu zla. Nije nosila oružje, ali je svojim primerom branila ono najdragocenije &ndash; obraz, čast i du&scaron;u svog naroda.Danas, u vremenu relativizacije zločina i zaborava, važno je čuvati imena kao &scaron;to je Stana Arnaut. Ne zbog mržnje, već zbog istine. Zbog dece koja su stradala samo zato &scaron;to su bili Srbi. Zbog toga &scaron;to narod bez sećanja postaje lak plen novih ideologija mržnje.Sećanje na nju obavezuje. Njeno ime treba da stoji u udžbenicima, na spomenicima, u sećanju svakog srpskog doma. Jer ona nije samo žrtva &ndash; ona je svetionik u mraku zaborava.Njena žrtva ostaje večni primer &scaron;ta znači biti učiteljica, majka i svetosavka, ali i podsetnik da pored svake godine zaborava požute stranice istorije moraju biti ponovo čitane i preno&scaron;ene.Večna slava Stani Arnautović i dečici Prebilovaca.Srpska pravoslavna crkva je 6. avgusta 2015. godine žrtve iz Prebilovaca kanonizovala kao Svete mučenike prebilovačke.Danas ulaz u Kulturni i duhovni centar ,&quot;Sveti kralj Milutin&quot; krasi bista učiteljice Stane Arnaut. Bistu koja je poklon selu od Udruženja novinara iz Novog Sada uradio je dr Vladimir T. Jokanović.U jednom broju publicističkih radova o Prebilovcima prezime učiteljice Stane Arnaut spominje se pogre&scaron;no, Arnautović, umjesto Arnaut.I dalje nemamo ni jedan spomenik u Srbiji ili bistu Stane Arnaut, koja bi mnogo zla i patnje nad Srpskim narodom svedočila. Nadam se da će se moćni setiti i tu gre&scaron;ku i nemar ispraviti.Moramo neke stvari iz korena da menjamo, mislim da je za to do&scaron;lo pravo vremePo nas je pogubno i to &scaron;to sve na&scaron;e žrtve vodimo pod jevrejski holokaust, mi nemamo naziv za na&scaron;e žrtve kao Jevreji i Romi, nemamo ni mauzolej za na&scaron;e stradale, kao &scaron;to imaju Jevreji (Jad Va&scaron;em).Dok sve to ne promenimo i izmenimo i dok se ne fokusiramo na na&scaron;e žrtve, i da se otrgnemo od paranoje da ne uvredimo sopstvenog ,&quot;dželata&quot; istinom i da to gledamo kroz komunističku viziju suludog ,&quot;bratstva i jedinstva&quot;, nema boljitka za nas. Hrvati imaju svoj jasan pravac i viziju na koji mi ne možemo da utičemo.Mi Srbi trebamo da se fokusiramo na na&scaron;e srpske interese i istinu da iznosimo i svet upoznamo sa na&scaron;om patnjom i stradala&scaron;tvom (isto onako kako to rade Jevreji) i vaspitavamo svoju decu u rodoljubivom i Svetosavskom pravcu, da znaju svoju istoriju i da pra&scaron;taju ali nikada da ne zaborave svoje ,&quot;dželate&quot; i kakvo zlo su nam naneli, da nam se isto zlo ne ponovi i četvrti put&hellip; a stradalo nas je preko tri miliona samo u 20. veku.Nama vi&scaron;e ratovi nisu potrebni, već nacionalni okvir, rodoljublje, trezvena svest, znanje, istina i fokus na sopstveni srpski interes, bez sagledavanja da nam se istinom ne uvredi &quot;dželat&quot; i bez sagledavanja tuđih interesa kroz razne projekte&hellip; a to je Svetosavski put (koji je trenutno u pra&scaron;ini) i ljubav prema otadžbini.Živela Srbija i nikad vi&scaron;e Jugoslavija.

Bojanić: Srbi ne znaju ko je bila srpska učiteljica Stana Arnaut ali dobro znaju ko je bila Ana Frank

7 Komentari