Evropa ne prašta – surova kazna stigla Zvezdu

Direktan duel sa Jang Bojsom i poraz u Bernu (2:0) – za kraj snova o plasmanu u nokaut fazu Lige Evrope.

Bio je ovo meč (polu)sezone za crveno-bele i novi pad na ispitu za nekolicinu pojedinaca, igrača i trenera, Zvezde kao tima.

Šta bi bilo kad bi bilo previše je puta bilo postavljeno tokom ovosezonske Lige šampiona od strane zvezdaša, možda i najviše na stadionu "Vankdorf".

Promašeni ziceri Šerifa Ndiajea u ranoj fazi utakmice protiv žuto-crnih bili su samo lajtmotiv čitavog Zvezdinog evropskog puta u sezoni 2023/24.

Osmi uzastopni poraz na gostovanju u nekom od kontinentalnih takmičenja jasan je pokazatelj da Zvezda nije napravila iskorak, koji se proteklog leta toliko najavljivao.

pic.twitter.com/LgJM30R3Dx

— OvoOno (@OvoOnoX) November 28, 2023

Zadužen za ispunjenje tog cilja bio je Barak Bahar, Izraelac kome se klupa drma već duže vreme i gotovo da je nejasno kako je on i dalje trener šampiona Srbije.

Ne pamti se da je neko imao toliki kredit u klubu iz Ljutice Bogdana, a da nije pokazao apsolutno ništa tokom svog mandata, koji, realno, nije dug.

To, uz jak ugovor, jedino je što ga drži na klupi. Zapravo, nada da je za sklapanje kockica potrebno vreme i kontinuitet.

Ne treba naravno ni sve svaliti na Bahara, odgovornost imaju i igrači, a greške i promašaji pojedinaca su u pojedinim momentima izgledali bizarno.

Velike propuštene prilike protiv Jang Bojsa, a onda kazna u kratkom vremenskom roku, posle prekida, pravi su dokaz da Evropa i najmanju grešku ne prašta.

Deluje da je ovo, ipak, realnost za Zvezdu, baš kao i Liga Evrope, ne nokaut, već grupna faza, koja je po meri ovakvog tima crveno-belih.

Golman i odbrana

Omri Glazer – pamti izraelski čuvar mreže i bolje utakmice ove sezone u Ligi šampiona, ali daleko od toga da može nešto mnogo da mu se zameri. Kod drugog gola se nije proslavio intervencijom, uz činjenicu da je bio pomalo zaklonjen Aleksandrom Dragovićem. Domaći su ka njegovom golu šutirali 22 puta, češće u drugom poluvremenu, kada je Glazer u nekoliko navrata bio i te kako siguran.

Kosta Nedeljković – bacio ga je u vatru Bahar, konačno na desnog beka stavljajući desnog beka. Velika je budućnost pred momkom rođenim 2005. godine. Delovao je prilično neustrašivo, nimalo uplašen velike scene i važnosti meča. Ipak, neke stvari nisu mnogo zavisile od njega, poput nesrećnog autogola. Mešak Elija ga je dobrano preznojavao u ranoj fazi utakmice, stavljajući dodatni pritisak na njega u nastavku, toliki da je češće odustajao nego što bi se odvažio na iskakanje napred, na protivničku polovinu.

Naser Điga – nesigurniji član štoperskog tandema. Fizičke predispozicije nisu sporne, ali tehnika, postavljanje i anticipacija svakako jesu. Greške u dodavanju su u nekoliko navrata mogle skupo da koštaju crveno-bele. Neopreznost i slabo pozicioniranje u svom šesnaestercu su, takođe, mogli da budu surovo kažnjeni. Nije bio kriv ni za jedan od golova, ali je svakako delovao kao "tempirana bomba".

Aleksandar Dragović – prepona ga je "štrecnula" na početku utakmice, ali ga nije sprečila da nastavi meč. Korigovao je greške partnera iz odbrane, dobro čitao odluke rivala u završnici, te beskompromisno uletao u šuteve domaćih. Bodrio je svoje saigrače kapitenski i u teškim trenucima, sve do pred kraj, kada je i njemu postalo jasno koliko je sati.

Milan Rodić – uobičajena partija Zvezdinog levog beka. Bilo je slučajeva kada su po njegovom boku lako prolazili ili je on dobrano kasnio, ali upornost, borbenost i želja nisu bili upitni ni u jednom trenutku. Zapravo je u finišu, kada je bio na izmaku snage, imao najkonkretniji potez, centaršut ka Mijatoviću, kojeg su centrimetri delili od pogotka.

Sredina i napad

Srđan Mijailović (do 83. minuta) – konačno na svojoj poziciji zadnjeg veznog, ali opet nekako usamljen, iako je bar na papiru trebalo da ima pomoć od Hvanga i Stamenića. Kao i za Rodića, borbenost je bila evidentna. U nekoliko navrata je beskompromisno ulazio u duele, dobijajući po nogama. Kada se igra ubrzala u nastavku i kada su se ređali napadi na obe strane, sasvim solidno se snašao, trudeći se da linije tima drži na okupu, sve dok u završnici nije izašao iz igre. Bitke je dobijao, nije da nije, ali je rat, kao i čitav vezni red Zvezde – izgubio.

Marko Stamenić (do 59. minuta) – dobro je izgledao na startu meča, opušteno, uz nekoliko lepih i atraktivnih dodavanja. Nagovestio je izlazak iz loše forme, ali je sa primljenim golovima ostao ni tamo ni vamo. Nije baš igrao na svojoj prirodnoj poziciji, na momente je previše išao desno, na njemu ne toliko poznatu teritoriju. Njegove sposobnosti nisu bile kompatibilne sa trenutkom i rezultatom, tako da je vrlo brzo u drugom poluvremenu izašao iz igre.

In Bom Hvang (do 90. minuta) – možda i najbolji pojedinac u redovima crveno-belih. Fenomenalan centaršut levom nogom Ndiaje u ranoj fazi nije iskoristio. Krajem poluvremena je imao dobar pokušaj, a onda u nastavku i pogođenu stativu. Nije se libio kasnije još jednom da "odapne" sa distance sasvim pristojno. Glavna zamerka ostaje fizički aspekat i činjenica da je zbog svoje konstitucije premekan, što je u paru sa neodlučnošću kumovalo kod drugog primljenog gola.

Mirko Ivanić (do 59. minuta) – po ko zna koji put je pokazao koliko je fudbalski pismen igrač i koliko mu je malo prostora zapravo potrebno. Ali takvih prilika je protekle večeri bilo malo. Noć u Bernu i svoju ocenu pokvario je pasivnošću kod drugog primljenog gola, ali i ne baš spretnom intervencijom na prvoj stativi kod vodećeg pogotka Jang Bojsa. Zbog povrede i nezgodnog udarca po nogama, relativno rano je napustio teren.

Osman Bukari – da ima samo malo bolju tehniku, gde bi momku iz Gane bio kraj. Osećaj za dodavanje, brzina, sve je to u redu. Ali kada ovo drugo pređe u brzopletost, onda postaje problem. Kombinacija tih loših stvari koštala ga je u prvom poluvremenu pogotka, kada mu je u situaciji jedan na jedan lopta pobegla u naručje golmana Račopija. Ta situacija je u dobroj meri uticala na kompletan utisak, koji je donekle popravio u nastavku, proigravanjem Krasoa, ali i Kataija.

Šerif Ndiaje (do 45. minuta) – prvo jedan, pa drugi neiskorišćen zicer u uvodnih pet minuta presudili su Zvezdi. Uzalud neki kasniji, doduše retki dobijeni dueli na delu terena daleko od gola Jang Bojsa, kada nije uradio ono zbog čega je doveden. Nema opravdanja za ovakvu partiju, koja je "krunisana" tako što je na poluvremenu ostao u svlačionici i to dovoljno govori kako je Ndiaje izgledao na "Vankdorf" stadionu.

Izmene i trener

Jovan Mijatović (od 46. minuta) – pokazao je želju i borbenost, a od pogotka su ga u završnici delili centimetri i pravi trzaj glavom. Uz to je imao još jednu šansu, a njegovo kretanje i otvaranje svakako su izgledali bolje nego što je to činio Ndiaje.

Vladimir Lučić (od 59. minuta) – nekoliko dobrih driblinga, koji se prečesto završavaju nekonkretnošću. Zalomi jednom, dvaput – i ništa. Ili zafali prodor do kraja ili pravovremeno dodavanje. Kada bi nesporan talenat malo kanalisao na pravi način i učinak u vidu golova i asistencija bio bi veći. Imao je jedan pokušaj, ali ništa ozbiljno.

Žan Filip Kraso (od 59. minuta) – nezgrapno deluje na terenu, ali je tehnički svakako jedan od najboljih prvotimaca Zvezde. Imao je jednu od pet velikih šansi na ovom meču, ali nije je iskoristio. Njegova opuštenost graniči se sa nonšalancijom, iz koje se rađaju greške na osetljivom delu terena, zgodnog za otvaranje kontri i polukontri.

Aleksandar Katai (od 83. minuta) – ušao u završnici, imao jedan pokušaj koji je bio izblokiran, nakon toga je kod jedne situacije slabo primio loptu i to je otprilike bilo sve za oko desetak minuta provedenih na terenu.

Gelor Kanga (od 90. minuta) – premalo na terenu da bi bio ocenjen

Barak Bahar – stoji da ne može on da uđe na teren i daje golove umesto onog koji je za to plaćen. Ali njega je ubacio upravo on u tim, koji je letos i selektirao. A selektirao ga je tako da se ne može videti gde je početak, a gde je kraj. Šta je ideja, formacija i ko šta tačno radi u ovoj ekipi Zvezde. U odnosu na ono na šta nas je navikao, nešto "normalniju" formaciju i postavku je napravio za susret u Bernu. Sve je to palo u vodu posle dva primljena gola i nešto je moralo da se menja u hodu. Baharova Zvezda, činjenica je, stvara dosta šansi, ali i mnogo prilika, kolosalnih, ne koristi. Nekada, kao na primer pod Vladanom Milojevićem, crveno-beli su se mučili na protivničkoj polovini, ali je rezultat bio tu. Rezultata sa Izraelcem za sada nema i pitanje da li će ga i biti, pošto je nakon onih povika "Barak Bahar – žuti karton", malo toga krenulo nabolje u redovima srpskog šampiona i pitanje je vremena kada će mu biti dodeljen onaj crvene boje.