Dokazano: Majmuni imaju jednu važnu ljudsku sposobnost VIDEO

Poznato je da su ljudi sposobni da razmišljaju o tome što drugi misle i razumeju da mišljenja mogu da se razlikuju. Ta sposobnost u stručnim se krugovima naziva "teorijom uma".

Da li istu sposobnost ima i neka životinja, naučnici se pitaju već decenijama. Postoje neki znaci da bi to moglo biti moguće. Na primer, primećeno je da šimpanze mogu da upozore jedni druge na prisutvot zmije samo ako veruju da je drugi nisu videli.
 

Na sličan način zabeleženo je da se vrane drugačije ponašaju kad su svesne da suparnice mogu da ih vide, a drugačije kad misle da to ne mogu.

Jedno istraživanje nedavno objavljeno u časopisu PNAS pokazalo je da bonobo majmuni dele tu veštinu s ljudima.

Ljudi velik deo svog vremena provode sarađujući, deleći informacije i pomažući jedni drugima.

"Teorija uma", odnosno sposobnost zamišljanja onoga što neko drugi misli, važan je deo uspeha ljudske vrste. Ona je temelj za saradnju, empatiju, socijalnu interakciju, moralno rasuđivanje, obmanu, humor, učenje kroz prosmatranje i predviđanje tuđeg ponašanja.

Šta je teorija uma i kako se testira?

Teorija uma je sposobnost inteligentnog živog bića da drugim živim bićima koja posmatra pripiše razum i određena mentalna stanja.
 

Jedno ispitivanje, poznato kao "Seli - Ana test", lepo ilustruje teoriju uma, a pokazalo je da mala deca nemaju razvijen osećaj za prepoznavanje nezavisnog uma drugih.

U tom testu Seli stavlja lopticu u korpu i izlazi iz sobe. Dok je Seli odsutna, Ana uzima lopticu i premešta je u kutiju. Seli se konačno vraća u sobu, a deca treba da odgovore na pitanje gde će prvo potražiti lopticu. Starija deca, koja imaju razvijenu teoriju uma, reći će da će je potražiti u korpi jer shvataju da Seli nije videla da je loptica u međuvremenu premeštena, pa pretpostavljaju da će je tražiti tamo gde ju je ostavila. Ali, mala deca odgovoriće "'u kutiji" jer misle da svi znaju isto što i ona. To znači da nemaju razvijenu teoriju uma - shvatanje da drugi imaju svoj um koji drugačije percipira stvarnost.

"Seli - Ana test" pokazao je da deca u proseku razvijaju teoriju uma između treće i pete godine. 

Eksperiment s bonobo majmunima

Novi eksperiment koji su sproveli naučnici sa Univerziteta Džon Hopkins pokazao je da bonobo majmuni (patuljste šimpanze) takođe mogu da razmišljaju o tome šta drugi znaju.

Bonobo (Pan paniscus) i šimpanze (Pan troglodytes) smatraju se najbližim srodnicima čoveka. S ljudima dele 98.7 odsto DNA i imaju zajedničkog pretka, koji je živeo pre otprilike šest do sedam miliona godina.

Naučnici su neke bonobo majmune uspeli da nauče da komuniciraju pomoću znakova ili simbola. Pokazalo se da mogu da nauče stotine znakova američkog znakovnog jezika (ASL) ili simbola na tastaturi, pri čemu su najnapredniji pojedinci, poput slavnog Kanzija, usvojili više od 400 znakova i razumeli još više reči iz govornog jezika.

Bonobo su takođe manje agresivni od većine drugih primata, uključujući šimpanze, i poznati su po svojoj miroljubivoj, matrijarhalnoj društvenoj strukturi i ješavanju sukoba socijalnom interakcijom i fizičkom bliskošću.

Test Seli i Ana za bonobo majmune

Kako bi proučili način razmišljanja bonobo majmuna, naučnici su osmislili pametan eksperiment sličan Testu Sali-Ana. Radili su s tri mužjaka u istraživačkom centru Ape Initiative. Cilj eksperimenta bio je da ispitaju mogu li majmuni razumeti kad čovek nešto ne zna.

U eksperimentu je naučnik Luk Tovnrov sedeo za stolom nasuprot jednom od bonobo ispitanika. Drugi naučnik bi sakrio malu poslasticu, poput grožđa, ispod jedne od tri preokrenute čaše na stolu.

Bonobo je uvek mogao da vidi gde je poslastica skrivena, ali Tovnorov je ponekad mogao da vidi skrivanje, a ponekad ne.

Istraživači su želeli da vide hoće li bonobo drugačije da reaguju kad znaju da Tovnrov nema informacije o tome gde se nalazi poslastica.

Kad bi poslastica bila skrivena, Tovnrov bi uvek jednako reagovao. Gledao bi u čaše i rekao: "Hmm, gde je grožđe?", a potom bi čekao 10 sekundi kako bi bonobo majmuni imali priliku da reaguju.

Šta su pokazali rezultati?

Rezultati su otkrili da su bonobo brže i češće pokazivali na čašu s poslasticom kad su znali da Townrov ne zna gde je skrivena.

To sugeriše da su bili sposobni da razmišljaju o tome šta Tovnrov zna i kako mogu da mu pomognu da pronađe poslasticu.

Ograničenja istraživanja

Eksperiment je imao određena ograničenja. Naime, u istraživanju su učestvovala samo tri bonobo majmuna, što je mali uzorak. To se i moglo očekivati jer nije etično bez važne potrebe držati bonobo majmune u kavezu. 

Problem u studiji bio je i to što je jedan od bonobo majmuna pokazivao na čaše u svim situacijama, bez obzira na uslove eksperimenta.

Neki naučnici, takođe, ističu da su bonobo iz ove studije odrasli u blizini ljudi, što znači da možda ne predstavljaju na reprezentativan način ponašanje divljih bonobo majmuna.