Tribunal: Beograd da objasni

Haški tribunal od vlasti u Beogradu traži da objasne pojavljivanje nekih optuženih pred Tribunalom na sahrani Slobodana Miloševića.

Haški tribunal interesuje ko je optuženima na privremenoj slobodi Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću i Nikoli Šainoviću dozvolio da 18. marta napuste Beograd i u Požarevcu prisustvuju sahrani Slobodana Miloševića.

U nalogu sudskog veća Patrika Robinsona od vlada SCG i Srbije traži se da u roku od 14 dana odgovore da li su u praksi izuzele optužene od poštovanja konkretnih uslova privremenog boravka na slobodi i, ako jesu, na osnovu čega, i da dostave ostale informacije relevantne za to pitanje.

Prema uslovima pod kojima su pušteni na slobodu do početka suđenja, Ojdanić, Pavković i Šainović nisu smeli napuštati teritoriju Beograda bez dozvole Haškog tribunala.

Veće, u danas objavljenom nalogu, precizira da su branioci optuženih nedavno pred Tribunalom objasnili da su dozvolu za udaljavanje njihovih klijenata iz Beograda dobili od Ministarstva pravde Srbije. To je, piše u nalogu, ranije potvrdilo i Ministarstvo. "Nema odredbe u naređenju za privremeno oslobađanje koja ovlašćuje Vladu Srbije i Crne Gore ili Vladu Srbije da dozvoli optuženima da napuste Beograd. Istovremeno, potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio da Vlada nije dala dozvolu optuženima za odlazak u Požarevac", navodi veće i zaključuje da je u Beogradu nastala zabuna u pogledu uslova privremenog oslobađanja optuženih.

Del Ponteova i Anan o hapšenju optuženika

Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte i generalni sekretar UN Kofi Anan razgovarali su o neophodnosti hapšenja Ratka Mladića i Radovana Karadžića, saopštio je sud u Hagu.

"Generalni sekretar i tužiteljka diskutovali su o aktivnostima Tužilaštva, a naročito o neophodnosti da dođe do hapšenja i izručenja Karadžića i Mladića što pre," navodi se u saopštenju Tribunala objavljenom posle kratke posete Anana.

Predsednik Tribunala Fausto Pokar preneo je Ananu informcije o merama koje Tribunal preduzima u okviru strategije okončanja svog rada, koju je usvojio Savet bezbednosti UN, posebno naglašavajući poboljšanu saradnju sa sudovima u bivšoj Jugoslaviji kojima se ustupaju suđenja.