Evropa ima plan, a on je u Crnom moru

Evropska komisija želi da poveća uticaj EU u strate&scaron;ki važnom crnomorskom regionu i da se bližom saradnjom s Ukrajinom, Moldavijom, Gruzijom, Turskom, Azerbejdžanom i Jermenijom suprotstavi ruskom uticaju.&quot;U kontekstu ruskih kr&scaron;enja vazdu&scaron;nog prostora, napada na luke i brodske rute... u centru toga je pobolj&scaron;anje bezbednosti u regionu&quot;, rekla je nedavno u Briselu visoka predstavnica Unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, predstavljajući novu strategiju za taj region.Na Crno more izlazi sedam zemalja, među kojima su i dve članice Evropske unije, Bugarska i Rumunija. Tu su i kandidatkinje za pristup Uniji &ndash; Gruzija, Turska i Ukrajina. Moldavija, jo&scaron; jedna država koja teži članstvu u EU, takođe ima pristup preko reke Dunav.Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. Crno more je bilo i popri&scaron;te borbi i mesto ruskih blokada ukrajinskog izvoza žitarica.U poslednje vreme, kako je rekla Kalas, EU je sve vi&scaron;e zabrinuta zbog mogućih ruskih napada na kritičnu podmorsku infrastrukturu, kao &scaron;to su kablovi za internet i komunikacije, kao i zbog tzv. &bdquo;flote u senci&quot;, odnosno tankera pomoću kojih Rusija zaobilazi sankcije EU na izvoz nafte.&Scaron;ta predlaže EU?Generalno, plan Evropske unije podrazumeva dalje jačanje saradnje u trgovini, energetici i saobraćaju. Najkonkretniji aspekt novog predloga jeste osnivanje &quot;centra sredi&scaron;ta za pomorsku bezbednost&quot; s ciljem pobolj&scaron;anja &quot;svesti o situaciji i razmene informacija o Crnom moru, monitoringa u realnom vremenu iz svemira do morskog dna i ranog upozoravanja na potencijalne pretnje i zlonamerne aktivnosti&quot;, navodi se u tom strate&scaron;kom dokumentu.Kalas je rekla da bi to moglo da pomogne i u praćenju mogućeg budućeg primirja između Rusije i Ukrajine. Drugi cilj je podržati izgradnju regionalne saobraćajne infrastrukture, delom i &bdquo;da bi se pobolj&scaron;ala mobilnost vojske, odnosno da bi jedinice i oprema mogli da budu tamo gde su potrebni, onda kada su potrebni&quot;, rekla Kalas.Nije međutim jasno gde bi se taj centar nalazio i koje bi zemlje u to bile uključene. Nije jasno ni to koja finansijska sredstva bi mu bila dodeljena.Kako bi mogle da reaguju zemlje Crnog mora?Iako većina zemalja koje izlaze na Crno more &ndash; osim Rusije &ndash; sarađuju s EU, neke su vi&scaron;e, a neke manje usklađene s agendom 27 zemalja-članica Unije.Vlade Ukrajine i Moldavije teže pridruživanju Uniji. Gruzija i Turska takođe su zemlje-kandidatkinje za članstvo u EU, iako su njihove kandidature za pridruživanje trenutno zamrznute. Jermenija se poslednjih godina približila EU, dok Azerbejdžan ima složen odnos s Rusijom i EU.Turska je blizak partner EU i članica je NATO, ali kao snažan regionalni igrač, ima i sopstvene interese koje uzima u obzir.Poput Rusije, i Turska ima interes da SAD i druge zemlje NATO drži van crnomorskog regiona, podseća &Scaron;tefan Majster iz nemačkog trusta mozgova Savet za spoljne odnose (DGAP). Ankara &scaron;titi samu sebe, ispunjava svoje obaveze prema NATO, dok istovremeno poku&scaron;ava da ne provocira Moskvu, kaže Majster.Ankara &bdquo;Rusiju vidi kao bezbednosnu pretnju, podržava Ukrajinu u ratu i ne slaže se s ruskom aneksijom Krima. Ali, ona ima i koristi od zapadnih sankcija, jo&scaron; uvek kupuje ruske resurse i profitira od trgovine s Ukrajinom&quot;, kaže nemački stručnjak.Odnos EU s crnomorskim regionom se promenioEvropska unija je prvi put počela da pokazuje intenzivnije interesovanje za crnomorski region kojim su tradicionalno dominirale Rusija i Turska, nakon &scaron;to su se Bugarska i Rumunija 2007. pridružile Uniji. I pritom nije jedina: Kina je takođe povećala svoj uticaj. Pro&scaron;le godine gruzijska vlada dodelila je na tenderu pravo na izgradnju luke u Anakliji kineskom konglomeratu, u kojem su inače i subjekti koji su pod američkim sankcijama.&quot;Pre deset godina, angažman EU bio je manje strate&scaron;ki, a kineski uticaj manji&quot;, kaže Tinatin Akvledijani, iz briselskog trusta mozgova Centar za evropske političke studije. &quot;Danas bi neuspeh u produbljivanju veza tamo imao stvarnu cenu po bezbednost i ekonomsku težinu Evrope&quot;, ocenila je ona za DW.Prema Majsterovim rečima, Crno more je sada &quot;u centru evropske bezbednosti i ključno je za povezivanje s drugim regionima poput Južnog Kavkaza, Kaspijskog jezera, Srednje Azije i Bliskog istoka&quot;.Majster kaže da je dobro &scaron;to EU želi da preuzme aktivniju ulogu u Crnom moru kroz formiranje nadzornog bezbednosnog centra. Ali, mnogo toga je, kaže, jo&scaron; uvek nejasno.

Evropa ima plan, a on je u Crnom moru

4 Komentari