Na primer, u Melburnu su nas razmazili poklonima za novinare -- od vaučera od 50 dolara, do adaptera i eksterne baterije -- u Parizu ove godine ništa još nismo dobili, a prošle bolje da nismo, ranac koji sam dobio na Vimbldonu i dalje koristim, kao i ozbiljnu flašicu, dok je majica sa US opena diskutabilna i za spavanje.
Ima tu mnogo raznih stvari, da ne dužim sada nepotrebno, a ona zbog koje pišem ovaj tekst tiče se mogućnosti gledanja treninga igrača.
Na Vimbldonu, na primer, morate da dođete do media deska i da se prijavite da želite da idete u "Orangi park". Oni vas onda upišu i imate 45 minuta da odete na odatle pet minuta udaljen deo kompleksa, pa kad vam istekne vreme morate da se vratite, da vas ne bi jurili i zvali na telefon.
Tu je najjače od svega što čim se vratite možete da samo "obnovite" tih 45 minuta i vratite se u Orangi. Zašto je to tako? Ko zna...
U Parizu postoji trening kompleks "Žan Buen", koji se nalazi između terena Rolan Garosa i Parka prinčeva, a u kojem ima više trening terena, svlačionice, kafeterija, menza i svašta nešto za igrače.
Do pre dve godine tu ste mogli da uđete manje-više kada god hoćete kao novinar i da gledate treninge, slikate (snimanje je zabranjeno svakako svugde) i slično. A onda su odjednom zabranili bilo kakvo slikanje i ograničili broj novinara koji može da bude na Žan Buenu u jednom trenutku.
Do te mere da je nas šest otišlo da odgleda trening Đokovića i Nuna Boržeša, ali i Međedovića i Karena Hačanova, a pustili su samo pet u trenutku, pa smo morali da se menjamo. Kao da smo došli po deonice Majkrosofta, a ne da gledamo teniski trening, ali šta je tu je...
Elem, zašto sve ovo pišem? Zato što ste u rubrici Reketiranje navikli da svih ovih godina čitate najviše baš o tim Novakovim treninzima, a da je sve uvek ispraćeno sa nekoliko fotografija. Kao neki dokaz da smo tamo, da je Novak stvarno trenirao.
E, sada ćete morati da mi verujete na reč, jer da slikam nisam smeo... Ni na kvarno, tu već preti oduzimanje akreditacije.
Međedović se lepo "nabadao" sa Hačanovim za to vreme koje smo stigli da ispratimo, a pre njih trenirao je Kecmanović sa nekim manje poznatim sparing partnerom.
Baš nakon što je on završio, Novak je došao na teren. Nisu se videli, pa se tako nisu ni pozdravili (logično, jelte). A bilo bi zanmljivo kakav bi pozdrav bio, i da li bi ga bilo, nakon svega što se desilo u poslednjih nedelju dana...
Zanimljivo je i to što je Đoković trenirao baš sa Boržešom dva sata na "Žan Buenu", jer je Portugalac Kecmanovićev rival u drugom kolu u sredu. Svakako, relativno sličan tip igrača Roajeu, s kojim istog dana igra Novak, pa možemo reći da je samo jedna zanimljiva slučajnost.
Do sledećih treninga, koji se uglavnom održavaju na javnim terenima gde može da prisustvuje i publika. Al' za početak da preživimo tu sredu...
(Ovaj tekst je namerno ostavljen bez bilo kakvih slika i videa)
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar