Dokazano: Majmuni imaju jednu važnu ljudsku sposobnost VIDEO

Poznato je da su ljudi sposobni da razmi&scaron;ljaju o tome &scaron;to drugi misle i razumeju da mi&scaron;ljenja mogu da se razlikuju. Ta sposobnost u stručnim se krugovima naziva &quot;teorijom uma&quot;. $bp("TargetVideo_38830053", {"id":"26456","width":"762","height":"429","video":"1980038","autoplay":0,"shared":true}); Da li istu sposobnost ima i neka životinja, naučnici se pitaju već decenijama. Postoje neki znaci da bi to moglo biti moguće. Na primer, primećeno je da &scaron;impanze mogu da upozore jedni druge na prisutvot zmije samo ako veruju da je drugi nisu videli. Bonobos are brainiacs. These apes are so smart that they appear to be able to tell when humans are missing information.And they&#39;re more than willing to point us in the right direction, according to a new paper!My latest for @sciam: https://t.co/1Ja7zSvMnv&mdash; JackTamisiea (@jack_tamisiea) February 3, 2025 Na sličan način zabeleženo je da se vrane drugačije pona&scaron;aju kad su svesne da suparnice mogu da ih vide, a drugačije kad misle da to ne mogu.Jedno istraživanje nedavno objavljeno u časopisu PNAS pokazalo je da bonobo majmuni dele tu ve&scaron;tinu s ljudima.Ljudi velik deo svog vremena provode sarađujući, deleći informacije i pomažući jedni drugima.&quot;Teorija uma&quot;, odnosno sposobnost zami&scaron;ljanja onoga &scaron;to neko drugi misli, važan je deo uspeha ljudske vrste. Ona je temelj za saradnju, empatiju, socijalnu interakciju, moralno rasuđivanje, obmanu, humor, učenje kroz prosmatranje i predviđanje tuđeg pona&scaron;anja.&Scaron;ta je teorija uma i kako se testira?Teorija uma je sposobnost inteligentnog živog bića da drugim živim bićima koja posmatra pripi&scaron;e razum i određena mentalna stanja. $bp("TargetVideo_38830104", {"id":"26456","width":"762","height":"429","video":"1980040","autoplay":0,"shared":true}); Jedno ispitivanje, poznato kao &quot;Seli - Ana test&quot;, lepo ilustruje teoriju uma, a pokazalo je da mala deca nemaju razvijen osećaj za prepoznavanje nezavisnog uma drugih.U tom testu Seli stavlja lopticu u korpu i izlazi iz sobe. Dok je Seli odsutna, Ana uzima lopticu i preme&scaron;ta je u kutiju. Seli se konačno vraća u sobu, a deca treba da odgovore na pitanje gde će prvo potražiti lopticu. Starija deca, koja imaju razvijenu teoriju uma, reći će da će je potražiti u korpi jer shvataju da Seli nije videla da je loptica u međuvremenu preme&scaron;tena, pa pretpostavljaju da će je tražiti tamo gde ju je ostavila. Ali, mala deca odgovoriće &quot;&#39;u kutiji&quot; jer misle da svi znaju isto &scaron;to i ona. To znači da nemaju razvijenu teoriju uma - shvatanje da drugi imaju svoj um koji drugačije percipira stvarnost.&quot;Seli - Ana test&quot; pokazao je da deca u proseku razvijaju teoriju uma između treće i pete godine. Eksperiment s bonobo majmunimaNovi eksperiment koji su sproveli naučnici sa Univerziteta Džon Hopkins pokazao je da bonobo majmuni (patuljste &scaron;impanze) takođe mogu da razmi&scaron;ljaju o tome &scaron;ta drugi znaju.Bonobo (Pan paniscus) i &scaron;impanze (Pan troglodytes) smatraju se najbližim srodnicima čoveka. S ljudima dele 98.7 odsto DNA i imaju zajedničkog pretka, koji je živeo pre otprilike &scaron;est do sedam miliona godina.Naučnici su neke bonobo majmune uspeli da nauče da komuniciraju pomoću znakova ili simbola. Pokazalo se da mogu da nauče stotine znakova američkog znakovnog jezika (ASL) ili simbola na tastaturi, pri čemu su najnapredniji pojedinci, poput slavnog Kanzija, usvojili vi&scaron;e od 400 znakova i razumeli jo&scaron; vi&scaron;e reči iz govornog jezika.Bonobo su takođe manje agresivni od većine drugih primata, uključujući &scaron;impanze, i poznati su po svojoj miroljubivoj, matrijarhalnoj dru&scaron;tvenoj strukturi i je&scaron;avanju sukoba socijalnom interakcijom i fizičkom blisko&scaron;ću.Test Seli i Ana za bonobo majmuneKako bi proučili način razmi&scaron;ljanja bonobo majmuna, naučnici su osmislili pametan eksperiment sličan Testu Sali-Ana. Radili su s tri mužjaka u istraživačkom centru Ape Initiative. Cilj eksperimenta bio je da ispitaju mogu li majmuni razumeti kad čovek ne&scaron;to ne zna.U eksperimentu je naučnik Luk Tovnrov sedeo za stolom nasuprot jednom od bonobo ispitanika. Drugi naučnik bi sakrio malu poslasticu, poput grožđa, ispod jedne od tri preokrenute ča&scaron;e na stolu.Bonobo je uvek mogao da vidi gde je poslastica skrivena, ali Tovnorov je ponekad mogao da vidi skrivanje, a ponekad ne.Istraživači su želeli da vide hoće li bonobo drugačije da reaguju kad znaju da Tovnrov nema informacije o tome gde se nalazi poslastica.Kad bi poslastica bila skrivena, Tovnrov bi uvek jednako reagovao. Gledao bi u ča&scaron;e i rekao: &quot;Hmm, gde je grožđe?&quot;, a potom bi čekao 10 sekundi kako bi bonobo majmuni imali priliku da reaguju.&Scaron;ta su pokazali rezultati?Rezultati su otkrili da su bonobo brže i če&scaron;će pokazivali na ča&scaron;u s poslasticom kad su znali da Townrov ne zna gde je skrivena.To sugeri&scaron;e da su bili sposobni da razmi&scaron;ljaju o tome &scaron;ta Tovnrov zna i kako mogu da mu pomognu da pronađe poslasticu.Ograničenja istraživanjaEksperiment je imao određena ograničenja. Naime, u istraživanju su učestvovala samo tri bonobo majmuna, &scaron;to je mali uzorak. To se i moglo očekivati jer nije etično bez važne potrebe držati bonobo majmune u kavezu. Problem u studiji bio je i to &scaron;to je jedan od bonobo majmuna pokazivao na ča&scaron;e u svim situacijama, bez obzira na uslove eksperimenta.Neki naučnici, takođe, ističu da su bonobo iz ove studije odrasli u blizini ljudi, &scaron;to znači da možda ne predstavljaju na reprezentativan način pona&scaron;anje divljih bonobo majmuna.

Dokazano: Majmuni imaju jednu važnu ljudsku sposobnost VIDEO

6 Komentari