Tamni oblaci nad planetom: "Ovako nešto nismo videli od 1946. godine"; Najgore tek dolazi?

Pro&scaron;le godine su ratni sukobi većeg ili manjeg intenziteta zabeleženi u najmanje 50 zemalja, a stručnjaci prognoziraju da će se trend verovatno nastaviti tokom 2025. i kasnije.U 50 zemalja je pro&scaron;le godine zabeleženo najmanje 56 aktivnih sukoba. Takvo ne&scaron;to nije viđeno od 1946. godine. Prema sajtu Our world in data, oružanih sukoba u raznim oblicima je 2023. bilo čak 176. &quot;Nivo nasilja koje se trenutno de&scaron;ava u svetu je među najvi&scaron;ima jo&scaron; od Drugog svetskog rata&quot;, rekla je Klionad Rejli, osnivačica i direktorka ACLED&ndash;a, organizacije koja prati i locira svetske sukobe.&quot;Vi&scaron;e organizovanog nasilja se de&scaron;ava na vi&scaron;e mesta, &scaron;to navodi na pomisao da smo sada u nasilnijem vremenu nego ikada od Drugog svetskog rata&quot;, rekla je Rejli. Stručnjaci procenjuju da je barem jedna od &scaron;est osoba izložena nekom nivou sukoba.Ovaj sukob nije samo ra&scaron;iren na većem području, smrtonosniji je i složeniji, pokazuje analiza podataka &quot;Telegrapha&quot; na osnovu podataka ACLED&ndash;a i Uppsala Conflict Data Programa.Naime, između 2010. i 2019. godine, broj smrtnih slučajeva kao posledica oružanih sukoba na globalnom nivou iznosio je ne&scaron;to vi&scaron;e od 953.000. Između 2020. i kraja 2024. godine &ndash; za samo četiri godine taj je broj već sasvim sigurno prema&scaron;en.Povećanje se u velikoj meri može pripisati izbijanju tri velika sukoba &ndash; vojnom udaru u Mjanmaru 2021. godine, ruskoj invaziji na Ukrajinu 2022. godine i ratu Izraela i Hamasa koji je započeo 2023. godine.U novijoj istoriji, globalni broj mrtvih prema&scaron;io je 200.000 samo u trenutku kada je na vrhuncu bio genocid u Ruandi 1994. godine. Tada je u jednoj godini ubijeno 800.000 ljudi. Broj smrtnih slučajeva neznatno je pao 2023. godine, &scaron;to se uglavnom može pripisati kraju sukoba u etiopskoj regiji Tigraj, koja je činila 60 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa borbama 2021. i 2022. godine.Prema analizi The Telegrapha, broj smrtnih slučajeva uzrokovanih sukobima 2024. godine bio je ravnomerno raspoređen. Nijedna regija nije dominirala.Smrti uzrokovane sukobima u Evropi &ndash; uglavnom zahvaljujući ratu u Ukrajini &ndash; činile su 33 odsto ukupnog broja. Žrtve u oružanim sukobima u Africi činile su 27 odsto, a ratovi na Bliskom istoku, uključujući rat u Gazi, kao i sudanski građanski rat, činili su 19 odsto. Prema ACLED&ndash;u, jezivu titulu 2najopasnijeg i najnasilnijeg mesta na svetu2 u 2024. godini ponela je Gaza.Ipak, Bliski istok je bio jo&scaron; smrtonosnije mesto za život između 2014. i 2019. godine, tokom vrhunca sirijskog građanskog rata.Broj mrtvih je važan pokazatelj u razumevanju ozbiljnosti sukoba, ali on ne daje celovitu priču.Rejli navodi da ACLED&ndash;ova analiza podataka uključuje i druge faktore, poput disperzije sukoba, uticaja na civile i fragmentacije, a sve to može uticati na ozbiljnost krize.Na primer, dok je Ukrajina zabeležila najvi&scaron;e smrtnih slučajeva &ndash; vi&scaron;e od 67.000 u 2024. godini &ndash; bila je rangirana na 14. mestu na ACLED&ndash;ovom indeksu.&quot;To nije fragmentirani rat. Vrlo malo klasičnih međudržavnih ratova je fragmentirano&quot;, rekla je Rejli govoreći o broju aktera uključenih u sukob. Međutim, u drugim sukobima, kao &scaron;to je onaj u Mjanmaru, koji je bio na drugom mestu na ACLED&ndash;ovom indeksu uprkos nižem broju poginulih nego u Ukrajini, stotine naoružanih grupa učestvovale su u desetinama različitih bitaka.&quot;U mestima kao &scaron;to je Mjanmar postoji 50 novih grupa koje se pojavljuju svake nedelje dok se druge raspadaju, a treće ponovo okupljaju. &Scaron;to je vi&scaron;e grupa uključeno, to bi teže moglo biti postići re&scaron;enje&quot;, kaže Rejli.U odnosu na Ukrajinu, vi&scaron;e od 80 odsto palestinskog stanovni&scaron;tva pro&scaron;le godine je bilo izloženo sukobima. Zabeleženo je najmanje 35.000 smrtnih slučajeva. Druge organizacije imaju sopstvene metode ocenjivanja sukoba i rangiranja zemalja.Indeks globalnog mira (GPI), koji nacije kategorizuje obrnutim redosledom &ndash; od najvi&scaron;e do najmanje miroljubivih &ndash; rangirao je palestinske teritorije na 145. mesto (19. mesto), a Mjanmar na 148. (16. mesto).Jemen je bio na vrhu tog popisa kao &quot;najmanje miroljubiva zemlja na svetu&quot; 2024. godine, a GPI je to pripisao unutra&scaron;njim sukobima pogor&scaron;anim ratom Izraela i Hamasa, konkretno napadima Huta sa sedi&scaron;tem u Jemenu na izraelske ciljeve, koji su podstakli protivudare.Druga metrika koja se koristi za analizu sukoba je uticaj na civile, kako u smislu broja ubijenih civila tako i broja ljudi čiji je kvalitet života ugrožen.Siri Os Rustad, direktorka istraživanja na Institutu za istraživanje mira u Oslu, nagla&scaron;ava da su i oni važne žrtve rata. &quot;Većina ljudi koji su pogođeni sukobom nije ubijena. Oni gube zdravstvene ustanove, gube &scaron;kolovanje, žive u strahu, pate jer dotok hrane nije siguran&quot;, rekla je, napominjući da i taj broj trenutno raste. Udeo ljudi koji žive u sukobima znatno je porastao i u porastu je od 1990&ndash;ih. Udostručio se od 1990. do danas.Rustad ističe da su rane 2000&ndash;e bile &quot;vrlo mirno razdoblje&quot;.&quot;U tom razdoblju UN je puno bolje radio, a odnosi među državama bili su puno bolji. Rusija nije bila moćna i ekspanzivna kao sada, SAD je imao drugačiju administraciju pa je globalnoj zajednici bilo lak&scaron;e sarađivati&quot;, rekla je, dodajući da deo porasta u statistikama treba pripisati i boljoj tehnologiji izve&scaron;tavanja. Svet je danas nasilniji, ali i bolje informisan o nasilju u svakom kutku planete.Prema Rustad, svet kratkoročno &quot;ide prema vi&scaron;e nasilja&quot;. Ali ta ratna plima mora se na kraju okrenuti. &quot;Verovatno ćemo ovako biti nekoliko godina, ali onda će se sukobi smanjivati. Svi sukobi zavr&scaron;avaju, samo treba vremena. Međutim, ako razmi&scaron;ljamo o tome u smislu ciklusa, jasno je da smo upravo sada u jednom lo&scaron;em razdoblju&quot;, zaključila je.

Tamni oblaci nad planetom: "Ovako nešto nismo videli od 1946. godine"; Najgore tek dolazi?

8 Komentari