Nova studija otkriva: Stevija bi mogla da se koristi kao lek protiv raka?

Studija je objavljena u časopisu International Journal of Molecular Sciences, ali su dosada&scaron;nja ispitivanja urađena samo na laboratorijskim uzorcima.Stevija je poznata kao prirodni zaslađivač bez kalorija, ali su istraživači sa Univerziteta u Hiro&scaron;imi otkrili da ona krije daleko važnije potencijale. Stevija fermentisana sojem bakterije iz listova banane, pokazala je izuzetno antikancerogeno dejstvo na ćelije raka pankreasa &ndash; jednog od najagresivnijih i najsmrtonosnijih tumora dana&scaron;njice.Ovo otkriće otvara mogućnost razvoja takozvanih probiotičkih terapija za rak.Nije reč o neosnovanoj alternativnoj mediciniNa prvi pogled, termin probiotička terapija može zvučati kao deo sveta nepotvrđene alternativne medicine, ali je u pitanju naučno utemeljen pristup koji koristi žive mikroorganizme, najče&scaron;će laktobacile i bifidobakterije, da utiču na biolo&scaron;ke procese u organizmu &ndash; od regulacije imunog odgovora do smanjenja upala i, sve če&scaron;će, ciljanog delovanja na tumorske ćelije.U ovom japanskom istraživanju, bakterije iz banana kori&scaron;ćene su da se iz stevije dobije novi spoj sa antikancerogenim svojstvima. Probiotičke kulture ne deluju same kao lek, već služe kao biolo&scaron;ki alat za stvaranje moćnijih molekula koje organizam inače ne bi proizveo. Ovaj pristup, poznat kao mikrobna biotransformacija, otvara vrata razvoju potpuno novih terapija.Rak pankreasa &ndash; te&scaron;ko ga je otkriti i jo&scaron; teže lečitiSa petogodi&scaron;njom stopom preživljavanja manjom od 10%, rak pankreasa spada među najsmrtonosnije vrste karcinoma. Te&scaron;ko se otkriva u ranim fazama, brzo se &scaron;iri i često ne reaguje na uobičajene metode lečenja poput hemioterapije, radioterapije ili hirurgije. Zato naučnici &scaron;irom sveta traže nove terapijske opcije.Fermentacija &ndash; ključ oslobađanja lekovitih spojevaIstraživački tim predvođen prof. Masanorijem Sugiyamom i prof. Narandalaijem Danshiitsoodolom pokazao je da fermentacijom ekstrakta stevije pomoću sojeva Lactobacillus plantarum SN13T drastično menja njegov hemijski sastav. Nastaje novi spoj &ndash; metilni ester klorogenične kiseline (CAME) &ndash; koji snažno deluje toksično na ćelije raka pankreasa (linija PANC-1), a pritom ne &scaron;teti zdravim ćelijama bubrega (HEK-293).Bubrezi su naročito osetljivi na toksičnost lekova, posebno hemioterapijskih. Mnoge citotoksične terapije (kao &scaron;to je cisplatin) izazivaju o&scaron;tećenja bubrega, zbog čega se u pretkliničkim studijama često testira &scaron;tetnost na ćelijama bubrega.Ćelije bubrega HEK-293 su standardna linija ljudskih embrionalnih bubrežnih ćelija i koriste se kao model za normalne, netumorske ćelije. Njihova otpornost u testiranju znači da bi potencijalna terapija mogla ciljati tumor bez ozbiljnih nuspojava po zdrava tkiva.CAME, nastao mikrobiolo&scaron;kom transformacijom, mnogo je efikasniji od nefermentisane stevije, pa čak i od same klorogenične kiseline od koje potiče. Ključnu ulogu u ovom procesu imaju enzimi koje proizvode specifične bakterije iz banana.Rezultati eksperimenataU kontrolisanim laboratorijskim uslovima naučnici su uporedili dejstvo fermentisanog i nefermentisanog ekstrakta stevije. Pokazalo se da fermentisani ekstrakt (FSLE) mnogo bolje uni&scaron;tava ćelije raka pankreasa, a istovremeno ne nanosi &scaron;tetu zdravim ćelijama, čak ni u visokim koncentracijama.Pored toga &scaron;to stimuli&scaron;e apoptozu &ndash; prirodni mehanizam ćelijske smrti &ndash; CAME ima potencijal da selektivno cilja tumorske ćelije, &scaron;to je veoma važno za razvoj sigurnih antikancerogenih terapija.Za&scaron;to terapija deluje selektivno?Postoji nekoliko razloga za&scaron;to neki antikancerogeni spojevi ciljaju tumorske, a ne zdrave ćelije.Glavni razlog leži u razlikama metabolizma između tumorskih i zdravih ćelija. Tumorske ćelije imaju ubrzan metabolizam i veću potrebu za energijom, zbog čega su osetljivije na spojeve koji izazivaju stres u mitohondrijama i naru&scaron;avaju ravnotežu oksidanasa i antioksidanasa.CAME verovatno izaziva oksidativni stres ili poremećaj u signalnim putevima koji su posebno aktivirani u tumorskim ćelijama.Takođe, receptori i enzimi koji prepoznaju ili razlažu spoj mogu biti vi&scaron;e izraženi u tumorskim ćelijama, pa one apsorbuju vi&scaron;e aktivne supstance nego zdrave ćelije. Time se delovanje selektivno usmerava na tumor.Na kraju, apoptoza, odnosno programirana ćelijska smrt, strože je regulisana u zdravim ćelijama, dok su tumorski ćelije bliže pragu aktivacije ovog mehanizma, pa lak&scaron;e ulaze u apoptozu pod stresom kao &scaron;to je CAME.Dalji koraciSledeći korak istraživanja je sprovođenje testova na životinjskim modelima, kako bi se potvrdila efikasnost, bezbednost i optimalne doze CAME-a u stvarnim biolo&scaron;kim uslovima.Profesor Danshiitsoodol ističe da ovo istraživanje ne samo da produbljuje razumevanje mikrobne biotransformacije biljnih ekstrakata, već i postavlja temelje za kori&scaron;ćenje probiotika kao prirodnih antitumorskih sredstava.Gastroenterolog dr Božo Radić napominje da fermentacija kao način stvaranja novih ili jačih bioaktivnih spojeva nije nov pristup, već je sve če&scaron;ća praksa u industriji dodataka ishrani i kozmetici.&quot;Cilj je izbeći iscrpljivanje prirodnih resursa, omogućiti &#39;zelenu&#39; proizvodnju i industrijsku održivost. Zato je veoma interesantno da su autori ovaj princip primenili na ćelijama raka pankreasa &ndash; jednom od najotpornijih karcinoma &ndash; i dobili vrlo selektivan antikancerogeni efekat spoja nastalog mikrobnom fermentacijom. Naravno, put od ovakvog in vitro modela do gotovog leka je dug, neizvestan i skup, ali ovo je elegantan primer kako se usmerenom fermentacijom mogu generisati funkcionalne molekule sa potencijalom za preciznu buduću terapijsku primenu u medicini&quot;, obja&scaron;njava Radić.

Nova studija otkriva: Stevija bi mogla da se koristi kao lek protiv raka?

3 Komentari