Sergejev izbor

Godinama su ga mediji selili u redove evropskih velikan, a on je na vrhuncu karijere izabrao Saudijsku Arabiju.

Sergej Milinković-Savić šokirao je srpsku, evropsku pa i svetsku javnost odlukom da prihvati ponudu Al Hilala.

U 29. godini Milinković-Savić je u, što bi mnogi rekli, idealnim igračkim godinama.

Jedan od najboljih vezista Serije A ali i Evrope, živa legenda Lacija koga su mnogi ovog leta očekivali da vide u redovima Juventusa ili možda u Premijer ligi.

Godinama su italijanski mediji plasirali informacije o interesovanju italijanskih giganata, potom Mančester junajteda, Arsenala, Pari Sen Žermena, pa i Real Madrida.

Nikad ta interesovanja nisu potvrđena, ako ćemo iskreno, moguće da nije ni bilo ponuda, samo se javljao predsednik Lacija Klaudio Lotito izjavama da neće pustiti svoj dragulj za manje od 100, 120, 150 miliona evra.

Na kraju ga je prodao za 40, ali izbegavši da pojača konkurenciju u Kalču.

Lotito je morao da pristane na transfer, jer je Sergeju ostala još samo jedna godina ugovora.

Ali dok odluka Lacija nije neočekivana, jeste Sergejeva. I javnost danima diskutuje da li je ona ispravna ili ne i zašto nije.

Izbor

Argumenata za i protiv je gomilu, svaki od njih je dobar, ali na kraju možemo samo da zaključimo da je – šteta.

Šteta za Sergeja, šteta za fudbal, šteta za reprezentaciju Srbije. Jer ne ide se u njegovim godinama u Saudijsku Arabiju. Tamo se ide u penziju.

Ali u situaciji u kojoj se našao Sergej je imao samo dva izbora – srce i razum.

Srce mu je verovatno govorilo da je prerano da napusti lige "petice", pre nego što je iskusio Ligu šampiona i pravu borbu za trofeje.

Međutim, ponuda koju je dobio je jedna od onih koja se ne odbija.

Oko 30 miliona evra godišnje, ako je verovati izveštajima, je novac koji nikoga ne može ostaviti ravnodušnim.

Posebno u trenutku kada vi na svom ugovoru imate pet puta manji iznos.

A iako je ispred vas još dosta igračkih godina, ipak ste u 29. bliži kraju nego početku karijere. A koliko je karijera okončano u sekundi zbog povrede ili nekih drugih nepredviđenih okolnosti.

I koliko je tek igrača koji su odbili šansu koja se ukazala Sergeju i na kraju su se zbog toga pokajali.

Prošle su vaše idealne godine za selidbu u veći klub, idealne u smislu kad ste mlađi lakše se svuda uklopiti i ispraviti potencijalnu grešku koju napravite u izboru sredine, pa su sada verovatno i manje vaše fudbalske ambicije.

A dobili ste šansu da za samo godinu dana zaradite koliko ste tokom cele svoje karijere i da to na kraju utrostručite i bez ikakve dileme obezbedite svoju ali i budućnost svoje porodice. Za nekoliko kolena.

Suits you, Sergej! 💙🫡#AlHilal 🤩 pic.twitter.com/FOkawKYnKb

— AlHilal Saudi Club (@Alhilal_EN) July 13, 2023

Šteta

Iz tog ugla Sergejeva odluka je više nego razumna.

Naravno, većina posmatrača sa strane bi rekla da nikad ne bi izabrali novac ispred šanse da igraju za neki veliki tim, da ponesu dres Juventusa, Junajteda, Reala, da se stalno bore za trofeje i istoriju, ali dok se ne nađu u toj situaciji, ne znaju kakav je taj izbor.

Većina ljudi i za mnogo manje sume, a ne pričamo o milionima, čak ni o stotinama ili desetinama pa ni hiljadama evra, već o stotinama, odustaje od svojih snova kako bi osigurala svoju budućnost.

Naravno da to nije isto i da kada su u pitanju stotine svaka stotina više je ogromna, dok vam sa pet miliona neće faliti ništa što možete da imate sa 30. Ali trideset miliona je trideset i uvek će biti.

Mi možemo samo da se vratimo na gore istaknuti zaključak da je šteta, kako za njegovo fudbalsko nasleđe, tako za ljubitelje fudbala.

Jer će se za nekoliko godina, kada okonča karijeru, svi, a verovatno i on sam, pitati šta je mogao da ostvari da je ostao u Evropi.

Kakav je igrač mogao da postane, šta je mogao da postigne, šta je mogao da osvoji... A mi ostajemo bez šanse da na velikoj sceni gledamo još jednog sjajnog igrača.

Gledaćemo ga svakako kako igra u Saudijskoj Arabiji, ali da se ne lažemo, koliko god da ulože novca i koliko god zvezda da dovedu, ta liga i taj fudbal će uvek biti bliži poluamaterskom nego vrhunskom fudbalu.

I svi će samo pamtiti kako je na vrhuncu karijere izabrao novac ispred fudbala.

Život

Foto: Profimedia

A posebna šteta je za našu reprezentaciju, jer odlaskom Milinković-Savića u Saudijsku Arabiju "orlovi" ostaju bez igrača sa iskustvom i kvaliteom fudbala iz liga "petice".

I to bitnog igrača, jednog od nosilaca igre našeg tima. Igrača koji je trebalo da bude možda i ključni na Evropskom prvenstvu sledeće godine na koje pokušavamo da stignem duže od dve decenije.

Možda ga odlazak iz Italije rastereti i on sa mnogo više elana i žara zaigra za reprezentaciju, ali vremenom će se odlazak u Saudijsku Arabiju primetiti u nivou njegove igre.

Neće Sergej zaboraviti da igra fudbal u Al Hilalu, ali nikad igrač koji igra u tom rangu ne može biti na nivou fudbalera iz liga "petice", ma koliko on bio talentovan i kvalitetan.

To posebno dolazi do izražaja u velikim utakmicama, sa jakim pritivnicima i na velikim takmičenjima. Jer ništa ne može da vas spremi za težak izazov kao jaka konkurencija i jaki rivali.

Jer koliko god Sergej bude dobro trenirao, koliko god bude davao golova i asistirao u Saudijskoj Arabiji, saigrači i rivali vas čine boljim, teraju da budete bolji i pomažu u vašem napretku, a fudbal u Saudijskoj Arabiji ni na koji način ne može da parira kvalitetu onoga u Evropi.

Ali na kraju krajeva, to je Sergejev život, Sergejeva karijera, Sergejeva odluka i samo on je imao pravo da napravi izbor koji je napravio.

Možda će za neku godinu da zažali za nekim propuštenim šansama, ali nema sumnje da je izabrao ono što je bolje za njega i njegovu porodicu i to moramo da poštujemo.

Fudbal odavno nije emocija, već čist biznis.