Srpski bumerang i Piksijev šou kao jagoda na torti

Naravno, mora se podvući da posao nije završen, te da je potrebno osvojiti još najmanje bod protiv Bugarske. Osim ukoliko "sokolovi" ne dignu ruke protiv Litvanije, ne pobede i predaju se bez borbe do kraja.

Kako god, "orlovi" ipak završavaju oktobarski "prozor" uzdignuta čela i obavljenog posla. Ono o čemu smo pisali i pre meča sa Mađarskom – Crna Gora je bila taj momenat istine i izabranici Dragana Stojkovića su se pokazali u dobrom svetlu, ali su prošli kroz "sito i rešeto" da bi došli do krajnjeg cilja.

Tu najviše mislimo i na gromoglasne zvižduke sa tribina koje su dobili na kraju prvog poluvremena.

Baš kao što su navijači prepoznali trenutak i odazvali se u zavidnom broju u pomoć fudbalerima, u vrlo hladnoj oktobarskoj noći, tako su im posle 45 minuta jasno stavili do znanja da 1:1 nije dovoljno.

"Zvižduke nisam čuo, ne znam. To je bilo na poluvremenu? Jesu li ljudi nestrpljivi? Moraju da nauče da se utakmica igra 45, a ne 90 minuta. Igrači su se borili, trudili. Te zvižduke neću da čujem više! Ako su upućeni njima, ja ne znam zašto su zviždali", rekao je Stojković na konferenciji za medije.

Sve je to bilo deo njegovog šou programa na pres konferenciji. Ali je poruka shvaćena kristalno jasno. Srbija je u drugom poluvremenu pokazala da uzima stvar u svoje ruke, da hoće da pritisne Crnu Goru i, najzad, da želi da ide na EURO.

Presing je bio ključna stvar, jer komšije nisu uspevale da povežu tri pasa i "prodišu", te pređu na polovinu Srbije. Vezni red je ovog puta maksimalno odradio svoj deo posla i u korenu gasio svaki tračak nade "sokolova" u pokušaju da organizuju pravi napad.

Istini za volju, nisu to preterano ni želeli, jer su više gledali unazad, nego unapred. I to im se osvetilo.

A Srbiji vratilo poput bumeranga za dve pogođene stative, dva poništena gola i još dva promašena zicera u Budimpešti.

I to zahvaljujući strelcima Aleksandru Mitroviću (majstore, hvala za onu čaroliju u 9. minutu) i kapitenu Dušanu Tadiću. Ali i Sergeju Milinković-Saviću.

Konačno, ali duplo podvučeno konačno, je popularni SMS doneo nešto od svog repertoara u reprezentativni dres. Njegova maestralna peta za Tadića je prelomila meč i, vrlo verovatno, ove kvalifikacije. Jer, kapitenu je preostao lakši deo posla da asistira, Mitrogolu još lakši da zatrese mrežu, a Crna Gora se tog momenta srušila kao kula od karata.

Foto: Starsport

Upravo taj potez je selektoru Stojkoviću dao za pravo da likuje na konferenciji za medije i da već proglasi cilj ispunjenim.

"Jeste, bre, to je gotova priča", brecnuo se Piksi na jednog novinara, a kolegi iz Crne Gore poručio da je toj selekciji svejedno da li je na kraju bilo 2:1 ili 3:1.

“Matematički za Crnu Goru još nije gotovo... E, pa, za nas jeste! Najbolje da me Bugari sapletu, pa neće moći tako".

Pričao je Piksi i o “klasičnom nokautu” ekipe posle Katara, da bi “sad obuo kopačke i mogao da zaigra 15 minuta, te da mnogima ne bi bilo dobro”, kao i da bi bilo dobro da novinari i navijači “što pre rezervišu hotele po Nemačkoj, kako posle ne bi bilo kasno”.

Foto: StarSport

Umalo nas je Piksi omađijao svojim nastupom, da smo gotovo zaboravili da je Srbija na ovom meču još jednom sebi opalila pucanj u noge. I preživela. Zbog primljenog gola i nove kardinalne greške u odbrani nacionalnog tima Srbije.

Zato smo i pitali selektora Stojkovića da li je zabrinut zbog sve učestalijih i olako primljenih pogodaka.

"Brine me, naravno da me brine. Mi radimo na treninzima, šteta što ne možete da vidite to. Objašnjavamo principe odbrane, ali greške su sastavni deo fudbala i to znate vi isto kao i ja. Ako odigrate nepromišljeno, to je poklon. Dali smo im šansu koju su realizovali. To je sve fudbal, ne bi bilo interesantno da je tako. Kad neko nešto priča kako su Mađari taktički bili dobri... Pa dođe kontra i Živković i Mitrović im slože kontru! Pa gde je tu taktika? Fudbal je živa igra! Da je Žile samo odigrao Mitroviću, to je 1:0 za nas. Onda biste pitali mog kolegu kako je to moguće", rekao je Stojković.

Pretenciozno je Piksi je nastavio sa hvalisanjem, koje je imalo efekta samo dok nije bila završena konferencija. Odmah posle toga vratili smo film i setili se da je Srbija isključivo na čist individualni kvalitet došla do trijumfa.

Šta smo sve videli u utorak uveče?

U utorak uveče videli smo da je Srbija u napadu veoma potentna, čak i bez Dušana Vlahovića. Ali, videli smo i da može da primi gol bukvalno od svakoga, čak i kada ima loptu u posedu duboko na protivničkoj polovini.

Videli smo da je Srbija već na Evropskom prvenstvu, ako pitate selektora, jer "najbolje da će ga saplesti neki tamo Bugari".

Videli smo kapitena koji obnažen daje izjavu i priča o "onim stvarima", za koje se Aleksandar Mitrović hvatao u Budimpešti.

Videli smo i majstoriju istog tog Mitrovića, koju će mnoga deca sa stadiona danas u školi prepričavati drugarima.

Kad smo već pomenuli bumerang i vraćanje, vratila se i publila na najveći srpski stadion. I što je, verovatno, najvažnije – videli smo puno dece i ljudi iz unutrašnjosti.

Iz toga prosto zaključili da, uprkos svemu, Srbija zaista voli fudbal. Da će ljubitelji ove igre osuti paljbu posle svakog rezultata koji nije pobeda, ali i da će se ložiti do "panja" posle svakog ishoda koji to jeste.

Jednostavno, iako nikada nismo bili proklamovani kao "fudbalska nacija", taj nas sport baš vuče ka sebi. I ne pušta.

Baš kao što Srbija u Leskovcu 19. novembra mora da uhvati i ne ispusti priliku da ode na prvi EURO posle 24 godine.

A onda tamo napravi iskorak i dokaže se svima. Da nije slučajni učesnik velikih takmičenja čime popunjava puki broj učesnika. I albume sa sličicama.

Autor – Stefan Smuđa