Bolomboj: "Majka je želela da postanem doktor" VIDEO

Bolomboj je rođen u Ukrajini, odrastao u Teksasu u SAD, majka mu je ruskog porekla, a otac iz Demoktratske Republike Kongo.

Objasnio je centar crveno-belih, da prvobitno nije bio plan da postane profesionalni košarkaš i da je njegova majka želela da bude doktor.

“Da manje-više je tačno. Majka je stvarno želela da postanem doktor ili se bavim medicinom, ali sam joj odmah rekao da to ne bi išlo. U košarci sam završio tako što sam kao dete voleo sve što je vezano za aktivnosti na otvorenom. Napolju sam igrao košarku, fudbal rvao se, čak sam i vozio skejt", rekao je Bolomboj.

Govorio je o tome kako je odlučio da se bavi košarkom, iako je prevashodno trenirao i američki fudbal.

“Dok sam odrastao u Teksasu u kom je uglavnom veoma vruće, leti bude oko 40, 41, 42. stepena, znači da je ekstremno vruće i velika vlažnost vazduha. Trenirao sam i američki fudbal i nije mi se svidelo da budem napolju sa čitavom opremom i kacigo. Na to sam još bio viši od ostalih, tako da kada sam igrao američki fudbal i dođe do kontakta i duela, to se uvek završavalo udarcima u moja kolena. Što je bio veliki problem jer sam igrao vajd resivera i ponekad kvoterbeka. Kada sam hvatao loptu, igrači iz suprotnog tima su išli direktno u moja kolena.”

Iako su brojni veliki koledži pokazali interesovanje, Bolomboj je studirao na Veber Stejtu, gde je svojevremeno igrao i Demijan Lilard.

“I onda sam počeo da igram košarku i do moje druge godine srednje škole sam shvatio da želim ozbiljno da se bavim ovim. Išao sam korak po korak, postajao sve bolji i bolje rangiran u Tekasasu. Kada sam završio školu bilo je sve više ponuda za stipendiju iz čitvare države. Imao sam čak 30. Od bolje rangiranih – Klemsona, Florida Stejta, Severna Karolina i Ouburn. Otišao sam u Veber Stejt, što je bio šok za okruženje, pogotovo zbog interesovanja boljih univerziteta", rekao je Bolomboj i objasnio zašto se odlučio za Veber Stejt.

On je istakao da su oni pokazali prvi interesovanje, a takođe i jedini predstavili plan za napredak, zbog kojeg je kasnije završio u NBA ligi i oborio mnoge koledž rekorde.

U Juti je imao angedotu koju i danas prepričava. Kao ruki, nije imao sreće, a kokice su bile glavni akter priče.

"Imaću ožuljak od njih zauvek. Dok sam bio ruki u Juti, saigrači su želeli da se našale sa mnom. Problem je nastao kada je bio rođendan da li Gordana Hejvorda ili Džordža Hila. Oni su od mene tražili specifičnu tortu i mislim da je torta bila jagode ili kolač od jagode, koji je gotovo bilo nemoguće naći. Nekako je asistentkinja koja je radila u Juti saznala i znala je koliko je teško naći je. Ponudila se da mi pomogne, a ja sam se zahvalio i nisam želeo da mi pomogne. U najgorem slučaju ću je napraviti. Ona je na kraju kupila tortu sa namerom da mi pomogne, iako sam joj rekao da to ne radi. Na kraju su saigrači saznali da nisam ispunio svoj ruki zadatak. Mislili su da sam hteo da ih prevarim i znao sam da se nešto sprema. Znao sam da imaju običaju da u sličnim slučajevima napune tvoj auto kokicama, zato sam krio ključeve od automobila u čarapi. Šest dana sam uspešno to radio, a sedmog sam zaboravio. Kompletno su mi skinuli gume na kolima i napunili auto kokicama. Ljudi su mi se smejali… Kada sam stigao u perionicu da mi očiste kola, rekli su da su imali sličnu situaciju. To je bio Rudi Gober – isto je prošao."

Posle NBA lige, vratio se u Evropu.

“Svuda je bilo drugačije. Moram da će ovde baš prijatno. U SAD mnogi mešaju Srbiju i Sibir, zato ne znaš šta da očekuješ, ali čim sam došao uživao sam od prvog momenta”.

Prva stanica je bila CSKA, a Moskvaj e bila izuzetno važna za njegov napredak.

"Mislim da je na mene najviše utaicala prva godina u CSKA, koja mi je otvorila oči. Video sam da je drugačije nego u NBA. Tamo nije svaka utakmica bitna, imaš mnogo mečeva… U Evropi, posebno u CSKA, očekivanja su velika i svi su razmišljali samo o titulama. Tokom karijere sam osvajao na nižim nivoima, tako da očekivanja nisu bila problem za mene, jer imam mentalitet pobednika, tako da sam se uklopio. Bilo je prirodno. Ne moraš ni da pričaš, tamo je normalno."

Prošle sezone je imao odličnu godinu u Crvenoj zvezdi.

"Mislim da se moja igra mnogo promenila. Ukoliko me znate košarkaški, mislim da to nije iznenađnje. Situacija se prošle godine otovrila da sam imao 20, 25 minuta po utakmici što mi je omogućilo da pokažem šta umem. Kada sam bio u CSKA, bio sam igrač uloge, što ne znači da tamo nisam mogao da igram na ovaj način, ali drugačji tim, situacija i klub – sve je kliknulo u Beogradu."

Loša sezona u Evroligi, ali tri trofeja na kraju.

"Kao tim, mislim da se mo se povezali. Imali smo mnogo uspona i padova, mnogo toga se desilo, promenio se trener, igrači… Bilo je mnogo povreda, nismo mogli da budemo konstantni. Na kraju smo osvojili ABA ligu i to je bilo sjajno. Izgradili smo hemiju, iako je bilo možda kasno."

Pričao je i o saradnji sa Janisom Sferopulosom.

"Mislim da je lako raditi sa Janisom. On traži da daš 100 posto. NJegov fokus je na odbrani. Imam prirodne sposbnosti koji mi daju mogućnost da se lakđe prilagodim", zaključio je Bolomboj.