Vladar – kiša koja ne prestaje da pada

Na početku, moramo da razjasnimo stvari oko njegovog nadimka.

Šon Kemp nije "Kišni čovek", već "Vladar".

Njegov nadimak nije "Rain man", već "Reign man", ali i on ima dvostruku značenje.

Radio voditelj Kevin Kalabro, ugledao je u gradu poster koji najavljuje film "Reign man" i pomislio je da bi to mogao da bude nadimak Kempa, pošto bi sjajno zvučalo na radiju.

Kalabro je smatrao da je Kemp "Vladar" na parketu i dobio je i dodatnu igru rečima, pošto u Sijetlu često pada kiša i poznat je kao "grad kiše".

Šon Kemp imao je i čuveni poster gde u jakni Supersoniksa sedi na terasi sa kišobranom, pa je to navijače dodatno zbunilo i nekako se uvek smatralo da je on "Kišni čovek" i da je nadimak izveden zbog istoimenog filma sa Tomom Kruzom i Dastinom Hofmanom, koji je izašao 1988, godinu dana pre nego što je Kemp draftovan sa 17. pozicije.

Shawn "The Rain Man" Kemp pic.twitter.com/4oeaujFVRL

— NBA Jam (the book) (@nbajambook) September 18, 2019

Šon Kemp rođen je 26. novemra 1969. godine u Elkhartu, u saveznoj državi Indijana, gde je pohađao srednju školu Konkord.

Već tamo se videlo da se radi o odličnom igraču, pošto je dominirao četiri godine u srednjoškolskom timu.

Bio je jedan od najboljih srednjoškolskih igrača u Sjedinjenim Američkim Državama i rekord po broju poena postignutih na jednoj utakmici, tokom jedne sezone i ukupno poena u istoriji srednje škole Konkord, Kemp i dalje drži.

Vodio je svoj tim do finala u poslednjoj godini u srednjoj školi, ali nije dobio nagradu za najboljeg košarkaša u Indijani te godine, pošto su ga namerno preskočili jer se spekulisalo da Kemp neće ostati u Indijani na koledžu, već da će otići na Kentaki.

To je bio veliki udarac za njega i Kemp je bio izuzetno ljut što je tu nagradu dobio Vudi Ostin.

Značilo mu je jer su pre njega tu nagradu dobijali igrači poput Džordža Meginisa i Oskara Robertsona. Ipak, te 1988. godine, Kemp se našao u idealnom Mekdonalds Ol-Amerikan timu, koji se smatra jednim od najboljih u istoriji srednjoškolske košarke.

Pored Kempa, u idealnom timu bili su Kris Mils, Bili Ovens, Alonzo Morning, Li Mejberi, Tod Dej, Entoni Piler...

Želeo je da ide na Kentaki, gde je trener bio Edi Saton.

Otišao je na Kentaki, ali je pao STA, standardni test za prijem na koledž, pošto nije uspeo da ostvari minimum od 700 bodova.

To je značilo da će Kemp morati da pauzira godinu dana i da će moći da proba ponovo tek za 12 meseci.

Kempu učenje i škola nisu bili jača strana, on je samo hteo da igra košarku, međutim, na koledž se ide i zbog obrazovanja, pa je morao samo da uči, a košarka je za njega bila suspendovana na godinu dana.

Trener iz srednje škole Džim Han savetovao ga je da ode odmah u NBA ligu, ali je Kemp u tom trenutku to odbio, s obzirom da su do tada to uradila samo četvorica.

Mandatory Credit: Jonathan Daniel /Allsport

Ostao je na koledžu, ali je već u novembru napravio prvu veliku glupost u životu.

Ukrao je dva zlatna lanca Šon Satonu, sinu trenera Edija i založio ih u zalagaonici za novac, koji je potrošio na izlaske.

Nije želeo da ga tuži njegov imenjak, ali je Kemp morao da napusti Kentaki i otišao je na Triniti Veli koledž u Teksasu.

Ni tamo nije igrao košarku, pa mu je svega bilo dosta i odlučio je da kao 19-godišnjak izađe na NBA draft 1989. godine.

Photo by Ken Levine/Getty Images

Pervis Elison bio je prvi pik na draftu, što je bila velika greška Sakramento Kingsa.

Sparsi su sa trećeg mesta birali Šona Eliota, Hit sa četvrtog Glena Rajsa, Orlando sa 11. Nika Andersona, zatim je Muki Blejlok otišao u Netse, Tim Hardavej sa 14. u Voriorse i konačno momak iz srednje škole Šon Kemp biran je sa 17. mesta od strane Sijetl Supersoniksa.

Na tom draftu Vlade Divac bio je 26. pik, dok je Dino Rađa izabran sa 40. pozicije. Kemp je bio najmlađi igrač u ligi i u prvoj sezoni nije baš blistao, pošto je beležio 6,5 poena i 4,3 skoka.

U prvoj sezoni je ipak uvodio ligu u ono što sledi svojim zakucavanjima, a jednom je zakucao snažno preko Bila Lambira.

Detroit je pozvao tajm-aut i Lambir je prilikom odlaska na klupu pokazivao prstom na Kempa. Kemp mu je uzvratio istom merom.

„Bed Bojsi nisu imali takav nadimak samo zato što su bili dobri u odbrani. Oni su bili prljavi. Bili su loši momci. Oni će te povrediti. Nikada nisam igrao košarku protiv takvih ljudi“

Tajmaut se završio, Kemp je bio u reketu, dobio je loptu, a Lambir je bio iza njega.

„Ne znam šta se desilo, samo sam se probudio u bolnici. Reći ću vam jednu stvar, bar sam se naspavao“ Mentor mu je bio Ksavijer Mekdanijel, popularni „X-men“, a njegov uticaj viđen je već naredne sezone.

Konačno se adaptirao Kemp i „eksplodirao“ je u drugoj sezoni sa Soniksima, kada je stigao drugi pik sa narednog drafta, Geri „Rukavica“ Pejton.

Kemp je išao sa predstavnicima Soniksa i gledao ga na koledžu kako ubacuje 58 poena.

Najviše mu se svidelo što Pejton „laje“.

Naveo je da je Pejton pričao sa svima i nervirao ih od početka do kraja utakmice. Sve na parketu. Protivničke igrače, trenera, sudije, publiku, pričao je i nije prestajao. Pričao je i u kameru.

„Ako izaberemo ovog momka, ne morate ništa da uradite kako biste me motivisali. Moramo da uzmemo Gerija. Nas dvojica pravićemo šou“, rekao je Kemp menadžmentu Soniksa odmah posle te utakmice.

„Motivisao nas je stalno. ’Lajao’ je na nas i na treningu. Zamislite kada se klinac unosi u lice Majklu Džordanu. Suprotstavio se siledžiji u školskom dvorištu. Džordan je živeo za te momente. Mogao si da imaš utakmicu života, da ga biješ, mogao je da ima prokleti grip, opet će ti ubaciti 25 poena za poluvreme sa izbačenim jezikom. Zato nas je Geri motivisao kada mu se suprotstavljao.“, ispričao je Kemp. Geri Pejton, Nejt Mekmilan, Riki Pirs, Šon Kemp i Edi Džonson bili su sjajna petorka i „Vladar“ je brzo uspostavio konekciju sa Pejtonom i žurka je mogla da počne.

Beležio je 15 poena, 8,4 skokova, 1,8 asistenciju i po jednu blokadu i ukradenu loptu.

Šutirao je dobrih 51% iz igre, ali su mu slobodna bacanja bila malo slabija strana, pošto je pao na 66%.

Tada je i dobio svoj čuveni nadimak, a iz sezone u sezonu bio je sve bolji.

Najviše je voleo saradnju sa trenerom Kej Si Džonsom, pošto je istakao da je crtao isključivo za njega i Pejtona i da ne može da veruje da to radi čovek koji je crtao akcije za Lerija Birda i Kevina Mekhejla. Supersoniksi su postali ozbiljan plej-of tim i Pejton i Kemp bili su fantastičan tandem, jedan od najboljih u ligi, uz Džordana i Pipena i Stoktona i Melouna.

Brojke su samo rasle iz godine u godinu i Kemp je narednih šest sezona imao dabl-dabl u proseku, gde je beležio nešto više od 18 poena i 10 skokova u proseku, uz po dve asistencije i blokade i jednu ukradenu loptu.

„Stokton i Meloun. To je ono što mi je Pejton stalno pričao. Želeo je da se ugledamo na njih. Kada pomisliš na jednog od njih, ne možeš da ne spomeneš onog drugog. To smo hteli da budemo. Velika je čast kada čujem da isto pričaju o Pejtonu i Kempu“ Snažna i atraktivna zakucavanja bila su njegov trejdmark i najpoznatije je izveo u plej-ofu 1992. godine protiv Golden Stejt Voriorsa, kada je zakucao preko Altona Listera i pokazao mu onaj čuveni potez prstima.

Dve godine kasnije, našao se i u reprezentaciji Sjedinjenih Američkih Država, koja je u Kanadi osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu.

To je bila druga postava sastavljena od profesionalnih igrača, posle Drim Tima. Te godine je Kemp potpisao novi ugovor sa Supersoniksima, ali problem za njega je bio što liga nije dozvoljavala promenu ugovora sve do 1997. godine, pa je plata Kempa ostala ista kao i iz ruki ugovora.

Agent Toni Djut pokušao je da objasni Kempu da nije moguće promeniti bilo kakve detalje ugovora, ali je Kemp bio toliko ljut da je čak nekoliko puta odbijao i da igra i da su ga jedva naterali da izađe na parket.

„Vladar“ je tih godina bio jedan od najpopularnijih NBA igrača i mnogi su se pitali kada će ova ekipa napraviti iskorak i doći do NBA finala.

U sezoni 1995/96, stiglo je njihovo vreme.

Ostvarili su 64 pobede i završili prvi na Zapadu, što je moglo da zaleči stare rane, kada su u plej-ofu postali deo istorije, ali na loš način.

Denver Nagetsi predvođeni Mahmudom Abdulom-Raufom i Dikembe Mutombom, postali su prvi tim u istoriji NBA lige koji je sa osme pozicije izbacio prvoplasiranu ekipu i to se upravo desilo Soniksima. Stigli su do finala 1996. godine prvi put posle 17 godina, kada su 1979. godine osvojili titulu predvođeni MVP-jem finala Denisom Džonsonom.

Kemp je u plej-ofu prethodne sezone odigrao samo četiri utakmice, ali je imao 24,8 poena, 12 skokova i po dve asistencije, blokade i ukradene lopte, pa ga niko nije krivio zbog neočekivanog poraza.

U plej-ofu 1996. godine upisao je 20,9 poena, 10,4 skokova i po jednu asistenciju, blokadu i ukradenu loptu i posle 16 napornih utakmica, Supersoniksi stigli su do finala.

Pejton je takođe igrao sezonu života, igrao je nestvarnu odbranu i zaključavao je sve protivnike, Mekmilan je bio pouzdan, kao i Edi Džonson, Kemp je bio glavna faca i da su Supersoniksi bilo koje druge sezone igrali finale, verovatno bi Šon sada imao šampionski prsten u svom posedu.

Ali, naleteli su na „nabrijane“ Čikago Bulse, koji su se ponovo okupili i stvorili jednu od najjačih ekipa svih vremena. Džordan se vratio, stigao je Rodman, Pipen je izašao iz sezone gde je mogao da bude MVP, tu su bili Kukoč, Ker, Harper, ma samo da pročitate na papiru ta imena, neće vam biti svejedno.

Bulsi su ostvarili 72 pobede i oborili rekord NBA lige, pa je bilo pitanje kako se nositi sa ekipom koja je izgubila samo 10 mečeva od 82.

Kemp je beležio 23,3 poena, uz šut iz igre 55% i 10 skokova, ali to nije bilo dovoljno protiv Bulsa, čak ni sjajna odbrana Pejtona na Majklu Džordanu.

Čikago je slavio sa 4:2 i krenuo u pohod na nove na tri titule u nizu, a Soniksi su polako krenuli u rasturanje.

Koliko je dobro igrao Kemp u tom finalu govori i činjenica da je Džordan bio MVP finala zbog samo nekoliko glasova više od krilnog centra Sijetla i Šon je bio najbliži do tada da bude MVP finala iako je izgubio, prvi posle jedinog Džerija Vesta.

To se nije desilo, a naredna sezona je značila i kraj ovih Supersoniksa. Supersoniksi potpisali su pred početak sezone Džima Mekilvejna na sedmogodišnji ugovor od 33.600.000 dolara, što je razbesnelo Kempa.

On je i dalje bio pod starim ugovor i odbio je da igra u sezoni 1996/97.

Soniksi su ga suspendovali i propustio je 22 dana trening kampa, ali se ipak vratio na početku sezone i predvodio Sijetl do još jedne sezone u kojoj su imali 50+ pobeda.

Individualno, to mu je bila najbolja sezona u regularnom delu i u plej-ofu su posle 5 utakmica izbacili Finiks Sanse, koji nisu mogli daleko bez Čarlsa Barklija.

Stigao je duel sa Hjuston Roketsima, gde je upravo igrao Barkli u veteranskom triju sa Klajdom Drekslerom i Hakimom Olajdžuvonom.

Roketsi su uspeli da izađu na kraj sa Kempom i pobedili su posle sedam napornih utakmica i to je bio kraj za Kempa u Soniksima i tog Sijetla, koji je nekako prekratko trajao.

Džon Stokton je u finalu Zapada izbacio Roketse trojkom u poslednjoj sekundi u šestoj utakmici, a Majkl Džordan se kasnije okitio i petom titulom. Soniksi više nisu mogli da podnesu Kempa i trejdovali su ga u Klivlend Kavalirse za Vina Bejkera, koji je 1993. godine bio osmi pik na draftu.

Bio je to trejd tri tima, pošto je Bejker došao iz Baksa, Kemp je otišao u Kavse, a Tajron Hil i Terel Brendon u Milvoki.

Tada je krenuo kraj Šona Kempa, koji se preterano ugojio i uopšte nije bio spreman da igra košarku, pošto je izgubio eksplozivnost koja ga je krasila u Soniksima.

Ipak, mnogi greše u proceni Šona Kempa i misle da je igrao samo na snagu i njegovo „ludilo“, a on je dokazao da itekako zna da igra košarku u prvoj sezoni sa Kavsima.

Klivlend je ušao u plej-of, gde je Kemp imao 26 poena i 13 skokova u proseku, ali su Redži Miler i Indijana Pejsersi bili prejaki i lako su savladali Kavse u 4 utakmice. Na početku sezone 1998/99, Šon Kemp se pojavio u trening kampu sa čak 37 kilograma viška, pošto je tadašnji generalni menadžer Kavsa Vejn Embri rekao da je Kemp imao 145 kilograma!

Tako je i izgledao, slabije se kretao, više je igrao leđima i retko je zakucavao, pa više nije bio ni zanimljiv navijačima i brzo je pao u drugi plan.

Neki drugi igrači su tada bili u centru pažnje i Kempova „vladavina“ je bila završena.

Tako debeo je ubacio 20,5 poena i imao nešto više od 9 skokova, ali Kavsi nisu igrali plej-of i bilo je vreme da se otarase štetočine, kako su oni tada smatrali. Bob Vitsit želeo je da vrati Kempa na pravi put, pa je čovek koji ga je i doveo u Sijetl, trejdovao za krilnog centra.

Kemp je 2000. godine stigao u Portland TrejlBlejzerse, ali je za dve sezone beležio 6,5 poena i 3,3 skoka za 16 minuta na parketu i ne samo da je to bio kraj starog Kempa, nego je to bio kraj karijere.

U međuvremenu Kemp nije skinuo nikakve kilograme i počeo je da se odaje porocima sve učestalije.

Redovno je bio u alkoholisanom stanju, a pored alkohola je redovno koristio i kokain i marihuanu, pa je na kraju prve sezone u Portlandu morao na rehabilitaciju.

Nije dugo njegova „čistoća“ trajala, pa je debeli Kemp ponovo počeo da koristi kokain i da pije. Blejzersi su ga optustili i Kemp je imao još jedan pokušaj u Orlandu.

Igrao je oko 20 minuta i beležio oko 6 poena i 4 skoka, ali se i dalje borio sa problemima van košarke.

Orlando sa Trejsijem je protiv Detroita poveo 3:1 u seriji, ali je izgubio 4:3 i to je bio kraj karijere velikog „Vladara“.

Sa Orlandom je odigrao 1000. utakmicu u karijeri. Odmorio je dve godine od košarke, ali nije od svojih nelegalnih aktivnosti.

U aprilu 2005. godine, policija je zaustavila sumnjiv automobil, u kojem je Šon Kemp bio sa još jednom osobom, a rutinskim pretresom je u kolima pronađena količina marihuane, kokaina i polu-automatski pištolj.

Kemp je osuđen 25 dana kasnije od strane tužilaštva u Vašingtonu, gde je i uhapšen.

Photo by Tom Pidgeon/Getty Images

Pokušao je da se vrati košarci iste godine, pošto mu je bivši saigrač Ejveri Džonson, tada trener Dalas Maveriksa, pružio šansu da pokaže čime raspolaže.

Bio je fizički spreman, smršao je, hapšenje ga je otreznilo i odrekao se poroka, pa je nekoliko nedelja trenirao sa Dalasom.

Nisu ga Mavsi potpisali iz nepoznatog razloga, a drugu priliku nije dobio, pošto NBA nije dala dozvolu Mavsima da prošire roster.

Naravno, nema to veze sa rosterom, nego NBA liga jednostavno nije htela problematičnog Kempa nazad i znali su da mu nijedan tim osim Dalasa neće dati šansu.

U junu 2006. godine Kemp je bio blizu Denver Nagetsa, koji ga na kraju nisu hteli i odlučili su se za Redžija Evansa, pa se okrenuo Bulsima, ali se nije pojavio na zakazanom sastanku.

Mesec dana kasnije, ponovo je uhapšen zbog posedovanja marihuane, drugi put u poslednja četiri meseca, pošto je i u aprilu posedovao nekoliko grama.

U novembru je izabran u idealan tim Supersoniksa u poslednjih 40 godina.

Navijači su ga dočekali gromoglasnim aplauzom, a on je rekao da će igrati u Italiji i da će se posle toga vratiti u NBA. Sa 39 godina, 2008. godine otišao je u Italiju i potpisao ugovor sa Montegranarom.

Roberto Karmenati, sportski direktor ekipe, bio je u dobrim odnosima sa Kempom i smatrao je da je njegovo dovođenje sjajan marketinški potez.

Odigrao je tri pripremne utakmice, ali se ubrzo vratio u Hjuston, pošto mu je kuća uništena od strane uragana.

Nije se vratio u Italiju i tu je prestalo svako razmišljanje o košarci. Kemp zaradio je veliki novac tokom NBA karijere, ali je brzo potrošio veliki deo, pa je pokušavao sa raznim biznisima, što mu je jednom uspelo, jer je kupio kuću u Sijetlu za 2.400.000 dolara i prodao je pet godina kasnije za 3.700.000 dolara, bez prevelikih ulaganja.

Naravno, glavni biznis mu je bio vezan za drogu, ali što je bio stariji, to je više shvatao gde to vodi i odustao je od poslova sa kokainom i marihuanom.

Tri hapšenja su mu jasno stavila do znanja da to ne treba da radi.

U Sijetlu je prvo držao pab koji se zvao Oskarova kuhinja, koji je zatvorio 2015. godine, a naredne je otvorio novi pab, koji je nazvao Amber kuhinja.

Novac je uložio i u nekretnine i finansijski je osiguran, zahvaljujući dobrim ulaganjima.

Njegovo bogatstvo trenutno je procenjeno na 5.000.000 dolara, iako se spominje da je od ugovora u NBA zaradio čak 90.000.000 dolara.

Najveći problem u životu stvarala mu je alimentacija, pošto Šon Kemp ima PETNAESTORO dece!

Zvanično je priznao sedmoro sa šest različitih žena, ali nepriznatih je čak možda i više od 15. „Živim u Sijetlu. Čoveče, nikada nisam otišao. Oženjen sam već 24 godine. Uvek sam pokušavao da budem otac, ali nisam imao mnogo vremena. Košarka i očinstvo je nešto slično“

Supersoniksi su sada ugašeni i nedostaju nam svima oni dresovi, koje kada vidimo teraju nas da u pretrazi na internetu ukucamo Šon Kemp i Geri Pejton.

„Ljubav prema meni u Sijetlu je ogromna. Kada sam završio karijeru i uvek kada sam se vraćao u halu, dočekivali su me raširenih ruku. Ne postoji mesto na svetu na kojem bih radije bio.

Ali nešto nije u redu. Nešto nedostaje. Potrebni su nam Soniksi.

Previše legendarnih stvari se desilo ovde i previše legendarnih igrača igralo je u Sijetlu.

Nadam se da će se to desiti i da će se Supersoniksi vratiti. Ne znam kad i ne znam kako, ali košarka će se vratiti u Sijetl.

A ja ću biti tu kada se to desi“