Utorak, 19.09.2023.

17:30

B92.net na Mestalji: Menadžer nas je spojio, Singapurac otuđio

Sve je počelo 2007. godine, prvi disk i na njemu već razmuljano markerom napisano FM 08. Znam, zakasnio sam. Mladunac.

Autor: Dušan Đukanović

B92.net na Mestalji: Menadžer nas je spojio, Singapurac otuđio
Foto: B92/DĐ

Krekuj, bakći se sa "Daemon Tools", a možda bolje da nikad i nisam. Ostade sa mnom do kraja života.

Svako ko nikada nije igrao popularni menadžer neće razumeti, svako ko jeste itekako hoće. Oni koji su probali i nije im se svidelo, te niko ne razume.

I dan danas se prate te mnogima neshvatljive tačkice kako jure loptu, 3D ću ostaviti još mlađima od sebe. Nego, čemu ovaj uvod?

Te 2007. godine sam se upustio u avanturu zbog koje ću dovesti svog oca da mi usred noći bane u sobu, a ja jastukom pokrivam kućište da se ne vidi da svetli u mraku. Tikvan, nisam računao na rasipanje svetlosi i hučanje ventilatora.

Na sve to leto, komp radio ceo dan, u sobi od 10 kvadrata milion i jedan stepen.

Sva ta muka zbog Valensije i čuvene ekipe koja će se te sezone proslaviti osvajanjem Kupa kralja. Santijago Kanjizares, ispred štoperski duo Albiol i Marćena, desno Migel, a levo je Moreti. U veznom redu alfe i omege kluba Baraha (koji je aktuelni trener) i Albelda, ispred njih Silva, a po krilima Visente i Hoakin. Najistureniji je naravno Vilja.

A tek klupa... Hildebrand, Elgera, Kaneira, Maduro, najbolji mladi defanzivni vezni u igrici Sani, najbolji centralni vezni (ako skinete zimske transfere) Banega, Manuel Fernandeš, Huan Mata, Gaviljan, Angulo, Morijentes, Arizmendi i naš Nikola Žigić.

Para nemaš, tako da dovedeš samo Saivea iz Bordoa i tvoj put može da počne.

Protekle nedelje je igrom slučaja bio Dejvis kup u Valensiji. Srbija je prošla među osam najboljih, a ja dobio priliku da ispunim dečački san i posetim Mestalju. Dom fudbalera Valensije je izgrađen 1923. što ga čini najstarijim u elitnom rangu sa čitavim vekom postojanja. U nižim ligama dužom tradicijom može da se pohvali samo Sporting iz Hihona.

Tokom tih 100 godina ovo je bilo mesto okupljanja lokalaca. Kako i sami kažu, trofeje ne osvajaju svake godine, ali je identifikovanje sa "slepim miševima" sveprisutno, što i jeste jedna od lepših strana sporta.

Upravo su na "Mestalji" mnogi građani iz okoline tražili svoje utočište prilikom velike poplave 1957. godine, kada se izlila reka Turija. Naneta je šteta i na samom stadionu, ali je on već preživeo delimično rušenje tokom bombardovanja za vreme Drugog svetskog rata, pa se i ovo dalo prebroditi.

Iako se sada praktično nalazi u centru grada, Mestalja je nekada bila na obodu sve veće Valensije. Stadion se nalazio pored irigacionog kanala Mestalja po kojem je i dobio ime, a koji su navijači koji su dolazili sa južne strane morali da preskaču.
Danas to naravno izgleda drugačije, te vas najpre dočeka moderan komšiluk u čijem središtu se nalazi ova građevina.

Nije tipično da stadion bude na takvom mestu u gradu, barem ne u moderno doba gde se uglavnom smeštaju na periferiji. Tako je 2007. godine započeta izgradnja Nove Mestalje, koja je ubrzo zaustavljena zbog finansijskih problema.

Novi stadion do današnjeg dana nije završen, a pitanje je da li će ikada i biti. Isprva je planirano da ima 80.000 sedišta, kasnije se taj broj smanjio i sada i ako bude izgrađen neće imati ili uopšte ili značajno veći kapacitet od starog.

Njegova lokacija je kod naselja Benikalap, odakle dolazi i jedan od njihovih najčuvenijih igrača Visente, tzv. bodež iz Benikalapa.
Foto: B92/DÐ
Kada prilazite stadionu videćete da u Valensiji itekako znaju da cene sve one koju su nosili dres tog kluba. Dobar deo spolašnjosti je sačinjen od njihovih likova, a posebno mesto zauzimaju timske fotografije ekipa koje su osvojile trofej.

Na samom stadionu sektori su podeljeni po godinama u kojima su osvojeni trofeji, a deo za gostujuće navijače više nije u upotrebi iz bezbednosnih razloga. Zbog toga su oni koji dolaze sa strane premešeteni dijagonalno.

Ima dosta sektora, što znači da klubu ne manjka trofeja. Šest liga, osam Kupova kralja, dva španska Superkupa. Od evropskih tu je jedan tadašnji Kup UEFA, Kup pobednika kupova, dva Superkupa, Intertoto kup i Kup sajamskih gradova.

Za njih je najvredniji trofej iz 2004. godine kojim su proglašeni najboljim timom na svetu nakon što su sa Rafom Benitezom na klupi osvojili Kup Uefa, Superkup Evrope i La Ligu. Jedan su od pet španskih klubova kojima je to uspelo pored Reala, Barselone, Atletika i Sevilje.
Foto: DÐ/B92
Čitava unutrašnjost je pokrivena u pločicama, što ne treba da čudi jer ovaj grad i jeste poznat po keramici.

Simbolika je i u bojama kada stupite na sam teren. Na suprotnoj strani ćete videti tribinu u pretežno dve boje – narandžastoj i crnoj. Narandžasta jer je Valensija grad pomorandži, a crna zbog slepog miša.

Ta životinja je i simbol celog grada, a postoji nekoliko različitih teorija zašto je to tako. Prema jednoj upravo je slepi miš probudio kralja prilikom napada na grad, čime je isti sprečen, prema drugoj je sleteo na zastavu kralja Aragona koji ga je oslobađao od muslimanskog okupatora, a ima i onih koji veruju da je slepi miš izabran prosto jer je veoma zastupljen u tom području.
Foto: B92/DÐ
Širom grada ćete videti veliki broj katedrala, a najčuvenija je ona u samom centru gde je navedno smešten putir iz kog je Isus Hrist pio tokom Tajne večere iliti tzv. Sveti gral.

Ni Mestalja nije izuzetak, pa tako na putu ka ulasku na teren, za igrače je obezbeđena mala kapelica u kojoj mogu da se pomole pred početak meča.
Foto: B92/DÐ
Tu je i tabla sa mapom zemalja odakle sa igrači van Španije koji su nastupali za Valensiju.

Najviše ih je iz Argentine i Brazila poput Arijela Ortege i Romarija, a predstavljen je i naš region. Iz Slovenije Zlatko Zahovič, iz Hrvatske Goran Vlaović, a iz Srbije Predrag Mijatović, Nikola Žigić Miroslav Đukić i Nemanja Maksimović.
Foto:B92/DÐ
Danas je klub prepušten na milost i nemilost (uglavnom nemilost) Pitera Lima, čije je loše poslovanje klub dovelo umalo do ispadanja u prošloj sezoni.

Svi se sećamo odlaska Danija Pareha u Viljareal kada je igrač želeo da ostane u svom klubu čiji je kapiten bio i to je sve što treba da znate o singapurskom biznismenu.

Daleko su dani dvostrukog uzastopnog igranja u finalu Lige šampiona na osvitu novog milenijuma. Daleko su dani Gaizke Mendijete, Pabla Aimara, Kilija Gonsalesa, Amedea Karbonija (stranca sa najviše nastupa u istoriji kluba), Klaudija Lopesa, Roberta Ajale i ostalih koji mi možda neopravdano nisu iz prve pali na pamet.

Slepi miševi su u dobrom delu sveta ugrožena vrsta, a čini se da ni Valensija nije izuzetak.
Foto: B92/DÐ
Za sve saborce sa početka teksta, ako ste propustili, novo izdanje "Fudbal menadžera" izlazi šestog novembra.

Savet je da batalite. Dok je vreme.

---------------------------------------

Dušan Đukanović

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 15

Pogledaj komentare

15 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: