Tamni oblaci nad planetom: "Ovako nešto nismo videli od 1946. godine"; Najgore tek dolazi?

Prošle godine su ratni sukobi većeg ili manjeg intenziteta zabeleženi u najmanje 50 zemalja, a stručnjaci prognoziraju da će se trend verovatno nastaviti tokom 2025. i kasnije.

U 50 zemalja je prošle godine zabeleženo najmanje 56 aktivnih sukoba. Takvo nešto nije viđeno od 1946. godine. Prema sajtu Our world in data, oružanih sukoba u raznim oblicima je 2023. bilo čak 176.

"Nivo nasilja koje se trenutno dešava u svetu je među najvišima još od Drugog svetskog rata", rekla je Klionad Rejli, osnivačica i direktorka ACLED–a, organizacije koja prati i locira svetske sukobe.

"Više organizovanog nasilja se dešava na više mesta, što navodi na pomisao da smo sada u nasilnijem vremenu nego ikada od Drugog svetskog rata", rekla je Rejli.

Stručnjaci procenjuju da je barem jedna od šest osoba izložena nekom nivou sukoba.

Ovaj sukob nije samo raširen na većem području, smrtonosniji je i složeniji, pokazuje analiza podataka "Telegrapha" na osnovu podataka ACLED–a i Uppsala Conflict Data Programa.

Naime, između 2010. i 2019. godine, broj smrtnih slučajeva kao posledica oružanih sukoba na globalnom nivou iznosio je nešto više od 953.000. Između 2020. i kraja 2024. godine – za samo četiri godine taj je broj već sasvim sigurno premašen.

Povećanje se u velikoj meri može pripisati izbijanju tri velika sukoba – vojnom udaru u Mjanmaru 2021. godine, ruskoj invaziji na Ukrajinu 2022. godine i ratu Izraela i Hamasa koji je započeo 2023. godine.

U novijoj istoriji, globalni broj mrtvih premašio je 200.000 samo u trenutku kada je na vrhuncu bio genocid u Ruandi 1994. godine. Tada je u jednoj godini ubijeno 800.000 ljudi.

Broj smrtnih slučajeva neznatno je pao 2023. godine, što se uglavnom može pripisati kraju sukoba u etiopskoj regiji Tigraj, koja je činila 60 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa borbama 2021. i 2022. godine.

Prema analizi The Telegrapha, broj smrtnih slučajeva uzrokovanih sukobima 2024. godine bio je ravnomerno raspoređen. Nijedna regija nije dominirala.

Smrti uzrokovane sukobima u Evropi – uglavnom zahvaljujući ratu u Ukrajini – činile su 33 odsto ukupnog broja. Žrtve u oružanim sukobima u Africi činile su 27 odsto, a ratovi na Bliskom istoku, uključujući rat u Gazi, kao i sudanski građanski rat, činili su 19 odsto.

Prema ACLED–u, jezivu titulu 2najopasnijeg i najnasilnijeg mesta na svetu2 u 2024. godini ponela je Gaza.

Ipak, Bliski istok je bio još smrtonosnije mesto za život između 2014. i 2019. godine, tokom vrhunca sirijskog građanskog rata.

Broj mrtvih je važan pokazatelj u razumevanju ozbiljnosti sukoba, ali on ne daje celovitu priču.

Rejli navodi da ACLED–ova analiza podataka uključuje i druge faktore, poput disperzije sukoba, uticaja na civile i fragmentacije, a sve to može uticati na ozbiljnost krize.

Na primer, dok je Ukrajina zabeležila najviše smrtnih slučajeva – više od 67.000 u 2024. godini – bila je rangirana na 14. mestu na ACLED–ovom indeksu.

"To nije fragmentirani rat. Vrlo malo klasičnih međudržavnih ratova je fragmentirano", rekla je Rejli govoreći o broju aktera uključenih u sukob.

Međutim, u drugim sukobima, kao što je onaj u Mjanmaru, koji je bio na drugom mestu na ACLED–ovom indeksu uprkos nižem broju poginulih nego u Ukrajini, stotine naoružanih grupa učestvovale su u desetinama različitih bitaka.

"U mestima kao što je Mjanmar postoji 50 novih grupa koje se pojavljuju svake nedelje dok se druge raspadaju, a treće ponovo okupljaju. Što je više grupa uključeno, to bi teže moglo biti postići rešenje", kaže Rejli.

U odnosu na Ukrajinu, više od 80 odsto palestinskog stanovništva prošle godine je bilo izloženo sukobima. Zabeleženo je najmanje 35.000 smrtnih slučajeva.

Druge organizacije imaju sopstvene metode ocenjivanja sukoba i rangiranja zemalja.

Indeks globalnog mira (GPI), koji nacije kategorizuje obrnutim redosledom – od najviše do najmanje miroljubivih – rangirao je palestinske teritorije na 145. mesto (19. mesto), a Mjanmar na 148. (16. mesto).

Jemen je bio na vrhu tog popisa kao "najmanje miroljubiva zemlja na svetu" 2024. godine, a GPI je to pripisao unutrašnjim sukobima pogoršanim ratom Izraela i Hamasa, konkretno napadima Huta sa sedištem u Jemenu na izraelske ciljeve, koji su podstakli protivudare.

Druga metrika koja se koristi za analizu sukoba je uticaj na civile, kako u smislu broja ubijenih civila tako i broja ljudi čiji je kvalitet života ugrožen.

Siri Os Rustad, direktorka istraživanja na Institutu za istraživanje mira u Oslu, naglašava da su i oni važne žrtve rata. "Većina ljudi koji su pogođeni sukobom nije ubijena. Oni gube zdravstvene ustanove, gube školovanje, žive u strahu, pate jer dotok hrane nije siguran", rekla je, napominjući da i taj broj trenutno raste.

Udeo ljudi koji žive u sukobima znatno je porastao i u porastu je od 1990–ih. Udostručio se od 1990. do danas.

Rustad ističe da su rane 2000–e bile "vrlo mirno razdoblje".

"U tom razdoblju UN je puno bolje radio, a odnosi među državama bili su puno bolji. Rusija nije bila moćna i ekspanzivna kao sada, SAD je imao drugačiju administraciju pa je globalnoj zajednici bilo lakše sarađivati", rekla je, dodajući da deo porasta u statistikama treba pripisati i boljoj tehnologiji izveštavanja. Svet je danas nasilniji, ali i bolje informisan o nasilju u svakom kutku planete.

Prema Rustad, svet kratkoročno "ide prema više nasilja". Ali ta ratna plima mora se na kraju okrenuti. "Verovatno ćemo ovako biti nekoliko godina, ali onda će se sukobi smanjivati. Svi sukobi završavaju, samo treba vremena. Međutim, ako razmišljamo o tome u smislu ciklusa, jasno je da smo upravo sada u jednom lošem razdoblju", zaključila je.