Godine mrmota u Partizanu

Titula šampiona Srbije je treću sezonu uzastopno ostala daleki san, ovog puta nije osvojen ni trofej u Kupu Srbije, a doživljen je i novi krah u Evropi.

Sezonu bez trofeja i grupne faze Lige Evrope (donekle) je umanjila finansijski stabilnija godina, ali i taj izostanak rezultata na terenu će sigurno u skorije vreme doći na naplatu.

Opravdanja nema ni u "korona godini". Partizan je klub koji zahteva najviše ciljeve. A umesto ponavljanja trofeja, Partizanu se kao u filmu "Dan mrmota" ponavlja svaka godina, svaka sezona... Svaka podseća na prethodnu.

Previše često da bi bilo izuzetak. Nije tu više ni pitanje trenera ili igrača. Jednostavno, nešto sistemski ne valja u Humskoj.

Ili je taj problem čak i iznad kluba?

Foto: StarSport

No, sa aspekta terena, Partizan je ponovo imao turbulentnu godinu i smenu trenera koji je prvi vezao tri pripremna perioda posle dužeg vremena.

I Savu Miloševiću je "prekipelo". Raspalio je po televizijskom mikrofonu i zalupio vrata za sobom.

Ali, ako je već imao šta da kaže (a uvek u karijeri je imao), onda je to morao da učini.

Ovako, krivimo ga što je otišao bez reči do dana današnjeg, ostavivši sve nas u dilemi – šta ga je to nateralo da poput furije "zauvek" napusti srpski fudbal?

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Godina je, sada već po navici, počela u Turskoj

Partizan je otputovao u Belek kako bi se "bezbrižno" pripremao za napad na trofej u Kupu. Pošto je u prvenstvu i tada zaostatak na tabeli bio dovoljan da se o tituli ni ne razmišlja.

Odrađene su pripreme bez mnogo dešavanja i promena. Na probi je bio Miljan Škrbić, a na "mala vrata" najavljivan je Uroš Vitas.

Poslednjeg dana priprema doputovao je i Bojan Matić, kao jedina alternativa Umaru Sadiku. Nigerijac je postao najskuplje plaćeni igrač u istoriji kluba, pošto je otkupljen njegov ugovor od Rome za ukupno 1.750.000 evra.

Ipak, već su počele da kolaju priče u medijima da će biti prodat, baš kao i Filip Stevanović. Iz kluba je to negirano, a frljalo se sa 20.000.000 evra za svakog od njih.

Kao što znamo, svedoci smo da novinari nisu lagali, pošto su do kraja godine i Sadik i Stevanović prodati za ukupno (sa potencijalnim bonusima) ne više od 15.000.000 evra.

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Kada pomislite da ne može gore, pojavila se korona

Ne samo da Partizan nije imao realnu šansu da osvoji titulu, nego mu je ona oduzeta i zvanično skraćivanjem nastavka Linglong Superlige Srbije.

Posle duge pauze, odigrano je još četiri kola i pehar je praktično bez bilo kakve borbe i "neizvesnosti" dodeljen Crvenoj zvezdi.

Nedostatak utakmica je, logično, smanjio i vrednost igračima, pa je i tu ostvaren deficit koji će se kasnije izvesno odraziti na celokupnu sliku.

Jedina dobra vest iz cele situacije jeste da Partizan, u prvom talasu koronavirusa, nije imao nijednog zaraženog igrača.

Po završetku sezone, to su bili samo Aleksandar Šćekić i Nikola Lakčević, pa ako se za nešto ljudima iz Humske treba odati priznanje, to je činjenica da su u velikoj meri uticali na svest igrača i sačuvali ih ove pošasti.

Posle četiri vezane godine, izgubljen je i Kup

Foto: StarSport

Četiri sezone Partizan je čuvao trofej najmasovnijeg takmičenja u svojim vitrinama, a 2020. godina odnela mu je i taj pehar. Doduše, crno-beli su sami za to krivi.

Slobodno se može reći da je jedina dobra stvar u prethodnoj godini bila je pobeda u polufinalu Kupa Srbije nad Crvenom zvezdom.

Golom Bibarsa Natha nastavljena je dominacija nad najvećim rivalom u poslednjih nekoliko godina, barem kada je reč o međusobnim duelima i to je jedina slamka za koju se navijači "parnog valjka" mogu uhvatiti u bilo kojoj konverzaciji i osporavanju višegodišnje vladavine Crvene zvezde.

Uz "lomljenje kičme" Miloša Degeneka od strane Umara Sadika. Međutim, dve nedelje kasnije Partizan je u Nišu, pred isključivo svojim navijačima (pristalice Vojvodine su odbile da idu na tako dalek put), doživeo ozbiljan udarac od tima predvođenog Nenadom Lalatovićem.

U meču punom naboja koji je stvoren prozivkama sa tribina na račun trenera Vojvodine, ali i mnogim prethodnim razmiricama na relaciji Humska – Karađorđe, najveći profit je izvukao upravo Lalatović.

Trpeo je uvrede, dao dva gola Partizanu na njegove greške i posle svakog trčeći po terenu slavio. To je bio njegov odgovor.

Pogotkom Filipa Stevanovića i spektakularnim "makazicama" Strahinje Pavlovića, Miloševićev tim se vratio u utakmicu u šestom minutu nadoknade. Izazvao je euforiju na "Čairu", obezbedio produžetke i – stao.

Kao da nije želeo da iskoristi momentum, čekao je penale i u njima doživeo poraz. On ne samo da je oduzeo trofej, već je Partizan naterao da krene u kvalifikacije za Ligu Evrope od prvog kola.

Da je pobedio, krenuo bi od trećeg i bio na svega 180 minuta daleko od grupne faze. Ovako, nije bilo vremena ni za odmor, ni za kadrovske promene, uigravanje...

Foto: StarSport/Pedja Milosavljeviæ

Kuljalo je i na kraju prekipelo Miloševiću

Ono što je možda najvažnije – nije bilo vremena da se ohladi glava Sava Miloševića. Tadašnji trener Partizana je gotovo posle svakog poraza indirektno ili direktno najavljivao ostavku i nije tajna da je o njoj razmišljao i posle izgubljenog finala u Nišu.

Uz to, sa klupe je otišao i Milan Đumi Đuričić, čovek koji je i u Sloveniji i u Turskoj vodio glavnu reč na treninzima i bio najzaslužniji što je Partizan taktički otišao na mnogo viši nivo.

Kada smo ga negde u septembru sreli na stadionu u Humskoj, samo je kratko prokomentarisao:

"Nije to više to..."

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Nedostajao je Miloševiću, ali je bivšem reprezentativcu i direktoru u FSS očigledno još nešto smetalo što do danas nije otkrio. Nikada se otvoreno nije žalio na suđenje ili termine po vrućini, a što je klub saopštenjima danonoćno propagirao u javnosti.

Nikada Milošević nije izašao i rekao šta mu smeta, šta ga to tišti. Nikada, osim kada je bio lično medijski napadnut i optužen da je dobio šamare u klupskom restoranu. Tada se obratio "ološu" i sve to demantovao.

Kada je reč o borbi za Partizan i njegovom kasnijem odlasku, nikada nismo dobili objašnjenje, već samo poruku da se više nikada neće vraćati u srpski fudbal.

Možda bi i njemu bilo lakše da je sve to izbacio iz sebe. Ali nije, makar ne rečima. Volejem u Novom Sadu svakako jeste.

Otišao je i nijednom se nije javio na telefonski poziv. Niti naše redakcije, ali ni drugih medijskih kuća.

Kome odgovara takva ćutnja?

Foto: StarSport

Dolazak Stanojevića

Kao da je sve bilo pripremljeno, čovek koji je takođe pre osam godina odlučio da se više ne vraća u srpski fudbal, prekršio je svoju reč i prihvatio "vruć krompir".

Ljubimac navijača Aleksandar Stanojević došao je u vrlo nezgodnom momentu, pri zaostatku od -6 bodova i rasplet u evro-kvalifikacijama.

Iako je stigao pred reprezentativnu pauzu tokom koje je doveo veliki broj novih igrača, nije ih imao na raspolaganju, kao ni fudbalere koji su bili sa nacionalnim timovima.

Ubrzo je na red došlo gostovanje u Moldaviji, te neočekivani produžeci i drama sa Sfintulom koja je rešena iz penala i gotovo bez prave stvorene šanse.

Stigao je i meč sa Šarlroa koji je takođe rešen u produžecima, ali ovog puta sa nesrećnim krajem. Partizan je ostao bez grupne faze Lige Evrope.

U "korona-sezoni" to je nekako brzo skrajnuto, ali će vrlo brzo doći na naplatu. I u vidu finansijskih problema, ali i kada je reč o klupskom koeficijentu, jer će ovaj krah crno-bele pratiti u narednih pet godina.

A već od sledeće sezone neće biti Lige Evrope već Konferencijske lige, novog i tek trećeg po redu evropskog takmičenja...

Foto: StarSport

Prodaja Sadika, potom i Stevanovića

Osim što je Stanojević doveo šest novih igrača, Partizan je prodao dvojicu "zlatnih koka".

Umar Sadik je otišao u Almeriju za 5.000.000 evra i eventualnih još 4.000.000 ukoliko se taj klub plasira u LaLigu.

Filip Stevanović je postao novi fudbaler Mančester sitija, s tim da će do kraja sezone ostati na pozajmici u Humskoj.

Iako je procenjivan na mnogo veći iznos, supertalentovani krilni napadač je otišao za svega 6.500.000 evra plus mogućih 2.000.000 evra bonusa koji će postati mogući tek kada i ako Stevanović bude zaigrao u dresu "građana".

Od procena da obojica vrede po 20.000.000 evra došlo se do ovih cifara. Uslovi tržišta zbog koronavirusa su verovatno diktirali situaciju, ali će ostati pitanje i znak sumnje – da li je Partizan napravio dobre poslove?

Foto: StarSport

Šta dalje?

Turbulentna 2020. godina je završena sa osam vezanih pobeda, što svakako ohrabruje i pokazuje da je Stanojević koliko-toliko uspeo da uspostavi svoj sistem koji je najavio po dolasku.

I ranije smo govorili da je za Partizan krucijalno da uspostavi sistem sa jednim trenerom, kako god se on zvao. To smo videli u Savi Miloševiću, ali on nije. Sada je to Aleksandar Stanojević.

Igrački kadar? Nema tu mnogo prostora za promene. Čeka se dolazak novog desnog beka (čitaj: Marka Živkovića) i eventualno napadača čije ime do zaključenja ovog teksta još uvek nije otkriveno.

Međutim, potpuno obeshrabruje minus od devet bodova u odnosu na Crvenu zvezdu, što je početak godine koji se ponavlja iznova i iznova već četvrti uzastopni put.

Onda se logično prst upire u upravu kluba koja je za šest godina "vladavine" osvojila samo jednu titulu(?!). I to tako što je te 2016/2017 klub takođe dugo bio u velikom zaostatku, pa je volšebno u završnici prvenstva došao do preokreta.

Lovorike te titule idu Marku Nikoliću, bez kog bi ovo rukovodstvo bilo bez ijednog šampionskog pehara.

To, verovatno, dovoljno govori o "godinama mrmota" u Partizanu.

Autor – Stefan Smuđa