Svetu preti "oluja veka" – sve stvari se kreću u pogrešnom smeru

Evropa je doživela jednu od najjačih serija toplotnih talasa u junu i julu, sa dnevnim temperaturama prelazećim 40&deg;C. Istraživanja su pokazala da su klimatske promene najmanje utrostručile broj smrtnih slučajeva tokom toplotnog talasa krajem juna, sa 1.500 dodatnih smrtnih slučajeva u 12 gradova.Pro&scaron;le godine, Evropa je doživela najrasprostranjenije poplave od 2013. godine, sa vi&scaron;e od 335 smrtnih slučajeva i 18 milijardi evra &scaron;tete.Fenomen hidroklimatskih udara postaje sve če&scaron;ći &ndash; naizmenične faze su&scaron;e i oluja izazivaju destabilizaciju životne sredine i povećanje rizika od požara.Jaki toplotni talasi postaju sve če&scaron;ći i duže traju, a granice godi&scaron;njih doba sve fluidnije. Iznadprosečne temperature leti su često bile prekidane iznenadnim olujama, pa je krajem juna i jula bilo jakih grmljavina praćenih gradom većim od 5 cm u prečniku. Sličan trend je nastavljen i ove godine.Veći deo Evrope doživeo je jak toplotni talas, a u mnogim zemljama zabeleženi su temperaturni rekordi.Na sada&scaron;njim nivoima emisije ugljen-dioksida, Zemlja bi mogla biti osuđena da pređe simboličnu granicu zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa za samo tri godine. To je o&scaron;tro upozorenje vi&scaron;e od 60 vodećih svetskih klimatologa u njihovoj najnovijoj proceni stanja globalnog zagrevanja. Skoro 200 zemalja složilo se da poku&scaron;a da ograniči porast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa s kraja 19. veka, u okviru značajnog sporazuma postignutog 2015. godine, čiji je cilj bio da se izbegnu neki od najgorih uticaja klimatskih promena. Ali zemlje su nastavile da sagorevaju rekordne količine uglja, nafte i gasa, kao i da seku &scaron;ume, dovodeći ovaj važan međunarodni cilj u opasnost, javlja Bi-Bi-Si.&quot;Sve stvari se kreću u pogre&scaron;nom smeru. Do sada smo svedoci nekih neviđenih promena, kao &scaron;to su globalno zagrevanje i porast nivoa mora&quot;, rekao je glavni autor studije, prof. Pirs Forster, direktor Pristli centra za klimatsku budućnost na Univerzitetu u Lidsu.Početkom 2020. godine, naučnici su procenili da čovečanstvo može da emituje samo 500 milijardi tona vi&scaron;e ugljen-dioksida (CO2), gasa koji je najodgovorniji za zagrevanje planete, sa 50% &scaron;anse da se zagrevanje zadrži na 1,5 stepeni Celzijusa. Ali do početka 2025. godine, ovaj takozvani &quot;ugljenični budžet&quot; se smanjio na 130 milijardi tona, otkrila je nova studija. Ako globalne emisije CO2 ostanu na trenutnim nivoima od oko 40 milijardi tona godi&scaron;nje, količina od 130 milijardi tona daje svetu oko tri godine dok se taj ugljenični budžet ne iscrpi. Trenutna stopa zagrevanja je oko 0,27 stepeni po deceniji, &scaron;to je mnogo brže od bilo kojih podataka poznatih iz geolo&scaron;kih zapisa. A ako emisije ostanu ovako visoke, planeta je na dobrom putu da dostigne povećanje temperature od 1,5 &deg;C već oko 2030. godine.Nedavno povećanje je uglavnom posledica emisije gasova staklene ba&scaron;te, ali je i smanjenje efekta hlađenja sitnih čestica nazvanih aerosoli takođe odigralo ulogu. Ova dodatna energija mora negde da ode, pa deo nje ide na zagrevanje kopna, povećanje temperature vazduha i globalno topljenje glečera, ali oko 90 procenata vi&scaron;ka toplote apsorbuju okeani. Sve ovo ne samo da znači poremećaj kada je u pitanju morski život, već utiče i na porast nivoa mora. Zato toplije okeanske vode zauzimaju vi&scaron;e prostora, zajedno sa dodatnom vodom koju topljenje glečera &quot;dodaje&quot; morima.Smanjenje emisije CO2 važnije nego ikadStopa porasta globalnog nivoa mora udvostručila se od 1990-ih, povećavajući rizik od poplava za milione ljudi koji žive u priobalnim područjima &scaron;irom sveta. I iako sve ovo stvara prilično sumornu sliku, autori kažu da primećuju da se stopa povećanja emisije ugljen-dioksida usporava sa uvođenjem čistih tehnologija. Oni tvrde da je &quot;brzo i odlučno&quot; smanjenje emisija važnije nego ikad.Međutim, treba napomenuti da svako dodatno zagrevanje povećava ozbiljnost brojnih vremenskih ekstrema, kao &scaron;to su topljenje leda i porast nivoa mora. Važno je napomenuti da bi smanjenje emisija tokom naredne decenije moglo kritično promeniti stopu zagrevanja, smatraju stručnjaci.Najmoćnije severoistočne oluje &ndash; razorne i često smrtonosne meteorolo&scaron;ke pojave koje pogađaju istočnu obalu Sjedinjenih Država, donoseći sa sobom obilne ki&scaron;e, snežne nanose i poplave koje često parali&scaron;u urbana područja &ndash; dodatno su pojačane efektima klimatskih promena, otkriva nedavno objavljena studija.Prema izve&scaron;taju Si-En-En-a, ove oluje, koje se obično javljaju između septembra i aprila, uzrokovane su temperaturnim kontrastom između hladnih arktičkih vazdu&scaron;nih masa sa severa i toplijih, vlažnih struja iz Atlantskog okeana.Tzv. &quot;Oluja veka&quot; iz marta 1993. godine ostaje upamćena kao jedna od najrazornijih i najskupljih u istoriji merenja.Uraganski vetrovi od preko 160 km/h doneli su i do 150 cm snega na nekim mestima, odnev&scaron;i vi&scaron;e od 200 života.&quot;Snežni Armagedon&quot; iz 2010. godine zatrpao je delove Pensilvanije, Merilenda, Virdžinije i Zapadne Virdžinije sa vi&scaron;e od 30 centimetara snega, usmrtiv&scaron;i 41 osobu i ostaviv&scaron;i stotine hiljada domaćinstava bez struje.Sledeća &quot;oluja veka&quot; mogla bi biti jo&scaron; jača, pi&scaron;e CNN, pozivajući se na nova istraživanja.

Svetu preti "oluja veka" – sve stvari se kreću u pogrešnom smeru

7 Komentari