"Leteća domaćica" i srebrni fudbaleri

Još uvek bombama izrovan London dobio je domaćinstvo, simbolično kao prestonica zemlje pobednice u ratu i prvog grada domaćina još od 1936. i Berlina.

London je ujedno postao drugi grad (posle Pariza), koji je po drugi put bio domaćin Igara.

Pre ovih, za 1940. su zakazane Igre u Helsinkiju, a potom i četiri godine kasnije u Londonu. Međutim, obe su otkazane iz očiglednih razloga.

Uspomene na rat još uvek su bile sveže, te poziv za učešće nisu dobile Nemačka i Japan. U Londonu nisu nastupili ni sportisti Sovjetskog Saveza, s obzirom na to da on nije bio član MOK-a.

Od Londona uveden je običaj dodele Olimpijskih diploma za šest prvoplasiranih takmičara ili ekipa u svakoj disciplini.

Zlatnu medalju na igrama po prvi put je osvojila Aforamerikanka. Alisa Koučmen iz Olbanija u Džordžiji pobedila je u skoku uvis rezultatom 1,68 m.

Samo dvoje takmičara odbranilo je zlatne olimpijske medalje u pojedinačnim disciplinama nakon 12 godina pauze.

Profimedia

Čehoslovačkom reprezentativcu Janu Brzaku to je uspelo u kanuu, dok je isto uradila i desetostruka svetska šampionka u mačevanju Ilona Elek.

Robert Bob Matijas iz SAD je sa 17 godina i devet meseci osvojio je zlatnu medalju u desetoboju i na taj način postao najmlađi atletski šampion svih vremena. Atletikom je počeo da se bavi četiri meseca pre Igara.

Finski gimnastičar Veiko Huhtanen je osvojio tri zlatne, jednu srebrne i jednu bronzanu medalju.

Prvu olimpijsku medalju u Londonu, u trci na 10.000 metara, osvojio je i slavni češki dugoprugaš Emil Zatopek.

Međutim, glavna zveza u Londonu bila je holandska atletičarka Fani Blankers-Koen, koja je osvojila četiri zlatne medalje u sprinterskim disciplinama.

"Leteća domaćica", iako je bila trudna, slavila je u trkama na 100, 200, 4x100 i 80 metara prepone.

MOK joj nije dozvolio da se takmiči u skokovima udalj i uvis, disciplinama u kojima je uoči Olimpijskih igara oborila svetske rekorde.

Profimedia

Na našim prostorima, uporedo sa onim većim, došlo je i do građanskog rata. Posledično tome i do promene vlasti.

Sa komunistima je zavladalo novo državno uređenje, sa kojim je i sama država dobila novi naziv – Federativna Narodna Republika Jugoslavija (potom i Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija).

Stvoreni su uslovi za najuspešniji olimpijski period u istoriji države ma kako se ona zvala i ko je činio.

U periodu od 1948. do 1992, jugoslovenski olimpijci su došli do 75 odličja, od čega 23 zlatnih.

Novoformirana država je poslala u London 96 sportista, ali se vratila sa samo dve medalje i to srebrne.

Atletičar Ivan Gubijan je bio drugi u bacanju kladiva, dok su očekivanja napokon opravdali i fudbaleri.

Redom su padali Luksemburg, Turska i Velika Britanija, ali su Šveđani ostala nerešena zagonetka za Mitića, Bobeka, Šoštarića i ostatak ekipe.

Upravo je njihova medalja bila simbolična deseta za Jugoslaviju.