Istraživanje otkriva šokantne efekte alkohola na mozak: Može dovesti čak i do Alchajmera

Alkohol takođe ima snažan uticaj na kognitivne sposobnosti. Novo istraživanje objavljeno u časopisu Neurology otkriva da redovno konzumiranje određenog broja alkoholnih pića nedeljno povećava rizik od o&scaron;tećenja mozga koja su povezana sa razvojem demencije.Istraživanje sprovedeno na uzorcima mozga nakon smrtiBrazilски naučnici analizirali su mozak 1.781 preminule osobe pomoću obdukcije, a informacije o navikama pijenja prikupili su od članova porodica. Učesnici su podeljeni u četiri grupe: nikada nisu pili, umereni konzumenti (do sedam standardnih pića nedeljno), te&scaron;ki konzumenti (osam ili vi&scaron;e pića nedeljno) i biv&scaron;i konzumenti (oni koji nisu pili najmanje tri meseca, ali su ranije pili u velikim količinama).Standardno piće definisano je kao 14 grama alkohola, odnosno oko 3,5 dcl piva ili 1,5 dcl vina.Iako postoji mogućnost da su članovi porodica netačno procenili količinu konzumiranog alkohola, stručnjaci ističu da rezultati potvrđuju ono &scaron;to medicina već dugo pretpostavlja &ndash; hronična konzumacija alkohola negativno utiče na zdravlje mozga.&quot;Rezultati potvrđuju sumnje da je hronično pijenje povezano sa demencijom i Alchajmerovom bole&scaron;ću&quot;, rekao je lekar Majk Sevilja, koji nije učestvovao u istraživanju.Kada se osobe smatraju &quot;te&scaron;kim alkoholičarima&quot;?Zanimljivo je da se &quot;te&scaron;kim&quot; pijenjem u ovom istraživanju smatra već osam ili vi&scaron;e pića nedeljno &ndash; &scaron;to je ča&scaron;a vina svaki dan i jo&scaron; dve u subotu. To je znatno manje od onoga &scaron;to mnogi intuitivno smatraju prekomernim.&quot;Ljudi često misle da je te&scaron;ki alkoholičar neko ko pije bocu votke dnevno, ali ovo istraživanje pokazuje da i znatno manja količina može &scaron;tetiti mozgu&quot;, upozorio je neurolog Brenden Keli iz Teksasa.&Scaron;ta su naučnici otkrili?Osobe koje su pile osam ili vi&scaron;e pića nedeljno imale su 133% veći rizik od razvoja hijaline arterioskleroze &ndash; zadebljanja i očvrsnuća krvnih sudova u mozgu. Biv&scaron;i te&scaron;ki konzumenti imali su 89% veći rizik, a umereni konzumenti 60% veći rizik od istog stanja. Ovo o&scaron;tećenje krvnih sudova može uzrokovati male moždane udare, koji povećavaju rizik od demencije.&quot;Zdrava cirkulacija krvi ključna je za zdrav mozak. Krv dovodi kiseonik, vitamine i minerale neuronima, ali i odvodi &scaron;tetne supstance&quot;, obja&scaron;njava Keli. Kada krvni sudovi otvrdnu, otežano je snabdevanje mozga hranljivim materijama, a toksini se teže uklanjaju. Neurologija sve vi&scaron;e nagla&scaron;ava važnost zdravlja krvnih sudova u prevenciji kognitivnih o&scaron;tećenja.Pored toga, kod te&scaron;kih i biv&scaron;ih te&scaron;kih konzumenata alkohola zabeležene su veće koncentracije neurofibrilarnih klupka (tau proteina) &ndash; za 41% i 31% u odnosu na osobe koje nisu pile. Reč je o promenama koje su direktno povezane sa uznapredovalom Alchajmerovom bole&scaron;ću.&quot;Čak i ako osoba vi&scaron;e ne pije, &scaron;teta na mozgu je možda već učinjena, a rizik od demencije i dalje prisutan&quot;, dodaje dr Sevilja.Nije kasno za promeneBez obzira na godine, nikada nije kasno za uvođenje zdravijih navika. Ako primećujete da redovno pijete vi&scaron;e od sedam pića nedeljno, stručnjaci savetuju da poku&scaron;ate smanjiti unos alkohola &ndash; zbog zdravlja mozga, ali i op&scaron;teg zdravlja. &quot;Sve &scaron;to je dobro za srce, dobro je i za mozak &ndash; poput redovnog vežbanja, uravnotežene ishrane i pravilne terapije&quot;, poručuje Keli.Takođe je naglasio da su te&scaron;ki konzumenti alkohola u istraživanju često i pu&scaron;ači &ndash; &scaron;to dodatno opterećuje krvne sudove. &quot;Čak i osobe koje u sedamdesetim godinama prestanu pu&scaron;iti mogu osetiti pozitivne promene na zdravlje mozga i tela&quot;, zaključuje Keli.

Istraživanje otkriva šokantne efekte alkohola na mozak: Može dovesti čak i do Alchajmera

0 Komentari